Остоја Симетић: Правда за Гордану Чомић

Балша и Чомићка у гостима код Хилари

Гордана Чомић, мени једна од најодвратнијих политичких појава на нашој сцени, предложила је амандман на законски предлог у Скупштини Србије, власт га је усвојила и сада ће родним феминисткињама бити још лакше да се пентрају по српској лествици политичке моћи.

Но, овим актом, она се оглушила о одлуку своје партије да се скупштина бојкотује. Сада јој прете искључењем, заседа етички одбор Демократске странке, опозициони симпатизери и активисти је развлаче по друштвеним мрежама као издајника и продану душу…

Нисам склон да Чоми замерим што је овако поступила. Не, није ми постала симпатична. Сматрам је кербером либерашке антисрпске хистерије, а признајем да сам почесто уживао кад неко запева Обриј Гоцо ти бркове своје, не можемо носит’ их обоје, али она се овим чином борила и изборила за свој фундаментални политички циљ – олакшавање женама да успеју у политици.

Пратећи Гордану, схватио сам да су њене главнне политичке љубави:

  • Родни феминизам
  • Војвођанерско аутономаштво и
  • Запад

То су разлози због којих се она политиком бави. За Гордану Чомић, по мом мишљењу, ово су најважнији, животни политички циљеви. Све остало су средства и алати за њихово досезање. Сад јој се указала прилика да један од њих реализује више него што је раније било могуће и она је прилику искористила.

Чомић Гордана

Не бави се Гордана политиком да би се избори бојкотовали, да би Јеремић или Јанко Веселиновић били министри, већ да би Војводина била што мање српска, Србија што више на западу, а феминисткиње што више на врху свега. Сваки од ових појединачних циљева се мени гади, али разумем да постоје људи који са много страсти раде на њиховом опошљавању. Таква је Г. Ч. (62) из Новог Сада. Она је мој политички непријатељ, али је сасвим логично да се бори за своја уверења. Слободан човек не допушта да му партија кроји мисли и дела. У тим западним демократијама није необично да посланици неке странке гласају, и код најважнијих изјашњавања, противно одлукама централе. Људи заступају свој политички став, своју слободу мишљења и изражавања. Ја то поштујем и подржавам.

Аргумент о томе да није изабрана на име и презиме, већ са страначке листе, па нема права да свој став претпостави наређењу из партијске дирекције, мислим, не стоји. Да је тако, не би било потреба да уопште имамо посланике. Онда би централе именовале по једног заступника који би гласао оноликим процентом колики странци припадне на изборима. Ако већ имамо посланике, на странкама је да промисле коме дају мандате, а на њима је да буду личности и да гласају по савести, а не по страначкој дисциплини или за новац и друге привилегије.

Партија која искључује због непослушности врху, сутра би тако малтертирала грађане, јер неће да слушају власт.

Моје кључне политичке циљеве видим у конзервативизацији друштва, усмеравању Србије што даље од политичког запада, уобличавању културе и образовања према светосавским вредностима итд. Нема те партије или човека који би ме могао натерати да, као посланик, не гласам за, рецимо, забрану ЛГБТ пропаганде, забрану НВО плаћених из иноземства, појачавање улоге цркве у друштву и сл.

Поступак према Чомари је у бити разоткрио тоталитарну свест оних који се представљају заштитницима демократије. Они то нису, напротив. Људи који код нас лажу да су за плурализам мишљења су најгори комуњарски комесари који би да забране свако другачије мишљење, ако им идеолошки или пословно политички смета. Таква је и ГЧ, ја сам сигуран. И она би да кажњава за говор мржње, негацију општинског геноцида и сл. Но, то не мења ствар да је у овом случају жртва тоталитариста из Демократске странке.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!