ВЛАСИ ИСТОЧНЕ СРБИЈЕ

Власи источне Србије живе на територији коју оивичавају Дунав,Морава и Тимок (у 18.општина односно 154 насеља ). У српској култури и научној заједници зову нас Власи, но ми себе поред тог назива зовемо и Румîњи/Румоњ/влашкењ/влашћењ. Највећи број Влаха је аутохтоног порекла (индигеноус пеопле ). Један део је мигрирао пред налетом Турака на север у тадашњу Угарску а данашњи Румунски Банат и Ердељ, где је живео један период да би се после неког времена део вратио на вековна огњишта (Максимовић М.: Власи у склопу регалних права српских владара, Јагодић М.:Насељавање кнежевине Србије(1861-1880, Историјски институт, Београд, 2004. “Свакако је најпознатија сеоба Влаха са великог Острва у Србију, која је почела 1831,а завршила се 1834.године оснивањем насељеничког села Михајловац“-цитат). Део Влаха који је остао у данашњем Банату и Ердељу је оставио свој печат који можемо до данас видети, па тако само у тим деловим Румуније се слави слава и имају погребне обичаје као код Влаха у Србији. Да би учврстило одбрану границе на Дунаву отоманско царство доводи популацију Влаха(цинцара) са севера Грчке и југа Албаније и меша са Влашким становништвом у Источној Србији. (Бораковић Е.:Шајна )

До Берлинског конгреса 1878,Власи су као такви пописивани. На конгресу Србија као један од услова за признање , добија ултиматум (од великих сила и Румуније,која је тада и призната) да Влахе призна као румунску мањину.Тако је и Тихомир Ђорђевић баш из тог периода када је Србија била у обавези да Влахе призна као Румуне, користи термин за Влахе Румуни(Ђорђевић Т.:Кроз наше Румуне,1906). Власи су пописивани као Румуни у Србији све до 1948. године.

На задњем попису број изјашњених Влаха је 35.330, а број Влаха којима је матерњи језик влашки је 43.095. У последњих 6о-70 година број Влаха се кретао од 93.440 до 1.368.Очигледно су неки други чиниоци утицали на ове огромне варијације (Михајловић Т.: Власи у Републици Србији према резултатима пописа 2011.године).

У Србији постоје две струје Влаха. Прва је група која заступа став о аутохтоном пореклу,о специфичном иденитету, о влашком као матерњем језику(љимба Влахилор), кога треба стандардизовати, и да је матична земља Србија. Ове ставове заступа Национални савет Влаха, као кровна организација свих Влаха Србије, Удружење „Гергина“ из Неготина, Матица Влаха и Влашка странка. Овакви ставови добијају подршку из Савета Европе након 2008, јер се у његовим документима сада користе оба израза за мањинско становништво источне Србије ( Власи и Румуни).

Друга група Влаха заступа став да је матична земља Румунија, негирају постојање влашког језика и постојање Влаха већ их идентификује као Румуне.Они такође промовишу румунски језик и залажу се за стварање „влашке цркве“у оквиру Румунске православне цркве и доводе румунске свештенике за богослужење на румунском језику. Ту групу чине Савез Влаха Србије, Ариадна Филум, Друштво Румуна-Влаха „Трајан“, Народна влашка странка, Форум Влаха Србије.
Такође не треба занемарити политичке притиске и могућу патронажу који потичу из Румуније, али и из Србије.
Већ више од једног века румунска пропаганда према влашком становништву североисточне Србије одвија се преко румунског свештенства. У последњих деценију и по ( 2001-2014) уочено је јако деловање румунске пропаганде према влашком живљу у североисточној Србији. Република Румунија и Румунуска православна црква не крију да им је намера да Влахе у Републици Србији преведу у националне Румуне, што се сматра као вид геополитичких претензија на североисточну Србију (Раковић А.: Неканонско деловање румунске православне цркве у североисточној Србији ( 2001-2014) као изричити вид румунских геополитичких претензија, 2014.).

Треба споменути и конзервативност Српске православне цркве на употреби влашког језика у црквеним обредима за потребе влашког становништва.Такав став одавно преовладава у оквирима Српске православне цркве ( Игуман Филарет Петровић:Манастир Вратна, Весник Српске цркве за 1891. годину; Макуљевић Н.:Црквена уметрност у краљевини Србији (1882-1914), Београд 2007.)

„Гергина“ Удружење за очување културе и традиције Влаха

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!