Саша Недељковић: СЛЕТОВИ БАНАТСКЕ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ

            Први жупски слет Банатске жупе одржан је у Бечкереку на Видовдан 1920. У Бечкерек је дошло 7.000  из разних крајева Баната. (1)  V  слет Банатске жупе у Великом Бечкереку одржан је 7 и 8 јуна 1925. Један воз је довезао соколе из јужног Баната, а други из северног Баната са гостима из Бачке. Оба воза стигла су 7 јуна 1925. са око 4.000 сокола, војника, Рускиња, … . На великој пољани испред станице сцрстала се поворка са три музике. Старешина жупе пуковник  Павловић у свом говору осврнуо се на предходни слет у Бечкереку и нагласио је да је сретан што је видео око себе многобројне госте из суседних жупа. Истакао је да је циљ слетова да доприносе упознавању и братству. У 12 сати поворка је кренула у град, који је био искићен славолуцима, цвећем, натписима и заставама. Путем су биле поређане масе народа и школе, које су одушевљено поздрављале госте. Поворку је пратио са једне и друге стране бројни редатељи на бициклима. Били су у црвеним кошуљама. Кад је дошла на главни трг поворка се разишла такло да су водићи водили чете у настамбе. После подне била је главна проба свих категорија на слетишту у близини града. Пробама је присуствовало 6 хиљада гледалаца. У вече била је академија на слетишту. Било је 9 тачака вежбања и две тачке певања. Извођене су скупне вежбе, вежбе сунцобранима, једанаесторка, вежбе обручима, деветорка, вежбе палицама, вежбе луковима и “У бој”. Тачке су извела друштва  Велики Бечкерек, руска гимназија Велика Кикинда, питомци војне музичке школе Вршац, Нови Бечеј, Нова Кањижа и Соко Вршац. Вежбе је пратила музика или клавир. Певачки хор бечкеречког сокола извео је тачке певања. Подијум на слетишту  је био осветљен рефлекторима. Присуствовало је академији преко три хиљаде особа.  У вече била је седница жупе, којој је присуствовао изасланик ЈСС Иван Бајжељ. Од стране жупе говорили су Милош Станојевић и Анте Тадић, чланови жупског старешинства, а од Југословенског Соколског Савеза Ђура Паунковић и  Иван Бајжељ, савезни подстарешине. Пред поворком 8 јуна 1925. јахала су 4 трубача, после трубача соколска коњица из Великог Бечкерека, док је коњица из Велике Кикинде изостала. За коњицом су ишли војници 7 и 27 пешадијског пука, као и 5 и 21. артиљеријског пука са музиком. Затим су ношене соколске заставе из Новог Сада и Велике Кикинде, као и застава из Крстура, у племенском духу, као и завијена застава сокола  из Великог Бечкерека. Иза застава ишло је старешинство жупе са представником ЈСС и старешином београдске жупе. После њих  ишли су соколи из Бачке на челу са Тодоровићем и за њима банатски соколи у у одорама и вежбачким оделима, руски соколи из Беле Цркве, мушки нараштај, Војна музичка школа са музиком, чланице, руска гимназија са фанфаром из  Велике Кикинде обучена у црвене блузе, плаве сукње и беле капе (боје руске заставе), фанфара  из  Велике Кикинде, женски нараштај, женска деца, мушка деца, Словаци у народним ношњама из Ковачице, соколи у цивилу и добровољци из Банатског Карађорђева. Било је у поворци 887 војника, 16 Руса, 170 Рускиња, 60 Словака, 40 добровољаца. У редовима војника било је 76 војних музиканата. Ван чланства ЈСС било је 1.173 лица. Припадника ЈСС било је : 19 соколских коњаника прописно обучених, 122 чланова из Баната у одорама, 28 у вежбачким оделима, 83 сокола из Бачке у одорама, 94 чланице, 286 мушких нараштајаца, 194 женског нараштаја, 484 мушке деце, 320 женске деце, једна соколска фанфара у одорама 24, сокола у цивилу 100. Сокола је било 1.754 лица. Све заједно у поворци 2.927 лица. Поворка се зауставила пред жупанијом где су одржани говори. Старешина жупе Павловић захвалио се граду Бечкереку на гостопримству. Велики жупан Мита Алексијевић говорио је о соколској идеји на северу. Затим је говорио Ђура Паунковић. После говора било је дефиле целе соколске поворке. Освештење заставе извршено је пред недовршеним Соколским домом. Благослов је извршио владика Летић уз асистенцију седам свештеника и певачког друштва “Гуслар” из  Велике Кикинде. Владика је истакао да су симпатије цркве на страни сокола, јер су уз тело јачали и дух, те су и соколи постали поборници и сарадници цркве. Истакао је да су прво краљ Петар а затим и краљ Александар  подржавали соколе. При свршетку благосиљао је народ. У име жупаније поджупан Рајић  је кумовао соколској застави. Спомињао је Соколство пре Првог светског рата, које је било прогоњено. Соколе је сматрао за организацију која је ударила камен темељац ослобођењу и јединству и који су и пре Првог светског рата гајили наду и чврсту веру у ослобођење. Старешина бечкеречког Сокола Милош Станојевић узео је заставу и говорио о њезином значењу. Захвалио се жупанији на поклону. Опомињао је чланство на част заставе, који је требало јуначки бранити као што су је наши стари јунаци бранили на победоносним пољанама. Предао је заставу барјактару. Барјактар је примио заставу и свечано обећао да ће чувати њезину част. Изасланик ЈСС Бајжељ пренео је поздраве из Љубљане. Био је срећан што су се умножавале заставе, ширила нова друштва, што је све јачало снагу наше идеје и народа у чему је видео бољу будућност. Говорио је о културно-просветном подизању народа. Опомињао је омладину да чврсто држи заставу под којом су се скупљали. Свирано је “У бој, у бој!” Говорио је и сељак добровољац Душан Иванчевић, који је молио соколску омладину да чува слободу, коју су они извојевали. После свечаности био је банкет. За време банкета свирао је соколски оркестар. После подне била је јавна вежба. Прву тачку ритмичке вежбе извео је женски подмладак. Деце је било 384. Другу тачку, просте вежбе, извели су чланови. Вежбало их је 248. Трећу тачку, просте вежбе, извео је подмладак. Подмладка било је 470. Четврту тачку, вежбе са венцима, извео је женски нараштај. Вежбало је 205 нараштајки. Пету тачку извела су деца и нараштај. Било је 450 играча. Шеста тачка биле су ритмичке вежбе чланица. Вежбало је 60 чланица и 69 ученица виших разреда руске гимназије из  Велике Кикинде. Седму тачку, вежбе са штаповима,  извео је мушки нараштај. Вежбало је 300 нараштајаца и 30 питомаца војне музичке школе, укупно 330 вежбача. Осму тачку, деветорку, извело је соколско друштво из Сенте. Девета тачка била је изведена на справама од 35 вежбача. Десету тачку, вежбе са пушкама, извели су војници 7. и 27. пешадијског пука и 5. и 21. артиљеријског пука. Вежбало је 480 војника. Једанаесту тачку, вежбе у круговима, извела је руска гимназија из Велике Кикинде. Биле су 74 вежбачице. Дванаесту тачку, слободне вежбе, извели су питомци војне музичке школе из Вршца. Било је 80 вежбача. Тринаесту тачку, вежбе са пушкама, извела је војска из Новог Сада. Вежбало је 110 војника. Четрнаесту тачку,  вежбе са пушкама, извела је војна музичка школа из Вршца. Било је 20 вежбача. Петнаесту тачку извела је војна коњица из Велике Кикинде. Било је 40 јахача. На крају су формирали слово А (Александар). Пуцали су из мужара и свирали државну химну. Свирале су наизменице три музике. Било је присутно 10 хиљада људи. Вежбало је припадника ЈСС из банатске жупе 1.467, затим у поновним тачкама 485 и 9 из бачке жупе; укупно 1.961. Вежбало је и 760 војника и 143 Рускиње, укупно 903. Свих вежбача је било укупно 2.864. Међу публиком је било око хиљаду чланова и чланица сокола који су стигли аутомобилима из свих већих места Војводине. Увече су биле народне веселице и концерти. У поноћ су се друштва разишла.  Анти Тадићу, писцу чланка у “Соколском Гласнику” о слету да чинило се да је присуствовао покрајинском а не жупском слету. За  слет су били издани плакати украшени народном орнаментиком, дописнице и слетски знак у минијатури. Жупски “Соколски Весник” изашао је као свечани број. У њему су били чланци истакнутих соколских радника из Баната и целог Соколства. Лист “Банатски Гласник” у свечаном руху био је посвећен Соколству. (2)

У Вршцу је одржан VI слет Банатске жупе 28. и 29. маја 1927. На слету је развијена застава Соколског друштва Вршац. Истог дана после подне стигли су изасланик ЈСС Ђура Паунковић са Бранком Живковићем, подстарешином жупе Београд. Дочекани су са војном музиком, а у име слетског одбора поздравио их је Анте Тадић. После њих стигла су соколска друштва из Горњег Баната са жупским старешинством. У 8 сати увече приређена је серенада куму заставе сокола у Вршцу Ђури Паунковићу. У градском парку приређена је академија вршачког сокола. Слетске свечаности почеле су утакмицом мушког и женског нараштаја 28. маја 1927. У јутро 29. маја 1927. стигао је Соко из Велике Кикинде, из Беле Цркве Соко и Руски кадетски корпус. Одржана је свечана седница жупе са Ђуром Паунковићем. Поворка од 1.400 учесника пошла је у 10 сати. Вршачки владика Иларион Радоњић извео је освећење заставе. Говорили су владика Иларион Радоњић, градски начелник Светолик Јовановић, Ђура Паунковић, Бранко Живковић, старешина друштва Владимир Глишић и старешина жупе Никола Бешлић. Приређен је свечани банкет. После подне била је јавна вежба. У 11 тачака вежбало је 3.200 вежбача : сокола, војника, ђака гимназије, препарандије, грађанске и основне школе. На приредбама је присуствовало 8.000 гледалаца. (3)

VII слет банатске жупе одржан је у Белој Цркви 2 и 3 јуна 1928. Почео је такмичењем два одељења Руског кадетског корпуса из Беле Цркве, једног одељења Сокола из Вршца и  једног одељења Сокола из Беле Цркве. Сва одељења била су мушка. Такмичили су се на вратилу, разбоју, коњу у ширину и дужину, бацању кугле, скоку у вис и трчању на 100 метара. Прво место освојило је одељење  Руског кадетског корпуса, друго Соко Вршац, треће  одељење Руског кадетског корпуса, а четврто Соко Бела Црква. После је била жупска седница којој је присуствовао савезни изасланик Ђура Паунковић, савезни подстарешина, а председавао је жупски  подстарешина Анте Тадић. Било је још присутно 15 делегата. Као гости присуствовали су седници Бранко Живковић,  подстарешина Београдске жупе и др. Игор Видић. На седници је разматрано шта је потребно да се соколство укорени у Банату.Предложено је да се жупа назове по Лази Поповићу. У вече је била академија у дворани “Бург”. Изведено је 10 тачака са 92 вежбачице. Као гост певало је Српско Певачко друштво из Беле Цркве. Сутрадан била је ујутро проба на слетишту. У поворци је било 1.147 учесника са 4 заставе и 4 музике. Припадника ЈСС било је 348, а других 799. Уз соколе учествовале су Женска Задруга Српкиња, питомци Војне Музичке школе и њихове музике, 18 артиљеријски пук, ватрогасна музика, Финансијска школа, руска музика, Руски Кадетски Корпус, Руска гимназија, Руски Донски институт, као и представници војске и Руског Соколског Савеза. Пред општином поздравио је соколе у име општине Младен Новичић, велики бележник. У име сокола говорио је Ђура Паунковић. У свом говору поздравио је и Руско Соколство. У име жупе говорио је Анте Тадић. После поворке освећена је застава Сокола у Белој Цркви. Друштву је заставу поклонио др. Жива Милетић. Освећење је извршио вршачки владика Иларион Радоњић уз асистенцију свештенства и појање  Српског Певачког друштва. Говорили су владика Радоњић и Тома Ировић, старешина друштва  и кум заставе др. Милетић. У подне одржан свечани банкет, којем су присуствовали Артамонов, Камбулин, Промин и Вјермитинов уз представнике свих месних власти.  На банкету наздравио је краљу Ђура Паунковић, а соколима владика Радоњић. У име руских сокола захвалио се  Вјермитинов, а у име жупе Тадић. У 4 сата поподне одржана је јавна вежба са 12 тачака о свих категорија, те разних гостију : мушка и женска деца скупинске вежбе (144); мушки нараштај : скупине (155); чланови : слободне (96); питомци  Војне Музичке школе : вежбе са пушкама (48); женски нараштај и Рускиње : вежбе са тракама (102); Кримски Кадетски Корпус : вежбе са копљима (27); чланице : слободне вежбе (84); чланови : вежбе на справама (15); Руска гимназија Кикинда: вежбе на круговима (30); В.М.Ш.: слободне вежбе (144)18 артиљеријски пук : вежбе са пушкама (96); Кримски Кадетски Корпус : пирамиде (30). У вече је била академија са забавом у хотелу “Ружичка” и Српској читаоници. На академији вежбали су Вршац – шестица; Руска гимназија – Кикинда : игра са тракама; Руски институт – В. Бечеј : руске вежбе; Вршац – нараштај – петорка са гугом палицом; Донски институт – Бела Црква : сликовите вежбе; Вршац – полка; Руска гимназија – Кикинда : ритмичке вежбе; Војна Музичка Школа – Вршац : деветка и руски кор са певањем. Вежбе су организовали : начелници и начелнице Ал. Погачник, Н. Богдановић, В. Мартинек, М. Николић, В. Хлодовоски, Вебер-Долска, А. Колосовски, као и начелница Руске гимназије из Н. Бечеја и подпоручник Лаза Симоновић. На слету су учествовала соколска друштва : Велики Бечкерек, Велика Кикинда, Бела Црква, Вршац, Нови Бечеј, Бочар, Санад и Нова Кањижа. (4)

О слетовима је писао Анте Тадић у листу ЈСС „Соколски Гласник”. Чланак „V  слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку” члана жупског старешинства и учесника слета Анте Тадића из Вршца био је објављен у листу ЈСС „Соколски Гласник” на 4 стране. Чланак „V слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку” био је  детаљан опис соколског слета и попис учесника. Соколи су после Првог светског рата уживали подршку власти и народа, због своје улоге у организовању и припреми добровољаца у рату за ослобођење и уједињење. На V  слету учествовали су како соколи из Банатске жупе тако и соколи из Бачке. Зато се може речи да је то био покрајински слет.  Сем сокола на слетовима су учествовали војници, руске избеглице и добровољци. На V  слету  због освећења заставе били су присутни православни свештеници на челу са владиком и певачко друштво “Гуслар” из  Велике Кикинде. На слетовима Банатске жупе масовно су учествовале школе избегле из Русије и руски соколи. Моја тетка Тамара ишла је у руски женски завод. Учествовала је и  Женска Задруга Српкиња.

 

Саша Недељковић, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Напомене :

 

  1. „Соколски слет Банатске Жупе”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 373;
  2. Анте Тадић, Вршац, „V  слет Банатске соколске жупе у Великом Бечкереку”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 августа 1925,  12-16, стр. 125-128;
  3. „Соколски слет у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани,31 аугуста 1927, бр. 12-17, стр. 193, 294;
  4. Анте Тадић, „VII слет банатске соколске жупе”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. аугуста 1928, бр. 15, стр. 95;
 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!