Жарко Јанковић:“Преѕ`едник на службеном путу“

 “ПРЕЅ`ЕДНИК  НА  СЛУЖБЕНОМ  ПУТУ“

 

     Решили  Мило  Сотона  и  Мираш  Проклети  да  отимају  цркве  и  манастире  по  Црној  Гори. Мало  је  овој  монтенегриској  усташкој  жгадији  било  сво  зло  које  је  до  сада  учинило. Режим  Мила  Сотоне  не  само  да  је  огрезао  у  криминал, лоповлук, гангстерај  сваке  могуће  врсте, него  је  одавно  кренуо  и  са  убиствима  новинара  и  противника  његовог  режима. Покрадени  избори, покраден  референдум, измишљање  “црногорског  језика“  уз  прогон  српског  језика  и  ћирилице,признање  шиптарске  терористичке  творевине, увођење  санкција  Русији, улазак  у  НАТО  пакт, отворено  антисрпско  и  антируско  деловање  свуда  и  на  сваком  кораку, све  му  је  ово  било  мало, па  је  “преѕ`едник“, како  милогорци  блеје  на  чистом  “црногорском  језику“, одлучио  да  крене  да  отима  светиње  Митрополије  црногорско-приморске  СПЦ  и  да  у  њих  уведе  анатемисаног  распопа  и  сатаниног  слугу  Мираша  Дедејића, па  да  још  опљачкају  и  покраду  светиње  и  реликвије  које  би  потом  продавали  на  аукцијама  у  Лондону  и  Њујорку. Али, онда  се  Милу  Ђукановићу  догодио  народ, по  други  пут  у  његовој  политичкој  каријери, међутим  за  разлику  од  пре  30  година, овај  пут  се  Мило  нашао  на  супротној  страни. Другим  речима, народ  Црне  Горе  се  масовно  вратио  светосавском, косовско-заветном  опредељењу, српском  имену  и  стао  у  одбрану  православних  светиња  које  су  бранили  и  њихови  прађедови.

Развојни пут Мила Шнајдера, од џемпераша до мафијаша
Е па за покој душе Мила Ђукановића
Сликао се за читуљу

Оволику  масовност  народа  у  одбрани  светиња, мало  ко  је  очекивао. Слободно  можемо  рећи  да  се  овим  чином  Црна  Гора  вратила  себи  и  поново  постаје  Српска  Спарта. Са  друге  стране, ова  дешавања  су  дефинитивно  пробудила  српски  народ  и  у  Србији, Републици  Српској, диљем  српских  крајева  и  земаља, као  и  у  расејању.  Одједном  као  да  се  цело  Српство  тргло  из  учмалости, очаја, безвољности, дефетизма. Пробудили  смо  се  из  вишедеценијске  коме  у  коју  су  нас  бацили, а  касније  држали  трујући  нас  под  изговором  “реформи  за  наше  добро“, покидали  смо  њихове  цевчице, апарате  и  ланце, којима  су  нас  одржавали  у  вештачки  изазваној  коми. Срби  се  подижу. Долази  време  за  Васкрс  Српства. Долази  Српско  Пролеће.

Одмах  су  на  ово  реаговали  фосилни  остаци  титоизма  пресвучени  у  евроунијате  и  њихов  “чувени“  Проглас  88 (на  моме  вас  носам). Баш  симболична  цифра  88. Толико  је  година  живео  њихов  учитељ  покојни  србождер  Броз, који  им  је  тата  толикој  гомили  његове  политичке  копилади, а  са  друге  стране  88  представља  симбол  данашњих  неонациста  због  латиничног  слова  Х  које  је  осмо  по  реду  у  абецеди, па  онда  две  осмице  значе  Хајл  Хитлер. Лепо  је  што  се  та  црвено-црна  жгадија  скупила  на  једном  месту и  што  су  се  ујединили  у  оквиру  евроунијатског  атлантизма  и  глобализма, тако  да  су  маске  све  пале  и  сви  српски  непријатељи  су  се  нашли  на  једном  месту. Кога  све  нема  на  том  списку  88. Од  Раифа  Диздаревића (гром  те  твој, па  тај  је  био  у  председништву  СФРЈ  још  у  време  Микулића  и  браће  Поздерац), преко  Кучана  и  Месића, па  до  Латинке, Бисерко, Басаре  и  Давида. И  увек  се  понавља  иста  прича. Срби  су  криви  зато  што  уопште  постоје, што  имају  своју  канонску  СПЦ, што  славе  Крсну  Славу, што  пишу  српском  ћирилицом. Другим  речима, српском  народу  се  оспоравају  најелементарнија  људска  права  и  право  на  само  постојање. И  тако  смо  дошли  до  онога  о  чему  већ  годинама  говорим  и  пишем  у  својим  текстовима. Разне  вештачке, политичке  нације, створене  од  окупатора  и  комуниста  од  бивших  Срба  који  су, што  рече  владика  Раде: “Заробили  себе  у  туђина“, негирају  само  постојање  Срба  као  народа. Са  друге  стране, ови  одроди  сматрају  да  Србија  треба  да  признаје  и  поштује  њихове  вештачке  НАТО  протекторате, а  они  негирају  само  право  Србима  да  постоје, иако  је  реч  о  историјским  српским  земљама  и  областима  где  Срби  одувек  живе. Неки  су  попут  Хрватске  починили  потпуни  геноцид, истребљење  и  протеривање  Срба. Да  нема  Републике  Српске  и  у  Бакировој  унитарној  БиХ  Срби  би  доживели  исту  судбину, а  од  неких  би  створили  “православне  Бошњаке“. Шиптарски  пројекат  велике  Албаније  представља  најочигледнију  дефиницију  геноцида, практично  уџбенички  пример. У  новокомпонованој  неодрживој  Северној  Македонији, а  у  ствари  Старој  и  Јужној  Србији, комунисти  су  измислили  македонску  нацију, језик  у  виду  дијалекта  којим  пре  1945. године  тамо  нико  није  говорио  и  расколничку  дружину  звану  “МПЦ“, који  су  узурпирали  и  упропастили  више  српских  светиња  него  Арнаути  на  Косову  и  Метохији. А  сада  и  Милова  усташка  творевина  монтенегрија, где  је  Милов  режим  решио  да  затре  целокупни  идентитет, културу, веру, језик  и  писмо  у  Црној  Гори  који  су  јасно  српски. Чак  и  “зеленаши“  и  њихове  комите  на  које  се  милогорци  позивају  изјашњавали  су  се  као  Срби  и  застава  им  је  била  српска  тробојка, а  не  некаква  зелена  крпа  која  личи  на  крпу  Угљаниновог  “Бошњачког  националног  вијећа“. И  не  само  да  су  се  изјашњавали  као  Срби, него  су  црногорски  федералисти  исто  били  за  уједињење, али  на  федералном  нивоу  и  присталице  династије  Петровић. Да  апсурд  и  лудило  милогораца  не  познаје  границе, говори  и  податак  да  су  Крста  Поповића, Јована  Пламенца  и  још  неке  “зеленаше“  ликвидирали  црногорски  комунисти  после  Другог  светског  рата, нарочито  се  у  томе  истакао  Јово  Капа, који  су  измислили  црногорску  нацију  1945. године. Ово  само  потврђује  да  су  ове  лажне  нације  стваране  од  бивших  Срба  биле  јасан  империјални  пројекат  покојне  Аустроугарске  и  њихов  монструм  којег  смо  унели  стварањем  Југославије. Трећи  Рајх, комунизам  и  данашњи  европејци  само  су  наставили  са  том  политиком. Само  постојање  ових  вештачких  нација  представља  резултат  геноцида  над  српским  народом. Једног  дана  мораћемо  да  ослободимо  и  ујединимо  Српство, а  да  ову  бившу  браћу  сведемо  на  онај  ред  величине  на  којем  више  нико, ниједна  велика  сила, неће моћи  да  их  употреби  против  нас. Нема  узрока  проблема, па  нема  ни  проблема.

Сада  тек  видимо  колико  је  Радован  Караџић  био  у  праву  када  је  рекао  у  завршној  речи  одбране  пред  Хашким  трибуналом  да  сваки  рат  има  свој  узрок, једино  је  у  рату  90-тих  на  простору  бивше  СФРЈ  главни  узрок  био  само  постојање  српског  народа  и  тежња  да  имамо  иста  права  као  и  други  народи. Другим  речима, јасно  је  да  у  овим  авнојевски  уоквиреним  границама  НАТО  протектората  за  Србе  нема  живота, чак  ни  основних  људских  права. Негира  се  само  постојање  Срба, СПЦ, језика, културе, писма, а  оно  што  изроди  нису  попалили  и  порушили  после  протеривања  Срба, то  почињу  лажима  и  фалсификатима  да  својатају  као  део  свог  културног  и  цивилизацијског  наслеђа. Тако  имамо  случај  да  представници  новокомпонованих  нација  из  20. века  својатају  српску  баштину  из  12., 13., 14. века. Додуше, њихови  преци  који  су  били  Срби  су  свакако  припадали  тој  култури, али  ови  изроди  су  се  сами  исписали, а  хтели  би  да  својатају  баштину  и  светиње  и  да  их  прогласе  да  припадају  некаквој  “хрватској, бошњачкој, албанској, монтенегринској, македонској“  култури, иако  су  те  “нације“  настале  вековима  касније. Најрадије  би  хтели  да  Срба  и  Србије  нема, како  се  не  би  стално  подсећали  да  су  они  и  њихови  преци  продали  веру  за  вечеру. Зато  смо  за  њихове  западне  покровитеље  вечити  “фактор  нестабилности“  и  “реметилачки  фактор“. Зато  ће  свака  Србија  за  њих  бити  велика, свака  ће  бити  руска  предстража  на  Балкану, а  као  православни  хришћани  они  који  одбијају  да  зидају  њихове  Вавилонске  куле  и  који  остају  уз  Христа, без  обзира  колико  знамо  да  паднемо  и  грешни  будемо, али  увек  се  подижемо  и  остајемо  уз  Христа, а  не  овоземаљске  силнике  и  моћнике, без  обзира  како  се  зову, ко  су  и  одакле  су. Отуда  и  произилази  сва  та, можемо  рећи, мржња  на  метафизичком  нивоу  наших  изрода  и  непријатеља.

Мираш и Мурат
Мираш Проклети стазама Секуле Дрљевића. Црногорски усташа у Загребу са хрватским усташама из ХОС-а
Чланови аутофекалне НВО “ЦПЦ“ крсте се левом руком
Опрости Марлоне Брандо на овом поређењу.

И  одједном  се  диктатор  Мило  Сатана  нашао  сам  наспрам  читавог  народа. За  сваки  случај, искористио  је  новогодишње  празнике  да  скокне  до  Мајамија, али  ево, нема  га  већ  скоро  месец  дана. “Отишао  на  слижбени  пут“  и  још  се  не  враћа. Ту  и  тамо  се  огласи  неком  пашквилом  где  поручује  народу  да  неће  повући  закон, иако  је  противуставан  чак  и  по  актуелном  уставу  Црне  Горе, који  је  Ђукановићева  врхушка  усвојила. Али, зато  је  ту  његов  пословни  и  политички  пајтос  Вучић  да  му  помогне. Уместо  да  стане  у  одбрану  права  српског  народа, његове  Цркве  и  светиња, Вучић  сам  јавно лупета  тврдећи  да  је  Црква  у  Црној  Гори  некада  била  аутокефална. После  је  говорио  како  га  нису  добро  разумели.Па  се  нудио  да  за  Бадњи  дан  дође  у  Црну  Гору, са  јасном  жељом  да  пацификује  протесте  и  да  унесе  поделе. Али, ни  то  му  није  успело. После  тога  су  Вучићеви  ботови  кренули  са  оркестрираним  нападима  на  митрополита  Амфилохија. Разлог  је  јасан. Митрополит  Амфилохије  не  подноси  Вучића, а  нарочито  Вучићеву  спремност  да  призна  независност  Приштине, или  да  заговара  поделу. Отворено  овакву  Вучићеву  политику, нарочито  после  потписивања  Бриселског  споразума  назива  правим  речима, тј. издајом.  Наравно, режимске  напредњачке  ботине  то  не  могу  да  поднесу, па  тако  исти  они  који  подржавају  Вучићеву  владу  Ане  Брнабић  која  у  Врбасу  отвара  просторије  Црногорског  усташког  покрета,  које  им  је  даровао  “бизнисмен“  Миодраг  Костић  и  залаже  се  да  у  тој  општини  “црногорски“  језик  буде  један  од  званичних, сада  подмукло, без  имена  и  презимена, нападају  митрополита  Амфилохија, како  се, наводно, он  све  договорио  са  Милом  и  да  њега, а  не  Мираша  Дедејића, Милов  режим  припрема  да  дође  на  чело  некакве  “ЦПЦ“. Колики  неко  треба  да  буде  идиот  и  морални  дегенерик  па  да  овако  клевеће  и  пласира  најогавније  лажи  на  рачун  митрополита  Амфилохија, захваљујући  којем  се  вера  подигла  и  обновила  у  Црној  Гори, да  не  говорим  о  бројним  обновљеним  и  саграђеним  црквама  и  манастирима  широм  Митрополије  црногорско-приморске  СПЦ? Да  посебно  не  подсећам  да  је  митрополит  Амфилохије  ишао  диљем  Косова  и  Метохије  сакупљајући  кости  српских  новомученика  и  страдалника  како  би  их  пронашао  и  достојно  сахранио. Али, Вучићеве  ботине  баш  брига. Они  настављају  да  служе  свог  господара  Вучића  и  припомажу  његовом  пајтосу  Милу  Ђукановићу. Да  власт  у  Србији  хоће  искрено  да  помогне  Србима  у  Црној  Гори  она  би  се  пре  свега  обрачунала  са  црногорском  Миловом  мафијом  која  дивља  по  Београду  и  Србији. Затим  би  из  српских  амбасада  и  представништава  по  свету  избацили  црногорска  представништва  и  њихове  дипломате, који  тамо  живе  у  нашим  резиденцијама, а  воде  антисрпску  политику. Спровели  би  чишћење  црногорских  кадрова  у  полицији  и  службама  безбедности, јер  их  има  доста  који  раде  за  обе  стране. Обрачунали  би  се  са  њиховим  фиктивним  фирмама  које  служе  за  прање  прљавог  новца  од  криминала, нарочито  шверца  наркотика. Гледали  би  да  нанесемо  фаталне  ударце  Миловој  привреди, нарочито  сада  пред  изборе. Државни  органи  Србије  би  морали  јасно  да  кажу  да  Ђукановићева  тајна  полиција  и  служба  врши  ликвидације  и  атентате  по  Србији  и  да  јасно  саопшти  ко  стоји  иза  покушаја  убиства  епископа  Јоаникија  и  рањавања  Даковића  у  Београду, које  се  десило  непосредно  пре  изгласавања  овог  монструма  од  закона  у  Скупштини  Црне  Горе.

Уговорили “Београд на води“

Питао  бих  још  где  су  данас  они  силни  артемашки, псеудозилотски, срБски  “борци  за  веру“  и  против  гласовних  промена  предњенепчаних  сугласника, кафанске  “патријоте“  који  су  знали  да  вређају  и  нападају  патријарха  и  владике  СПЦ? Сетимо  се  само  њихових  погрдних  речи  и  увреда  у  њиховим  пашквилама  типа:“екуменисти, паписти, јеретици, унијате, возе  скупе  лимузине“  и  сл. А  ко  данас  предводи  народ  у  одбрани  светиња, цркава  и  манастира, ко  данас  састрадава  заједно  са  народом  сведочећи  Христа  у  одбрани  његове  Цркве? Управо  владике, свештенство  и  монаштво  СПЦ  сведочећи  јединство  у  Истини. Зато  и  стојимо  сложни, међусобно  различити, а  јединствени  у  Истини. Што  се  мене  тиче  нека  владике  возе  и  најновији  Бугати  Вејрон  и  Мекларенов  хипер-аутомобил, немам  ништа  против, а  да  и  даље  буду  први  и  предводе  народ  у  одбрани  Православља  и  Српства  сведочећи  Христову  Истину.

Надајмо  се  да  је  ово  почетак  Српског  пролећа. Да  долази  време  буђења  и  Васкрсења. Вероватно  ће  још  дуго  потрајати  и  сигурно  ће  многи покушати  да  зауставе  јачање  Срба. Можда  ово  још  није  почетак  краја  нашим  мукама  и  можда  нас  велика  искушења  тек  очекују, али  је  свакако  крај  евроунијатских  и  западних  заблуда  којима  смо  изложени  и  окупирани  већ  двадесет  година. Зато, нека  буде  што  бити  не  може. Верујем  у  Бога  и  у  Српство!

 

 

Жарко  Јанковић, Нови  Сад

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!