Владислав Ђорђевић, САВЕТИ ЗА ДЕВОЈКЕ: KAКО СЕ СРЕЋНО УДАТИ

напомена: доњи чланак је 25. септембра 2013. објављен на сајту Српског културног клуба, и најчитанији је чланак аутора. Објављујемо га поново јер савети и даље важе, исти су били од библијских времена, дакле важиће на многаја љета.

Image may contain: 1 person, standing and wedding


Сведоци смо интересантног парадокса: Србија је земља са највећим бројем лепих девојака на свету, а истовремено и земља у којој константно опада број склопљених бракова. Ту очигледно нешто није у реду. То што није у реду јесте поремећај на брачном тржишту (marriage market disorder).

Одлука да се ступи у сексуалне односе, скпопи брак и роди дете првенствено је у рукама девојака. Та појава је одaвно позната биолозима и називају је „женски избор” (female choice). Узроци „женског избора” су многоструки, али је примаран тај што су жене те које поседују веће „родитељско улагање” („parental investment”), тј. што имају интринзично већу биолошку, тј. репродуктивну вредност. Будући да су одлуке везане за секс, брак и репродукцију углавном у рукама девојака, вредно је размислити о томе како да оне данас нађу „Господина Правог” (Mr Right).

  1. Девојачке стратегије

Девојачке стратегије привлачења „Господина Правог” су многобројне. Једна од најчешћих је скретање сексуалног интересовања на себе. У ту сврху скраћују се мајице и сукње, а продужавају трепавице и нокти. Ова стратегија доноси много младића заинтересовних за секс, али не и много младића спремних на брак. Штавише, стратегија нападне кокетерије одбија младиће за брак. Свако воли секс са кокетом, али мало ко је спреман да се њоме ожени. Карта сексуалног примамљивања није толико успешна колико се девојкама на први поглед чини.

Девојке сматрају да ће образованошћу лакше привући младиће. На први поглед то изгледа логично. Свако воли да поред себе има образовану девојку. Али са образованошћу расту и девојачки брачни критеријуми. Девојке инстинктивно траже младиће који су бар једнако толико образовани као и оне. А ту настаје проблем. Жене су данас у просеку образованије од мушкараца. По податку који даје Анкица Шобот у зборнику „Образовање у транзицији” (2011), постоји „већи број више и вискоко образованих жена него мушкараца међу рођеним 1963. и касније” (стр. 220). Дакле, уколико сте рођени 1963. или касније, а особа сте женског пола, имате веће шансе да сте образовнији него мушкарац из ваше генерације. То је нелагодна ситуација, јер девојке имају тенденцију да се удају за мушкарца који је бар исто толико образован колико и оне. Заправо, оне преферирају мушкарца који је образованији од њих. А где да таквог нађу кад постоји „већи број више и високо образованих жена него мушкараца”!? Дакле, карта образовања није толико успешна колико се девојкама на први поглед чини. Заправо, она је контрапродуктивна. Статистика је неумољива: шансе да се удате утолико је мања уколико сте образованији.

Девојке сматрају да ће са порастом свог материјалног статуса лакше привући младиће. И хоће. Свако воли финансијски независну девојку. Али финансијски независне девојке имају веће брачне критеријуме од оних које то нису. Очигледно да ни карта финансијске независности није толико успешна колико се на први поглед чини.

  1. Вредност девојачких стратегија

Улагање у физички изглед, образовање и финансијску независност свакако је добродошло својство девојака. Сваки младић сања да поред себе за цео живот има једну лепу, образовану и способну особу. Али да би младић могао да са неком девојком проживи цео живот у срећи то није довољно. Већина младића ће прегорети то да нека девојка има неку ситнију физичку ману (нпр. природне нокте), да не зна који је главни град Азербејџана или да није запослена. Али мало ко од њих ће прећи преко знакова моралне лакомислености.

Главни аспект срећног брака није ни физичке, ни интелектуалне, ни финансијске природе него моралне. Да би брак био срећан супружници се морају волети и ценити. Они морају показивати приврженост и уважавање. Популарна култура не учи девојке тој врсти изграђености. Она их учи да буду „кучке”.

  1. „Ко ће наћи врсну жену?”

Да је карактерност најважнија особина коју младић тражи од потенцијалне младе било је познато старима. Древни писац је то изразио реторским питањем: „Ко ће наћи врсну жену?” (Приче Соломунове 31,10а). За мудрог Соломуна, нису ни физичка, ни интелектуална, ни материјална својства од прворазредне вредности на „брачном тржишту”. Највредније својство које девојка може унети у брак јесте карактер. Најпожељнија удавача није она које има силиконске имплантате у грудима, ботокс у уснама, пирсинг у пупку или тетоважу на рамену, него она која је „врсна”. Таква жена „вриједи више него бисер” (31,10b).

  1. 4. „Oбиље врлина”

Да је поседовање врлина најцењенија девојачка особина нису сматрали само древни Јевреји, него и древни Грци. Еврипид је записао: „О жено, твој муж не тражи лепоту већ обиље врлина!” (Андромаха 207,8). Већина савремених младића тражи девојку која има „обиље врлина”.

Древни Римљани су такође ценили девојачки врлински живот. Плаут је записао: „Ако жена с врлинама у брак ступи, тад је доста мираза донела” (Аулулалија 2,2). Већина савремених младића очекује од девојке тај мираз.

  1. Поремећај на „брачном тржишту”

Опадање броја склопљених бракова није условљен помањкањем пожељних девојака, него пожељних младића. Поремећај на „брачном тржишту” узрокован је кризом мушкости. Вишедеценијско идеолошко форсирање школовања и запошљавања девојака створило је читаву армију неожењених младића и неудатих девојака. Губитници су и једни и други. У таквој клими мушке деградираности, девојке су посегнуле за очајничким решењем: за хипереротизацијом сопственог тела. Али то решење доноси само краткотрајно задовољство, а не и трајну брачну срећу.

  1. Закључак

Савремени младићи су уморни од трагања за „врсном” женом. Оно што они чешће налазе јесу девојке које се надмећу у неукусном сексепилу, лажном образовању и охолом самољубљу. Они су жељни жене која ће бити верна супруга, брижна мајка и вредна домаћица – све оно што девојке не уче у школама. Упркос свим променама, тајна срећног брака и даље је тамо где је била у древно доба: у међусобном поштовању и љубави. Уместо напирлитаних шипарица и надриучених студенткиња „родних студија” нама су потребне „врсне” девојке које „вриједе више него бисер”. У праву си Соломуне! И Еврипиде и Плауте!

Библиографија

  1. Шобот, Анкица, „Родне образовне карактеристике и реформа образовања у Србији”, у: „Образовање у транзицији”, Нова српска политичка мисао, Београд, 2011, стр. 215-234.
 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!