Владислав Ђорђевић: Жене трпе насиље зато што врше насиље

О НАСИЉУ НАД ЖЕНАМА

Синоћ ми је мој пријатељ Дејан Костић у инбокс послао феминистички мем против насиља над женама. Он гласи: „Дан када си подигао руку на жену је дан када си званично престао си да будеш мушкарац!” Баш ме занима да ли феминистктиње сматрају да жена „званично” престаје бити жена када чантра, зановета, уцењује, вређа и чини друга дела вербалног насиља. Или можда она тек тада постаје жена? О томе се феминисткиње не изјашњавају. Њихов мем је очајно секситички: указује на насиље само једног пола. Не постоји већих сексиста од оних који се наводно боре против сексизма.

Дејан Костић је дао тачну анализу феминистичке политике према насиљу. Он пише: „Више од 10 година пратим ту проблематику. Разговарао сам са пуно ’насилника’, осуђених и неосуђених. Имао сам прилике и са убицама да разговарам. И могу рећи да је свако физичко насиље мушкараца над женама узроковано дугогодишњим и интензивним насиљем жена према мушкарцима. Нисам срео ниједног који се ујутро пробудио, попио кафу и пребио жену, јер није имао пеметнија посла. Аксиоми феминисткиња су да су само мушкарци насилници, да систем треба да препознаје само физичко насиље мушкараца над женама и да треба да жмури над психичким насиљем жена над мушкарцима, а које му обавезно претходи. Изненадило ме је да је и Хелена Гранић примила те ставове. И још нешто интересантно има. Углавном су једне те исте жене жртве физичког насиља од стране мушкараца. Разведу се од једног, удају за другог, па и тамо доживе исту судбину. То све говори да постоје жене врло агресивне (психички терористи, како их ја називам). Један коментатор написа ’жена удара језиком’ и то је истина. И управо такве жене трпе фиузичко насиље мушкараца. Не знам ниједну жену која је жртва, а да је у скаду са вером поштовала мушкарца као супружника. Ниједну једину.”

Дејан је у праву. Феминистички приступ проблему насиља над женама је до бола једностран и тендециозан. Као такав, он не само да не води ка решењу проблема, него га заправо само увећава. Дејану сам одговорио: „Наравно да је тако. Феминистички приступ проблему насиља је чиста обмана и манипулација.”

Дејан је продужио. „Апослутно. И зато је потуни промашај домаћа ’родна политика’ која пооштрава законске казне за наводне насилнике. Жене још више страдају, јер се нико не бави узроком насиља. А узрок је психичко насиље жена над мушкарцима. И све док се проблем не сагледа целовито и у оквиру целовитог сагледавања проблема не изнађе решење насиље ће дивљати и односити нове жртве.”

Дејан је у праву. А то целовито сагледавање проблема мора да садржи и религиозну компоненту. По хришћанству, природно су грешни и жена и мушкарац, не само мушкарац како је аксиом у феминизму. А и решење мора укључивати религиозну компоненту. Насиље се лечи хришћанским врлинама: љубављу, разумевањем, опраштањем, целомудреношћу, кротошћу и другима. Мушкарци и жене који воде врлински живот, тј. који се придржавају етичких норми и бонтона не упадају у спиралу насиља. У љубави је спас, а не у секташкој феминистичкој политици борбе против „насиља у породици”.

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!