Саша Недељковић: Соколско друштво  Велика Кикинда

 

 У Банату пре Првог светског рата маџарске власти дозвољавале су оснивање друштава само у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату основани су 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. „Снага” у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1914. Бечкереку. (1)  У Великој Кикинди учитељ Славко Лаковић окупио је око тридесет младих људи са жељом да оснује соколско друштво. Кикинда је била соколска матица за Банат. Помогла је оснивање соколских гнезда, па је и у Будимпешти  била њена филијала. (2) У пролеће 1910. учитељ Славко Лаковић сазвао је тридесеторицу младих људи. Пре тога се састао у Сремским Карловцима са др. Лазом Поповићем. Приликом слања на одобрење, правила су морала бити преведена на мађарски језик. Име Српски Сокол” није било преведено, па су правила враћена натраг да се и име преведе. Потврђена су 30 јуна 1912, па је друштво почело да ради. Доведен је Бранко Ролер из Новог Сада за вођу. Од црквене општине друштво је добило земљиште, на коме су чланови за летњи рад направили дрвену кућу и довукли 500 кола песка. Соколске филијале тражили су Мокрин, Карлово, Турски Бечеј, Врањево, Меленци, Бечкерек, Башаид и Сент-Мартон, док је у Ади постојало друштво, већином са ђацима вежбачима. И у Будимпешти се радило на оснивању Соколског друштва, али власти су правиле сметње. Нека места у околини Пеште пријавила су се за филијале. Друштво је 1913. приредило прву јавну вежбу, за коју је публика показала велики интерес, па је полиција почела јаче мотрити на Соко. Посебна пажња је 1914. посвећена филијалама, које су обилазили начелник и старешина. У селима су соколи наилазили на свесрдан пријем. Припремали су се за одлазак на свесоколски слет у Љубљани, а у Кикинди је заказан соколски слет  из свих филијала, који је одржан, са великим успехом. У подне су сазнали за Сарајевски атентат, али је ипак одржана јавна вежба. На иницијативу Новог Сада покренута је акција за оснивање жупе. Око тога су настојали Лаза Поповић и Стеван Жакула. Жупа је била основана у Новом Саду, за старешину је изабран Бајазетов, а за заменика Лаковић. Рад у друштву водили су Лаковић, Ролер и остале старешине бесплатно. Друштво се издржавало од чланарине. Посебан део споменице био је посвећен филијалама друштва. Филијале су живеле својим посебним животом, иако су биле под надзором друштва. Филијали у Великом Бечкереку старешина је био М. Стефановић. Филијали у Меленцима старешина је био С. Попов. Филијали у Турском и Новом Бечеју старешина је био др. Б. Јовановић. Основана је филијала у Карлову са старешином С. Црквењаковим. У Споменици је опширно приказан  рад друштвене филијале у Будимпешти, којој је први старешина био др. К. Десимировић. Омладина је учествовала у раду будимпештанског Српског Сокола,  приређујући излете у околна српска села и подржавала народни дух код српског елемента у Мађарској. Нарочити успех имали су у селу Ловри, које је дало петорицу добровољаца за српску војску. Постојала је друштвена филијала у Ади. Све филијале радиле су до почетка Првог светског рата, када су морале да престану са радом. (3)

Српски соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани. Вође Српског сокола у Великој Кикинди Бранко Ролер, Славко Лаковић, Милутин Јакшић и други били су затворени и осуђени од суда у Сегедину. (4) Старешина Славко Лаковић и заменик старешине Коста Шевић, били су осуђени на две године и 6 месеци робије; а начелник друштва  Бранко Ролер, на три године робије.

После рата друштво је обновљено. Прва скупштина одржана је 21 априла 1919.  Првих година био је слаб рад друштва. У години 1923. друштво је појачало свој рад. Први жупни слет у Великој Кикинди био је 1924. У Великој Кикинди  приређена су још два слета, 1929. и 1933. (5)  Соколска фанфара у Великој Кикинди основана је 4. априла 1924. (6) Соколско друштво Велика Кикинда преузело је од 1. октобра 1930. наставу гимнастике у Државној основној школи. По соколском систему радило се у 36 одељења, од којих је свако имало, према наставном плану, по један час недељно гимнастике. Просечан број деце са којом се вежбало износио је 1.900. За свој рад соколи су имали одобрење од свих надлежних власти, укључујући Министарство просвете. Друштво је одржало своју свечану седницу 6.септембра 1930. На седници је говорио старешина друштва Стојан Јакшић. После седнице приређена је поворка, у којој су осим представника власти, војске и сокола учествовали и остали грађани. Увече је била приређена игранка. Шумадијски сељаци су дошли 5. октобра 1930. да врате посету Банаћанима. Соколско друштво је корпоративно са својом музиком дочекало госте и отпратило их у град. На банкету приређеном у част  гостију 7. октобра 1930. свирали су наизменице соколска музика и соколски тамбураши.  Соколско друштво је 5. октобра 1930. дочекало Крушевљане, певачко друштво „Обилић” у Великој Кикинди. У име града и занатлијског збора поздравио их је старешина друштва Стојан Јакшић.  На забави истога друштва приређеној истог дана увече, међу тачкама свирала је соколска музика, а на игранци свирали су соколски тамбураши. На свечаној седници Соколског друштва 12. октобра 1930. поводом Корушког дана било је присутно преко 120 чланова. Предавање је одржао старешина среског суда  Паја Клиновски, заменик старешине соколског друштва. На седници су били присутни и представници власти.    

Велику Кикинду посетили су 13. октобра 1930. министри Кумануди, Сршкић и Деметровић. Министре је са осталим грађанством   дочекало   и  соколско друштво  са својом музиком. (7) Дом друштво је освећен 1 децембра 1931. Кад се решавало шта би друштво урадило за Соколску Петрову петолетку, решили су да се такозвана Стеванчева Бара исуши, пошуми и да се на исушеном земљишту направи врт доступан грађанима. Тиме је друштво преузело обавезу да претвори у врт осамнаест и по катастарских јутара. На челу техничког одбора био је инжењер Мита Николајевић, директор водне задруге у месту, а председник финансијског одбора био је адвокат др. Петар Бојанић. За исушивање је дато 300.000 динара. На челу друштва био је др. Петар Бојанић.. Технички рад водио је Благоје Страјнић са Бисерком Савић-Брашован. Друштво је издало Споменицу Соколског друштва Велика Кикинда, коју је написао Стојан Јакшић. (8) Соколска жупа Велики Бечкерек-Петровград обухватала је до 1941. друштва : Александрово, Алибунар, Арадац, Банатску Паланку, Банатски Карловац, Банатско Карађорђево, Баранду, Башаид, Белу Цркву, Бечеј, Ботош, Добрицу, Драгутиново, Гудурицу, Ђалу, Елемир, Фаркаждин, Иђош, Иланџу, Јанков Мост, Јарковац, Јаша Томић, Катарину, Кларију, Клек, Конак, Книћанин, Кусић, Ковачицу, Крстур, Кумане, Калуђерово, Сирчу, Сечањ, Српску Црњу, Српски Итебеј, Бегеј св. Ђурђе,  Меленце, Мошорин, Нинчићево, Нову Црњу, Нову Кањижу, Нови Бечеј, Опово, Орловат, Падеј, Перлез, Падину, Подлокањ, Руско Село, Сакуле, Сенад, Тараш, Потиског св. Николу, Томашевац, Уљму,  Велику Кикинду, Велики Бечкерек,  Вел. Бечкерек I, Вршац, Вел. Бечкерек II, Велики Торак, Војводу Степу, Ченту, Владимировац, Маргитицу,  Велику Греду, Чоку и  Црњу. (9)  Соколи су помагали избеглице из Чехословачке. Соколско друштво у Великој Кикинди приредило је децембра 1939. соколско вече у оквиру Петрове петолетке. Прочитано је писмо чехословачког посланика у Паризу Осуског, које је упутио соколима и грађанима у Великој Кикинди, захваљујући на гостопримству указаном избеглицама из Чехословачке, у марту 1939. (10) Друштво је прославило “Материце” уз пригодан програм у свом дому. Говорио је просветар друштва М. Ћирилов о потреби одржавања народних обичаја и о васпитању деце по соколском систему. Деца су везала сестру Јелену Гранфил, па је подељено много поклона. Истог дана су чланови просветног одбора одржали три предавања и то др. Марко Беланић у Соколском друштву Иђош. Младен Ђукин у Бочару и инж. Мита Трифунац у Банатском Аранђелову. Предавања су имала за циљ просвећивање народа и ширење соколске идеје.(11) Друштво је прославило тридесет година рада 16 и 17 јуна 1940. Требало је да се одржи слет жупе Петровград али се одустало од слета. Такође требало је да се прослави двадесетогодишњица жупе и освећење жупске заставе коју је поклонио жупи генерал Драгутин Ристић, који је први ушао у Велики Бечкерек и Кикинду са српском војском. У Споменици се давало : Прво „Политичке прилике” износило се под насловом „Војводина у новом замаху”, национални, политички и културно-просветни рад првака војвођанског јавног живота у XIX веку. Приказан је економски живот, као и рад на задругарству, рад Матице српске и Соколског друштва. Био је приказан покрет Васе Стајића, који је за десет година неуморног рада освојио омладину Војводине. Стајићев програм био је : Свом народу служити свим силама и у тој служби не презати од каквих жртава. Имао је много сарадника, између осталих два сокола из Велике Кикинде, који су положили своје животе за своје идеале. У првом делу посланице биле су успомене првог старешине  Славка Лаковића, на оснивање соколског друштва.   У Споменици је посебан чланак био посвећен оснивању Соколске жупе у Угарској, на иницијативу Соколског друштва из Кикинде. Приказани су у Споменици детаљно прогони мађарских власти. Споменица је била илустрована сликама из живота и рада соколства у Угарској. (12)

После Априлског рата 1941. сва соколска друштва била су забрањена.

 
Саша Недељковић
, члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

Напомене :

1.      Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;

2.     Фердо Вигеле, „Споменица Соколског друштва Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 8;

3.     „Тридесетгодишњица Соколског друштва у Великој Кикинди”,  „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 3;

4.      Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;

5.     Фердо Вигеле, „Споменица Соколског друштва Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 8;

6.     А.Т. Соколско друштво у Вршцу”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. јунија 1926, бр. 10-11, стр. 123, 124;

7.      „Соколско друштво Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. новембар 1930, бр. 27, стр. 6;

8.     Фердо Вигеле, „Споменица Соколског друштва Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 8;

9.      Павле Врачарић, професор педагогије и психологије, „Соколске жупе, друштва и сеоске чете”,  „Око Соколово”, Београд, децембар 2013, бр. 47-48, стр. 22;

10.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски Гласник”, Београд, 22 децембар 1939, бр. 51, стр. 2;

11.  „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник”, Београд, 5 јануар 1940, бр. 1 стр. 5;

12.  „Тридесетгодишњица Соколског друштва у Великој Кикинди”,  „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 3;

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!