Владислав Ђорђевић: Милица Новковић, добронамерна, али недовољно образована

ШТА НЕ СХВАТА МИЛИЦА НОВКОВИЋ?

Био сам на неколико предавања Милице Новковић. То је једна добронамерна и племенита жена која искрено проповеда потребу међуполне љубави. Има ли ишта важније и вредније од тога? То нам свима треба.

Она је оснивачица и деректорица Центра за породицу и младе „Породични буквар”. То је јако добро и похвално. Водити бригу о породици и младима је јако важно и похвално.

Она је своју добродушност исказала и тиме што је за мото својих предавања изабрала речи: „Љубав је бит – суштина нашег живота”. И јесте. Љубав и јесте бит и јесте суштина нашег живота. Али љубав се не догађа у социјалном вакуму, него у одређеном социјалном контексту. Зато је за разумевање љубавне проблематике неопходно познавати њен социјални, правни, политички, економски и идејно-идеолошки контекс. Свега тога код ње нема. Она је педагог, а не социолог и њено познавање друштва је очајно слабо. Стога су њени увиди и савети површни и кратковиди.

Тако она са упадним самоограничењем пише: „Само дубоким разумевањем узрока свих данашњих проблема, може да започне духовни преображај и раст Љубави.” Тачно. Само у њеном предавањима има свега само не „дубоког разумевања свих данашњих проблема”. Њена предавања су пре петпарачка световања из женских часописа, него „дубоко разумевање узрока свих данашњих проблема”. Савети су добронамерни, али плитки. Не иду дубоко у срж ствари.

Управо зато на њеним предавањима нема мушкараца. Милици није јасно зашто је то тако, па констатује да само девојке „желе да војују битку Љубави”, а младићи наводно не. Младићи итекако „војују битку Љубави”, али на другом фонту. Они не „војују битку Љубави” тако што размишљају о свом „духовном преображају” и имагинарном „расту Љубави”, него о конкретним начиним да повећају своју социјалну позицију. Они добро знају да је она та која их квалификује за женину љубав. Они се муче како да стекну новце које од њих захтевају девојке. Девојке кажу да их занима „љубав”, а заправо јуре мушкарце са новцима. Једно причају, а друго раде.

Милица Новковић

Младићи су тога свесни и стога их не занимају апстрактна предавања. Они не желе да слушају „причу о неопходности помирења мушкараца и жена”. Ко на првом месту ради на завађању полова? То нису они, него управо феминисткиње које раде све да девојке нахушкају против младића. Зашто би, дакле, они требало да слушају „причу о неопходности помирења мушкараца и жена”? Не раде они на завађању полова. Ако неко треба да слуша „причу о неопходности помирења мушкараца и жена”, онда су то мизандријске феминисткиње.

Надаље она пише: „Нико им не говори да је дошло време за уцеловљење, да више не постоји подела послова на мушке и женске.” То није тачно. Заправо, целокупна феминистичка „родна политика” заснива се на том „уцеловљењу”, само се не зове тако него „политика родна равноправност”. Читава кохорта феминисткиња управо младићима говори „да више не постоји подела послова на мушке и женске”. Али девојке од њих очекују управо супротно. Оне очекују да се младићи баве баш „мушким пословима” које им могу донети висок социјални статус. Госпођа Новковић декларативно говори против феминисткиња, а фактички дува у њихову фрулу. У неколико наврата сам покушао да јој скренем пажњу на сву сложеност проблема, али нисам сигуран да сам успео. Жена осим педагогије мало шта друго схвата. Недостаје њој много образовања да би могла да стекне пуну слику.

Да закључим. Предавања Милице Новковић су мотивисана добром намером да доведу до „раста Љубави”. Али без познавања социјалне, економске, правне, политичке, културне и идејно-идеолошке ситуације, она су осуђена да буду петпарачке женске сапунице. Стога није ни чудо што на њеним предавањима нема младића. Неће их ни бити докле год Милица не схвати њихову реалну ситуацију, а она је катастрофална. Другим речима, без маскулистичког погледа на свет није могуће доћи до „помирења мушкараца и жена”.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!