проза

Александар Несторовић: Вуду Деди на облаку седи

Буђење Буђење зачудо није било тешко. Обично би се тада јављао онај осећај велике туге удружен са беспомоћношћу, која је наговештавала све ближи крај уз неопозиво сазнање да се ту […]

 
Симо Крајишник: Огледало

Прегурао је Душан два рата на својим плећима. У другом, на кошари Маја Глава, рањен је у груди касетном бомбом, и тако рањен, крвав и полусвестан, извукао је тело погинулог […]

 
Симо Крајишник: Црни човек

И вечерас та проклета мучнина и бол, тај црни човек који ме прогони од рођења. Сву ноћ седи поред мене у том, одвратном и мрачном капуту. Молим га да оде, […]

 
Симо Крајишник: Ветар

Иако ме свако вече у сновима прогоне бештије, авети и демони, јава ми је још тежа. Она је много страшија јер постоји. Опипљива је, реална, и готово да могу да […]

 
Симо Крајишник: Сусрет

Јутрос сам се на неки чудан начин пробудио из сна. Нисам осетио онај бол у желуцу који ме већ годинама, без изузетка, буди из најдубљег сна. Нисам био презнојан. Кошмара, […]

 
Станимир Трифуновић: Горке траве

Нисам јој рекао ни реч, те ноћи, хладне и магловите, а већ је разумела све, онако како то само жена уме. Егзистенцијалистички, ваљда, или можда још суштаственије, онтолошки, можда, ко […]

 
Данко Б. Марин: МЕТАМОРФОЗА КАФКИНА И ЊИХОВА

,,Шта се то  са мном догодило?“ – помислио је сваки бот у свом боксу током разбијања снова о слободи виртуелно повезаних грађана. Дехуманизујући посао, јер је понижене сиромаштвом требало претворити […]