Абортус јесте право мечке, контрола популације, и застрањивања феминизма

Наслов је замишљен као прст у око феминисткињама, да се мало пробуде и реагују, но одмах потом крећемо са сазнањима из биологије о сексуалном животу и репродукцији медведа. Како су медведи животиње које воде усамљенички живот (посебно мужјаци, док мајка и одрасле ћерке доживотно остају заједно и деле територију на којој се хране), мужјак у време парења нађе и оплоди женку, па оде својим путем, дакле нема никакву обавезу издржавања, прибављања хране ни за мечку, ни за потомство. У тим околностима и јесте логично да женка има право да одлучује о свом телу и потомству. Код људи је обрнуто, они су друштвене животиње, а мужјак има обавезе према потомству, али жена и даље има сва права као и мечка. Па коме је онда боље (шаљиво) – медведу који не мора да трпи женку осталих 364 дана у години, и не мора да плаћа алиментацију по разлазу, или мушкарцу? Уосталом, како то мечка одлучује о прекиду трудноће, тј.“абортусу“?  Када мечка буде оплођена, обично у јуну, јаје ће остати у стању чекања до новембра, или времена када нађе јазбину. У то време, ако је нагомилала довољно масних наслага да издржи трудноћу, оплођено јаје ће се учврстити у материци, и мече ће почети свој раст док она преспава зиму. Ако ови услови нису испуњени у време њеног одласка у хибернацију у јазбини, њено тело ће абсорбовати (појести) јаје, и до трудноће неће ни доћи. Ово је медвеђа верзија абортуса, наравно не зато што је проценила да ће јој потомство сметати за даље каријерне планове, него јер можда не би изнела трудноћу, или се мечићи не би родили у средини са обиљем хране да преживе. То је начин како Природа регулише популацију медведа, и зато њима не требају средства заштите од нежељене трудноће.

За разлику од медведа, људску популацију контролише друштво путем идеологије, културе или религије, које контролишу владајуће елите. Њима је кроз историју одговарало да се људи множе јер су им требали за производњу, ратовање и плаћање пореза. У четвртој технолошкој револуцији, људску улогу у све ове три области ће заменити роботи и Вештачка интелигенција, па елите финансирају феминизам и ЛГБТ-изам да редукују популацију, кроз смањење репродуктивно способног хетеросексуалног становништва на рачун проширења нерепродуктивног ЛГБТ-а[1]. Стога је до средине 20. века фокус био на породици, а сада је на њеном растурању. У патријархату су разводи били ретки, у социјализму знатно релаксирани и чешћи (до средине 1990-их разводио се сваки пети пар), јачањем радикалног феминизма до 2016. је овај однос порастао на сваки четврти[2], а само две године касније, због примене новог Закона о спречавању „насиља“ у породици, сваки трећи брак се распадне (од априла 2018. до марта 2019. ново-склопљених бракова је било 36.635, а развода 12.159)[3]:

Поред абортуса, друга велика тема феминизма је фемицид, односно убиства жена. На основу просечно 32 убијене жене у Србији годишње заснива се сва повика о насиљу у породици, иако те 32 смрти чине само један посто од свих умрлих насилном смрти у Србији[4]. Небитно је што 10 пута више жене заврши живот самоубиством невезано са насиљем у породици, и то што су у три четвртине насилних смрти жртве мушкарци, битан је само онај један посто на коме се базира сав прогон просечно 40.000 мушкараца годишње. Значи на сваку убијену жену, процесуира се бар 1.000 мушкараца за сумњу, тј. потенцијал, за насиље у породици. Наравно, маскулисти су нашли везу између ове две теме, и исказали је у следећем миму (аутор сам ја):

Говорећи о абортусу и фемициду, сродне теме су чедоморство и прељубa, оба злочина која су раније сурово кажњавана, у неким друштвима и смртном казном за жену[5]. У Старом Риму, и данашњим муслиманским земљама који имају шеријатско право као законски оквир, прељуба је била смртни грех, коју је у Риму могао казнити отац, а у муслиманским земљама руља јавним каменовањем до смрти. Не залажем се ни за једну од ових метода, само желим да подсетим жене како су далеко напредовале у равноправности полова, јер је данас прељуба декриминализована и дестигматизована, а чедоморство је убиство са олакшавајућом околности. Стога тражим да покажу саосећања са прогоном хетеросексуалних мушкараца од стране радикално феминистичких закона за „заштиту“ жена од „насиља“, као и да критикују отимања деце и имовине у разводу. У Старом Риму, жена је по разводу могла само да однесе свој мираз, и то ако није починила прељубу, а о подели „заједничке“ имовине, и самосталном старатељству над децом није могла ни да сања. Данас је потпуно обрнуто, мушкарац под произвољном пријавом насиља у породици бива „удаљен“ из куће у кошуљи, добија тужбу за развод брака, са сасвим неизвесном могућности да виђа децу коју ће скоро до краја свог живота морати издржавати (ако студирају, до њихове 26. године).

Данас смо далеко отишли у супротну страну од патријархата, потребни су нам „Чувари равноправности“ (УГ основано на Дан победе над фашизмом 9.5.19. у Београду)[6] да клатно равноправности полова врате у средину.

————- линкови за даље читање ————-
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/04/01/mehanizmi-feministicke-subverzije-i-lgbt-zacije-heteroseksualne-populacije/
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2017/Pdf/G20176008.pdf
[3] http://publikacije.stat.gov.rs/G2019/pdf/G20193006.pdf
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/11/15/o-koje-32-nasilne-smrti-od-3200-godisnje-najvise-cujemo/
[5] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/25/cedomorstvo-i-femicid/
[6] http://www.ultrahome.in.rs/muska/cuvariRavnopravnosti.html

 

за СКК од јуна 2017. пише

Михаило Алић, аналитичар родне политике
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!