Колико заправо има развода у Србији?

Као аналитичар родне политике, подаци које објављује Републички завод за статистику (РЗС) јако су ми важни као основа за анализе и закључке. Стога сам био запрепаћен када су 28.6.19. издали Саопштење[1] у коме се каже да је број развода у 2018. био 9995, а три месеца раније, у Месечном статистичком билтену[2] овај податак је био 11.312, односно 1317 већи. Недавно сам решио да ову разлику истражим, па сам им написао писмо, на које сам у року мањем од 24 сата добио одговор (браво РЗС!). Њихов одговор је доле у целости, али за оне које не интересују детаљи да кажем да су изменили технологију / методологију праћења података о разводима, и да ће од сада она бити као тачнија. То значи да ћемо од 2018. имати дисконтинуитед, те да нећемо моћи поредити податке са историјским подацима који су се базирали на неком ранијем методу. Оно што ипак можемо је да податке из марта 2018. упоредимо са оним прикупљаним од 1986. по тој, сада старој, методологији. Поћићемо од графика из 2017. који покрива период 1986. – 2016[3]. На њему видимо да се до средине 1990-их разводио сваки пети пар, али јачањем радикалног феминизма до 2016. је овај однос порастао на сваки четврти. Коришћењем података из марта 2019. за број развода у 2018. можемо наћи да је износио 11.312, или 12.159 у периоду април 2018. – март 2019. Пошто за исти период имамо и број новосклопљених бракова (36.635) долазимо до закључка да се у овом периоду распао сваки трећи брак. О томе колики је нагли пораст броја развода говори и податак из исте табеле по коме је просек јануар – март 2018. био 734 развода, а за исти период 2019. месечни просек је износио 1.017, тј. скоро 40 посто више. Како РЗС у објашњењу истиче да за даље статистике треба користити податке из Саопштења које се објављује крајем јуна сваке године, остаје нам да 2019. упоредимо са бројевима из овогодишњег документа:  36 321 новосклопљених бракова, пораст од 0,8 посто у односу на 2017, 9 995 развода, пораст од 7,9 посто у односу на 2017 (9262 развода)[1]. Нагли пораст броја развода на графику доле свакако је последица злоупотребе Закона о спречавању насиља у породици који се примењује од 1.6.17. По овом закону поднешено је просечно 40.000 пријава годишње, па иако је половина одмах била одбачена, остале су биле процесуиране иако се у 90 посто случајева радило о потенцијалном, а не о извршеном насиљу, но толико криминализовање мушкараца због повишавања гласа на жену, вербалних претњи, те психичког и економског насиља (које је у везама обострано) је довело до развода где и није морало доћи. Очекујемо да ће се тренд повећања броја развода интензивирати, о чему говори и значајно повећање у првом тромесечју 2019. у поређењу са истим периодом претходне године.

Коначно, ево и званичног саопштења у вези промене методологије бележења броја развода:

НОВИ СИСТЕМ ИЗВЕШТАВАЊА ИЗ ПРАВОСУДНО-ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА О РАЗВОДИМА БРАКОВА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ

Образложење о разликама између месечних и годишњих резултата о разводима бракова

Нови систем извештавања о разводима бракова у електронском формату из Правосудно-информационог система почео је са радом у 2018. години (аутоматско вођење предмета није почело у свим судовима у исто време према усвојеним процедурама). Заправо, овај систем извештавања још увек је у фази развоја према свим потребама званичне статистике. Ово се односи на извештавање о предметима развода бракова који су за статистику дупликати (није их могуће открити на пријему у једном месецу), затим на проценат непознатих одговора у обележјима од значаја за статистику, као што су: последње заједничко пребивалиште супружника, присуство/одсуство лица из земље, највиша завршена школа, економска активност и занимање и друго.

Проблем откривених дупликата односи се на предмете који имају делимичну и потом потпуну правноснажност накнадно у току године. Тек по пријему годишњег материјала овакви дупли извештаји могу се открити, јер се један предмет може добити у јануару, а исти предмет са промењеном идентификацијом може стићи у децембру месецу исте године (могуће је дуплирање и са предметима из претходне године). У овом случају брисање дупликата врши се тек у току обраде годишњих резултата.

У случају непознатих одговора, као што је код обележја о последњем заједничком пребивалишту супружника и питања о присуству/одсуству супружника из земље, долази до проблема који се односи на немогућност утврђивања укупног контингента за обраду података – према статистичком концепту уобичајеног становништва. Ови непознати одговори допуњују се накнадно у контакту са судовима, што није могуће спровести током периода обраде и објављивања месечних резултата. У овом случају, први резултати о броју развода на месечном нивоу у тренутној ситуацији обухватају и оне разводе за које се накнадно утврди да не припадају контингенту уобичајеног становништва – укупном броју развода.

РЗС и Министарство рада ће и у наредном периоду радити на унапређењу информационог система за прикупљање података о разведеним браковима уз контролу обухвата и квалитета података о браку који се разводи.

Приликом анализе података о разведеним браковима свакако треба користити коначне резултате објављене у саопштењу 30.6., за претходну годину.

 

—————- линкови за даље читање —————-
[1] http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/Pdf/G20191178.pdf
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G20193006.pdf , табела на страници 38
[3] http://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20176008.pdf , график на страници 21

 

за СКК од јуна 2017. пише

Михаило Алић, аналитичар родне политике
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!