Саша Недељковић: Госпар Мато Грацић, настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику

Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” аутора Предрага Савића и Саше Недељковића нови је допринос истраживању судбине Срба у Дубровнику. У књизи се приказује развитак и рад српских друштава у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Срби католици нису пристали да њихову националност одређује вера. Захваљујући њима Дубровник је био центар Срба у Далмацији. Од дубровачких друштава друштво Српска Зора било је централно привредно и просветно друштво Срба у Далмацији. Најважнија српска културна установа у Дубровнику била је Матица српска. Грацић је био велепоседник и власник Српске штампарије у којој су штампане књиге Матице српске и лист Дубровник. Од националног радника и финансијера Срба у Дубровнику до народног непријатеља коме је имовина посмртно конфискована од стране комуниста. Рад на књизи помогао је председник Српског Народног Вијећа у Дубровнику професор др. Милорад Вукановић.

Пошто је моја мајка била рођена у Гружу као историчар почео сам да изучавам прошлост Срба и српских друштава у Дубровнику и на Приморју. Као члан соколског друштва Београд Матица истраживао сам повест соколског покрета. Наишао сам на име старешине друштва Српског сокола Душан Силни у Дубровнику др. Мате Грацића. О њему сем података у тадашњој предратној штампи као о једном од предводника Срба у Дубровнику нисам знао ништа. Оне податке које сам нашао објављивао сам у научним часописима. Трудио сам се да у својим радовима дам што више чињеница са што мање коментара. Са мном је ступио у контакт адвокат Петар Савић из Београда који је водио процес рехабилитације др. Мата Грацића.

Мате Грацић је био старешина Српског сокола Душан Силни у Дубровнику и члан управе Српске соколске жупе на Приморју. Соколски покрет био је нови начин заједничког рада националних прегалаца као што је био Мате Грацић и омладине у борби за ослобођење и уједињење. Финансијски је помагао рад соколске организације и као старешина друштва учествовао у соколским посетама Боки Которској и Цавтату бродом ради оснивања у тим местима нових српских соколских друштава. Сем Грацића у књизи се приказује деловање друштава које је исто тако помагао : Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога”, Дубровачког радничког друштва и Добротворне Задруге Српкиња Дубровкиња. Познанства Грацића са значајним људима у Дубровнику и његове породичне везе. Писано је о истакнутим Дубровчанима Милану Решетару, Меду Пуцићу, Антуну Фабрису и Франу Кулишићу. Истакнуте су везе др Грацића са породицом Јоб. Посебан одељак у књизи је Дубровник у борби за ослобођење и уједињење. У књизи је између осталог истакнута везе Срба римокатолика са Карађорђевићима које су они сматрали ослободиоцима Дубровника и подизање и рушење споменика краља Петра у Дубровнику. У оквиру привредне делатности др. Мате Грацића у књизи се разматра увођење и рад трамваја у Дубровнику. Са стварањем Бановине Хрватске 1939. дошло је до прогона Срба и Југословена. Срби су под притиском ХСС селили из Дубровника. Мато Грацић се склонио у Београд. У Другом светском рату је следио усташки терор у Дубровнику, покушај отпора Срба кроз оснивање дубровачка бригаде Југословенске војске у Отаџбини, па на крају послератни комунистички терор. Мато Грацић посмртно је осуђен као народни непријатељ и сва имовина му је била конфискована. Преписку др. Мата Грацића уништиле су туђманове присталице у кући наследника. У књизи се прати процес рехабилитације др. Мата Грацића и покушаји реституције његове имовине наследницима.

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!