Дејан Живановић: Да ли Бојкот или гласање?

У нашим медијима, што класичним што новим, друштвеним, постоји неслагање око тога требали изаћи на априлске изборе или их је боље бојкотовати како предлаже Савез за Србију. Није лако дати одговор на ово питање ако је неко директно заинтересован, тј. члан неке партије који очекује да се слади плодовима власти, али као нестраначка личност, пробаћу да хладне главе напишем своје мишљење, неку врсту анализе, иако сам аматер.

Да ли су медији слободни?

Не бих рекао. Изгледа да владајућа партија, њени коалициони партнери, а нарочито председник, доминирају потпуно медијским простором. Сад, да ли они то захтевају или им се медији улагују, ја не знам, али је скроз очигледно да опозиције која је за бојкот тамо или нема или је критикована и вређана.

Да ли режиму одговара бојкот?

Јасно да не. Иначе не би спуштали цензус на 3% чиме се олакшава достизање парламентарног статуса онима који би се наканили да узму учешћа у изборном процесу. Власт има потребу да је ЕУ препозна као демократску, а не као диктаторску. Вучић сигурно жели апсолутну власт, али не жели 98% гласова као Лукашенко, јер кани да буде виђен као демократски, чак просветитељски лидер слободне нације, а не као азијатско левантински деспот. Дакле, режимски интерес је да избори успеју, што би значило да и поред бојкота СзС излазност буде око 50%. Тиме би се показало да главна опозициона снага нема народну подршку. У том смислу властима сигурно одговара да мотивише мале опозиционе странке да се пријаве на изборне листе. Партије које су готово непостојеће или одавно испод цензуса попут СРС, ДСС, ЛДП, ЛСВ те фантомске странке као што су Живковићева или Оленикова организација савршено служе интересима владајуће коалиције.

Зашто ико ко се представља опозиционо, излази на изборе?

Логично би било да опозициони актери желе пропаст режима. Зашто онда неки ипак излазе на изборе?

  1. Не мисле да је ситуација у Србији ишта драматично боља или гора него под другим режимима па су става да редовним путем треба обарати власт или
  2. Суочени са реалношћу сопственог нестанка са политичке сцене, праве договор са влашћу по ком добијају извесну помоћ (спуштање цензуса, поклањање потписа за листе, новац и сл.) за узврат дајући легитимитет изборима.

Закључак

Пошто је јасно да власт жели да избори успеју, а СзС да они пропадну, нема сумње да се изласком на изборе „ради“ за режим, а бојкотом против њега (уколико усвојимо претпоставку под 2) из претходног пасуса). Овим се не објашњава да ли је излазак на изборе добра или лоша одлука. То зависи од угла посматрања. Ако мислите да се Србијом влада поштено и правдно, економски успешно и политички мудро, онда треба да изађете на изборе. Ако сте другачијег става, онда треба да останете код куће.

П.С.

Ствар бојкота озбиљно губи на тежини ако се општинским баронима попут Зеленовића или Пауновића допусти да изађу на изборе. Тиме је доказано оно што власт говори. Опозиција око СзС на изборе не излази зато што зна да би на њима била жестоко потучена, јер тамо где мисли да има шансу, планира да се такмичи.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!