ГОВОР АЛЕКСАНДРА ВЕЉИЋА ПОВОДОМ 78. ГОДИШЊИЦE „РАЦИЈЕ“ У НОВОМ САДУ

Грађанско (невладино) сећање на Жртве „Рације“ 1942. у Новом Саду, одржано је 23. јануара 2020. под геслом „Опроштај не значи рехабилитацију злочинаца!“ Носећи транспарент са ликовима Жртава и геслом, мали скуп грађана је од Соколског дома прошао трасом куда су Жртве теране на стратиште Штранд. На Штранду је молитву одржао Слободан Павков, а пригодном речју присутнима се обратио Александар Вељић. Васка Радовић је запевала „Тихо ноћи“ заједно са присутнима.

Још једном се грађани достојанствено и доследно сетили Жртава на аутентичним местима и са њиховим именима. Ове године су се осветили забораву на новосадске Мађаре који су убијени у тој „Рацији“ само зато што су бранили своје пријатеље, комшије, супружнике и породице. Њихова часна имена чућете на овом снимку.

Говор Александра Вељића

Драги рођаци и пријатељи,

          Ово је десета година како долазим на Штранд сваког 23. јануара.  И ове године са вама, на аутентичном месту страдања, представљам остатак истинских поштовалаца Жртава, поштовалаца који се држе историјских чињеница.

          На нашем овогодишњем транспаренту стоји слика проте Алмашке цркве, Владислава Јанкулова.  То је дар његовог рођака Борислава Јошанова, који је посведочио да су тог угледног човека зликовци извукли из болничког кревета и довукли на ово место.  Друга слика је прва дама Новог Сада, Олга Павлас, дар њених рођака из Загреба из породичног албума.  Беџеви које носимо са ликом Богдана Шупута дар је вама и Новом Саду од поштовалаца Жртава „Рације“ у Ужицу.

          Драги пријатељи и рођаци, непријатељи историјских чињеница применили су нову махинацију да осујете борбу, коју у ваше име води Ема Мереи, преживела у „Рацији“ у Новом Саду, њен син Мартин и ја, да спречимо противзакониту рехабилитацију једног од починилаца „Рације“, врбашког зликовца Тибора Киша.  За тај судски предмет сада је као надлежан проглашен суд у Београду.  Од нас као заинтересоване јавности крију рочишта и статус предмета.  Истрајност да се прогласи невиним још један опаки злотвор тим пре је узнемирујућа пошто је то порука потомака починилаца да своје претке сматрају невиним жртвама српског терора.  Отуда наш мото овогодишњег сећања.  Без искреног покајања потомака, мира неће имати ни они сами, а ни ми од настављене мржње према Србима и Јеврејима.  Ти потомци очигледно сматрају своје претке и њиховог вођу Хортија за великане.  Због тога је Друштво за очување сећања на Холокауст овог месеца донело Декларацију о злочинима Миклоша Хортија, да подсети за шта је све крив тај некажњени злочинац!  Саучесник је свако ко оправдава Хортијева зверства. 

Осим што потомци рехабилитују злочинце, Мађари у Србији у целини гласно ћуте о побијеним Мађарима у „Рацији“.  Не спомињу те своје сународнике, нити су се заинтересовали ко су ти људи, а далеко од тога да су се заложили за неки споменик тим Мађарима!  О тим Мађарима нису чули ни Срби ни Јевреји, ни други становници ове земље.  Због тога је наша овогодишња освета забораву то што ћемо сада да објавимо имена тих педесет и четворо Мађара.  Тачније, објавићемо 53 имена пошто не знамо име војника који је бацио пушку и одбио наређење да пуца у наш народ.    

          Ми се не одричемо ни једне Жртве „Рације“.  Нама су оне подједнако вредне и драгоцене, а међу њима су Мађари који су пострадали са нама бранећи комшије, пријатеље и супружнике.  Њихови сународници вероватно ће наставити да ћуте о њима – што гласно говори о њиховом поражавајућем стању свести.  А нама, истинским поштоваоцима Жртава, радост је и част да се сећамо и Жртава мађарског порекла и оних који су буњевачког, немачког, пољског, руског, русинског, словачког, словеначког, хрватског и чешког порекла, као и једног Румуна и једног муслимана.

Сада вас молим за посебну пажњу, јер се први пут у Новом Саду, игде и икада, читају имена Мађара-страдалника у „Рацији“ 23. јануара 1942. 

  

МАЂАРИ ПОБИЈЕНИ У ХОРТИЈЕВСКОЈ „РАЦИЈИ“ У НОВОМ САДУ 23. ЈАНУАРА 1942.

1.       Барањ Јанош (16)

2.      Бергер Марија рођена Бубољак (31)

3.       Берлет Kарољ из Шајкаша

4.      Бјелић Илонка (20)

5.       Богнар Петер (24)

6.      Борош Лајош (17)

7.       Бутерер Стефан из Улице Петефи Шандора 31

8.      Варга Лајош

9.      Гангламер Имре (16)

10.     Гомбар Верона из Улице Стевана Мокрањца

11.     Гомбар Верона из Суботичке улице 90

12.     Гомбар Ђула (20)

13.     Деметер Рожи из Улице Богдана Шупута 26

14.     Дудак Илона из Улице Тихомира Остојића 8

15.     Ердеш Имре (28)

16.     Ивановић Ана рођена Велђи (30)

17.     Илеш Иван (54)

18.     Јано Шандор старији (33)

19.     Јано Илона рођена Лоц (35)

20.    Јано Шандор млађи (9)

21.     Јухас Ласло (34)

22.    Kостић Kаталин рођена Габриш (43)

23.    Kрајтмар Јолан из Улице Илије Бирчанина 17

24.    Kрумес Kарољ из Kоторске улице 28

25.    Лазаревић Иренка

26.    Лоц Барбара рођена Петер (78)

27.    Љубојев Маргита рођена Бониш (51)

28.    Мадацки Kарло (19)

29.    Марцековић Имре (24)

30.    Марцековић Алајош (21)

31.     Милић Илона

32.    Милић Илонка рођена Нађ (31)

33.     Молнар Ђура (20)

34.    Моротвански Розалија рођена Ердељи (40)

35.     Нађ Иштван из Улице Јана Kолара 3

36.    Немет Ференц (20)

37.     Орешковић Ержика рођена Пухалек (27)

38.    Рафаи Рожи из Толстојеве улице 58

39.    Сабо Јанош, официр Kраљевине Југославије који је одбио захтев својих сународника да учествује у Геноциду

40.    Сабо Ференц (29)

41.     Сечењи Терезија

42.    Сирова Имре (44)

43.    Слимаг Јанош (34)

44.    Стојадинов Магда (42)

45.    Стрибер Иштван из Хаџи Рувимове улице 20

46.    Тало Ференц из Темерина

47.    Тењи Ђура (20)

48.    Тот Шандор из Улице Петефи Шандора 70

49.    Фацко Ержебет (24), служавка породице Ердеш

50.    Фехер Јеромош (29)

51.     Хорак Мариа из Улице Хероја Пинкија 68

52.    Чипо Шандор из Улице Теодора Павловића 1

53.     Шикора Имре (45)

54.    Неидентификовани мађарски војник, убијен и бачен под лед када је бацио пушку и одбио да убија народ

          Иза сваког овог имена стоји по једна биографија.  Околности смрти неких од ових Жртава описане су у историјским изворима.  Рецимо, о Ержики Орешковић записано је сведочанство њене пријатељице која је видела како је са мужем терају на Успенско гробље.  О Ержебет Фацко остало је забележено да је отишла у смрт са јеврејском породицом којој је служила.  Неидентификованог војника, који је одбио да убија, видели су сведоци на другој обали Дунава.  О официру Јаношу Сабоу добио сам лично сведочанство његове рођаке којој савест није дала мира, па се осмелила да проговори о тој породичној тајни.  Неке од ових Жртава су пописане у српским изворима, а неке сам нашао једино у попису Хортијеве Мађарске.  На основу тих извора сам идентификовао ове Мађаре који су мучки убијени у Геноциду над Србима и Јеврејима Новог Сада.  Ко су сви ти људи и зашто су страдали, можда ћу једног дана сазнати ако проради савест њихових рођака да проговоре.  Ако се то догоди, добићемо целовитију слику о суровом Геноциду који у овом граду није поштедео ни Србе, ни Јевреје, ни поједине Роме, а ни било шта људско у људима свих националности.

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!