Жарко Јанковић: Мултикултурализам као империјални пројекат зла

МУЛТИКУЛТУРАЛИЗАМ  КАО  ИМПЕРИЈАЛНИ  ПРОЈЕКАТ  ЗЛА

 

     Колико  смо  само  слушали  о  мултикултурализму  као  основној  европској  вредности. И  не  само  европској, читава  глобализација  је  на  томе  заснована. Слободан  проток  капитала, производа  и  људи  је  есенцијални  закон  свепрожимајуће  мондијалистичке  идеологије  која  тежи  да  захвати  и  попуни  сваку  пору  друштва  и  човековог  живота. Глобалисти  и  леви  либерали  сматрају  за  основни  идеолошки  постулат, практично  лакмус  папир  политичке  коректности, однос  према  мултикултурализму  као  нешто  што  раздваја  савременог  човека  од  примитивних, затуцаних, глупих  и  расистичких  “фашиста  и  популиста“. Да  ли  је  баш  тако?

Као  и  многе  друге, и  ова  идеолошка  прича  није  ништа  ново, само  је, што  рече  уметник, шпица  још  глупља. Фамозна  идеја  мултикултурализма  присутна  је  откад  је  света  и  века, само  није  увек  била  иста, нити  постоји  неки  универзални  идеолошки  рецепт  за  исту. Још  од  првих  цивилизација  народи  су  били  упућени  једни  на  друге. Тако  је  становништво  у  градовима, нарочито  оним  са  лукама, често  било  мешовито  услед  трговине  и  међусобних  економских, поморских и  осталих  веза, док  је  становништво  у  унутрашњости  било  много  етнички  хомогеније  на  одређеном  простору. Прве  империје  у  античко  доба  биле  су  пре  свега  формиране  на  сакралности  и  идеји  које  су  формирале  јединствени  тип  цивилизације. У  таквим  империјама  места  је  било  не  само  за  најбројнији  народ, него  и  за  друге. Примери  Индије, која  и  дан  данас  постоји  само  на  својој  различитости, и  Персије  говоре  о  томе. Ту  је  и  кинеска  цивилизација  која  има  своје  трајање  од  5000  година. Преседан  оваквим  империјама, које  су  пре  свега  биле  самобитне  цивилизације, представља  царство  Александра  Великог  са  свим  својим  последицама. Иако  је  сам  Александар  кратко  поживео  и  после  његове  смрти  његово  царство  је  подељено, остаје  чињеница  да  је  и  после  његове  смрти  процес  хеленизације  захватио  читав  Средњи  исток. У  областима  у  којима  је  живело  разнородно  становништво  и  које  је  научило  да  уклапа  своје  различитости  током  историјског  трајања  разних  империја, наступио  је  период  до  тада  не  толико  познат  овим  народима, а  то  је  наметање  јединствене  културе  и  цивилизације  за  све, односно  хеленизације. Сам  принцип  културне  супериорности  којим  су  Грци  гледали  на  себе, а  на  остале  као  на  обичне  варваре, без  обзира  на  њихова  достигнућа, па  чак  ако  су  били  и  напреднији  од  старих  Грка, налази  се  у  основи  хеленизма. Овај  посебан  вид  империјалног  презира  и  наметнуте  асимилације  путем  хеленизације, представљаће  основу  сваког  облика  западног  империјализма  кроз  његову  историју. Стари  Рим  ће  стварајући  империју  тај  процес  довести  до  свог  врхунца  кроз  романизацију  освојених  земаља  и  народа  уз  чувену  кованицу  завади  па  владај. Када  римске  папе  себе  проглашавају  за  понтифекса  максимуса  и  заступника  Бога  на  земљи, чиме  улазе  у  отворену  јерес  да  је  Бог  потпуно  одсутан  из  човековог  земаљског  живота, уз  филиокве  и  тежњу  да  буду  први  и  по  власти, а  не  само  по  части, и  надређени  свакој  духовној  и  световној  власти, настављају  путем  старог  Рима, а  после  њих  и  остале  земље  запада  које  су  изградиле  своје  империје. Који  је  то  концепт  империје  коју  Запад  и  данас  примењује, а  преузео  је  још  од  Римљана?

Када  нека  велика  сила  освоји, али  не  покори  неки  народ, онда  прибегавају  већ  одавно  опробаним  решењима. Западне  силе  су  се  током  своје  историје  својски  трудиле  да  опонашају  стари  Рим. Врло  брзо  на  новоосвојену  територију  насељавају  свој, а  и  друге  народе  које  доводе  из  њихових  области. Непокорни  народ  схвата  да  ће  врло  брзо  постати  мањина  у  сопственој  земљи, зато  пружа  отпор  и  долази  у  сукоб  са  дошљацима. Империја  тада  примењује  древни  принцип  “divide  et  impera“  и  на  тај  начин  владају  учвршћујући  своју  власт, а  са  друге  стране  спроводе  културну  асимилацију  већинског  становништва  кроз  пројекат  познат  као  “промена  свести“. Све  ово  је  углавном  оријентисано  према  млађем, бунтовнијем  делу  популације, коју  треба  пацификовати. Тада  тај  народ  постаје  мањина  у  својој  земљи, а  његови  припадници  који  су  “променили  свест“, или  продали  веру  за  вечеру, постају  нуклеус  стварања  нових, вештачких  и  политичких  нација  чији  је  темељ  новог  идентитета  патолошка  мржња  према  народу  од  којег  су  отпали. Овако  створени  мултикултурализам  представља  злочиначки  пројекат  освајача  и  окупатора, јер  је  мењањем  свести, асимилацијом, досељавањем  других  народа, протеривањем  староседелаца, учинио  да  се  изврши  геноцид  над  освојеним  народима. Када  освојени  народ  успе  да  се  ослободи  освајача  и  окупатора, онда  тај  народ  има  пуно  право  да  заједно  са  освајачем, протера  и  досељене  дошљаке  и  домаће  изроде  и  отпаднике. Када  су  делили  судбину  Империје  када  им  је  било  добро, ред  би  био  да  поделе  исту  судбину  и  када Империја  буде  поражена  и  протерана. Према  томе, није  етничко  чишћење  протеривање  досељеног, непријатељског, елемента  и  домаћих  отпадника  да  би  се  створила  независна, слободна  и  суверена  национална  држава, него  су  етничко  чишћење  и  геноцид  били  страна  окупација, промена  свести, културна  асимилација, промена  вере, досељавање  других  народа  као  подобног  елемента  Империје  на  твоју  територију, а  твоје  протеривање  и  расељавање  како  би  постао  мањина  на  сопственој  земљи, чиме  би  Империја  створила  свој  “мир“. Уколико  се  заједно  са  окупатором  не  протерају  ови  ненародни  и  непријатељски  елементи, они  остају  да  се  само  хране  новом  мржњом  и  радиће  све  на  унутрашњем  подривању  и  бушењу  твоје  земље  чекајући  нове  окупаторе  као  ослободиоце. Само  постојање  ових  изрода  и  отпадника  представља  вид  геноцида  који  је  освајач  чинио  над  вашим  народом. Ако  се  са  њима  не  рашчисти  на  време, ослобођење  вам  не  значи  много, јер  ће  такве  сваки  нови  силник  и  окупатор  користити  против  вас, док  вас  не  истребе. Зато  је  мултикултурализам  злочиначки  империјалистички  подухват.

It is most commonly used to describe the assimilation [blending in] of immigrants to the United States..
     Ако  ништа  друго, ми  Срби  имамо  доста  историјског  искуства  по  овом  питању. Погледајте  само  политику  Хабзбуршке  и  Отоманске  империје  према  Србима  и  српском  питању. Све  ово  горе  наведено  Беч  и  Стамбол  примењивали  су  над  нама. И  уместо  да  смо  се  решили  и  домаћих  изрода  и  отпадника  када  смо  њихове  аустроугарске  и  турске  покровитеље  отерали, ми  смо  преко  стварања  несрећне  Југославије  сами  ископали  сопствене  будуће  јаме  и  отворили  врата  новом  геноциду. И  не  само  то, него  се  наша  елита  показала  потпуно  неспособном  да  развије  српски  културни  образац  до  краја, а  камоли  да  га  наметне  другима, као  што  су  неки  други  народи  учинили. Уместо  тога, трудили  смо  се  да  што  мање  личимо  на  себе  и  да  што  мање  будемо  Срби  како  случајно  “браћа“  не  би  патила  и  осећала  се  нелагодно, а  они  су  се  потрудили  да  минирају  заједничку  кућу  и  да  чекају  нове  окупаторе, а  њихове  ослободиоце, којима  ће  служити  убијајући  Србе. После  овог  историјског  искуства  и  политичких  и  идеолошких  заблуда  20.  века, ми  као  да  се  нисмо  опаметили  нимало, него  смо  после  тешких  и  бурних  90-тих, похрлили  у  наручје  Запада  и  новог  вида  постмодерне  империје  зване  ЕУ. Осећај  културолошке  инфериорности  и  комплекси  наше  псеудоелите, као  и  њихово  до  имбецилности  дивљење  западним  газдама  уз  паланачку, скоројевићку  свест, развило  је  презир  и  мржњу  према  сопственом  народу  до  неслућених  размера, дотле  да  су  припадници  ове  другосрбијанске  граџан-либос  “елите“  прихватили  хрватски  усташки  поглед  и  став  према  српском  народу  као  једини  могући. За  то  време  западна  глобална  Империја  коју  чине  САД, НАТО  и  ЕУ, не  дозвољава  никакво  одступање  од  самопрокламоване  неолибералне  глобалистичке  идеологије  где  се  иде  на  потпуно  укидање  породице, вере, идентитета, културе, нације  државе, другим  речима, свега  што  се  није  уклопило  до  краја  у  идеологију  тоталитарног  глобалног  капитализма. Све  што  није  тржиште  и  није  профит  проглашава  се  превазиђеним, ретроградним, примитивним, фашистички  затуцаним  и  сл. Уништава  се  и  сама  основа  човекове  личности  и  живота, почев  од  полности, сексуалности, па  све  до  културе, цивилизације  и  система   вредности  којем  се  припада. Још  ако  сте  на  периферији  периферије  од  развијенијег  центра, судбина  вам  је  још  гора. Глобална  елита, њих  5%  уређује  будућност  само  за  себе, а  другима  остаје  друштво  антиутопије  из  Орвелових  и  Хакслијевих  романа. Једини  је  проблем  како  држати  масе  у  покорности. И  ту  данашња  постмодерна  Империја  прибегава  већ  оправданим  методама, завади  па  владај. Зато  се  и  пуштају  милиони  и  милиони  илегалних  миграната  из  муслиманских  земаља  које  су  већим  делом  уништене  у  ратовима  и  крвопролићима  управо  захваљујући  извозу  западне  демократије, слободе  и  људских  права. Ове  исламске  масе  коју  80%  чине  мушкарци  око  30  година  старости  крећу  у  свој  обрачун  са  ушкропљеном, кастрираном  Европом  којом  господаре  ЛГБТ  и  џендер  феминистички  примерци, који  су  практично  уништили  мушкарце  и  жене  у  сопственим  земљама  са  својим  идиотским  џендер  безумљем. Богати  моћници  већ  су  за  себе  спремили  “паметне  градове  будућности“, они  у  оваквим  градовима  са  измешаном  и  обесправљеном  сиротињом  и  уништеном  средњом  класом  неће  живети. Поново  Империја  насељава  страни  елемент, ствара  вештачки  мултикултурализам, доводи  уљезе  на  нашу  земљу, изазивајући  тензије  између  домицилног  становништва  и  миграната, па  и  све  веће  сукобе, терористичке  нападе  и  сл. и  на  тај  начин  пацификује  незадовољство. Поред  овога, ту  су  и  све  “благодети“  потршачког  друштва  и  свакодневна  медијска  манипулација, ширење  ирационалних  и  бесмислених  страхова  у  виду  нових  пандемија, болести, климатских  промена, руске  и  кинеске  опасности, зомби  апокалипсе  и  др. И  не  може  се  рећи  да  немају  успеха  по  том  питању. И  даље  успевају  да  убеде  просечног  човека  на  Западу  да  још  много  може  да  изгуби  ако  крене  путем  националне  побуне  и  популизма. Зато  и  не  треба  да  чуди  што  данашњи  покрети  за  независност  у  земљама  ЕУ  нису  више  засновани  на  идејама  слободе, правде, равноправности, него  их  предводе  најбогатије  области  типа  Шкотске, Каталоније, Тирола  или  Баварске, уз  чувену  паролу  “ди  су  наши  наовци“. Овакви  покрети  немају  везе  ни  са  чијим  правима  него  са  огавним, себичним  сепаратизмом, али  тај  сепаратизам  још  како  одговара  агенди  што  више  Европе, а  што  мање  суверених  држава, што  на  крају  води  ка  новој  феудализацији  Европе  и  повратку  Европе  у  ретроградно  историјско  стање. Траже  се  нови  вазали  и  поданици  Империје.

Како  је  то  Трубецки  лепо  закључио  да  је  космополитизам  само  још  један  вид  западног  расизма  који  је  заснован  на  цивилизацијском  расизму  и  презиру. Њихов  космополитски  мултикултурализам  са  отуђеним, искорењеним  и  бесловесним  индивидуама  нема  никакве  везе  са  примерима  накадашњег  прожимања  различитих  култура  и  цивилизација. Западне  империје  су  биле  увек  засноване  на  поништавању  и  позападњачењу  других, то  је  представљано  као  модернизација  и  напредак, али  и  данас  смо  сведоци  да  су  највећа  и  најдужа  светска  ратна  и  кризна  жаришта  управо  тамо  где  су  западни  колонизатори  повлачили  вештачке  границе  и  своје  зоне  утицаја. За  разлику  од  западних  империја  заснованих  на  уништавању, пљачки, негирању  и  експлоатацији  других  уз  културну  асимилацију, традиционалне  империје  су  пре  свега  биле  засноване  на  Идеји  и  посебном  типу  цивилизације  где  је  било  места  за  све. Зато  је  и  западни  вид  мултикултурализма  представљао  одувек  злочиначки  пројекат. Можда  и  једина  земља, империја, где  је  мултикултурализам  успео  је  Русија  са  својом  идејом  православне  Империје, Трећег  Рима  и  као  наследница  Џингис-канове  евроазијске  империје, коју  су  легитимно  прихватили  бројни  туранско-монголски  народи  из  степе, ако  и  сви  остали, јер  су  чували  своју  посебност, а  Русија  им  је  омогућила  мир, развој  и  културни  напредак. Приликом  одлучивања  у  које  ћемо  интеграције, ово  треба  имати  у  виду. Зато  и  јесам  за  улазак  у  Евроазијски  савез  и  у  ОДКБ. , али  и  за  обједињење, најпре  духовно  и  културно, а  временом  када  сазру  прилике  и  политичко, српских  области  и  земаља. Западна  Империја  живи  од  изазивања  сукоба  и  ратова  уз  чувено  divide  et  impera  начело, а  евроазијске  интеграције  су  засноване  на  сарадњи, прожимању  и  очувању  културних  и  цивилизацијских  посебности  и  идентитета.

Жарко  Јанковић, Нови  Сад

 

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!