Владислав Ђорђевић: ПРОМЕНЕ У СРПСКОМ ПОКРЕТУ ДВЕРИ

Бошко Обрадовић

Сваки покрет – па и Српски покрет Двери – пролази кроз промене. Тако је некада слоган тог покрета био „Ми нисмо странка”. У међувремену, Двери су се претвориле у класичну странку. Наставак слогана је гласио „Ми смо породица”. То је многе привукло покрету. Али чланови породице штите и помажу једни друге. Уместо тога, многи су из покрета избачени или су се чланови „породице” понели према њима тако лоше да су морали да напусте ту „породицу”. Слоган је једно, а стварност друго.

Двери су избациле и слоган да немају лидера. У међувремену су се Двери претвориле у класичну лидерску странку. Раније је покретом управљало Стрешинство, тј. неки колeктивни орган, а данас га више нико не спомиње. Уместо саборности добили смо аутократско лидерство једног човека. Тако је на прослави Дведесетогодишњиге Двери у Београду говорио само његов председник нико други од виђених људи. Нису говорили чак ни они који су остaли у покрету (Иван Костић, Слободан Димовић, Александар Танасковић, Југослав Кипријановић, Марија Јањушевић). Говорио је само Владимир Димитријевић, али он ту има више улогу идеолога и неке врсте независног интелектуалца, а не класичног политичара и страначког човека. Говорили су и омладинци Стефан Аксовић и Јелена Вујановић. Добро је то, али они су још у политичким пеленама. Дакле, то је био шоу једног човека (one man show). Није то у духу „саборности” у који су се некада Двери клеле.

Владислав Ђорђевић и Срђан Ного

Много важније од тих структуралних и организационих измена јесу практична опструирања породичне политике. Др Јована Стојковић је инсистирала да Двери узму у разматрање штетност вакцина. „Проблем вакцина” у Дверима није озбиљније разматран, можда зато што анивакцинашки став „не доноси гласове”. Ја сам инсистирао да Двери заузму чврст антифеминистички став. Ни то се није десило, вероватно стога што ни антифеминистички став „не доноси гласове”. Али без антифеминизма нема никакве смислене „породичне политке”. Главни непријатељ „породичне политике” управо је феминизам. Ко то не схвата не схвата апсолутно ништа.

Из овог или оног разлога, Двери су напустили многи виђенији интелектуалци и људи од угледа. Сада су Двери способне само за егзибиционистичке перформансе једног човека, којег на то покреће жеља за још већом политичком моћи. Мало је остало саборности у Дверима. Бојим се да Двери више нису способне за неку смисленију и масовнију акцију. Али сујета је упропастила и друге националне странке.

 

Нема коментара


  1. Србима се дешава ИСТО оно што се дешава и осталим европским народима и што је било предвидиво годинама уназад. Прво се навлачи белосветски олош, онда се Срби прогањају зато што се против тога буне. Неспособност Срба да било шта науче и из туђих искустава и из својих грешака говори о потпуној парализи нације.

    Нема другог решења осим самоорганизовања, као за време поплава. Ако Срби нису спремни, да у свом граду, бране локални парк или да бране своје жене, Србији нема спаса. Нема те полиције која је у стању да штити сву ову руљу, према томе, само је питање хоће ли Срби почети да се бане или ће предати земљу без икаквог отпора.

     
    Одговори

  2. „И сам премијер је лепо казао: „Овде сте добродошли“; „Србија је ваш дом“; „Нећу дозволити да ико води кампању против азиланата“.“

    „„Овде сте добродошли“ – премијер има право да каже, јер су га неки изабрали да би се фолирао и тртио када би свако нормалан показао зубе. Други пут пазите за кога гласате ако већ немате грађанске свести да се придружите организованом бојкоту и изазовете промену политичког система у земљи, промену изборног закона пре свега.

    „Србија је ваш дом“ – ово је већ једна из арсенала глупости којима нас Александар Вучић – полудебилни премијер дебилне нације, засипа свакодневно. Јер му се може, и јер нико осим залудних и опседнутих мазохиста одавно и не слуша шта будала прича. Довољно му је погледати израз лица и говор тела. Србија је наш, а не дом невољника који беже од рата, паметњаковића који нису дерали скамије у школама да би данас бранили своје државе и евентуално страдали, и класичне економске емиграције. За ситну лову Запад ће добити квалификовану радну снагу, а Блиски и Средњи исток ће остати настањен самим екстремистима на које Американци слободно могу да баце и пар атомских бомби – нико неће обратити пажњу… Нафту ће наставити да ваде роботи, а што не могу они – биће препуштено људском потрошном материјалу из остатка Трећег света. Прави Срби ће моћи да се препусте кукању јер нам ови гарави отимају „наша“ радна места широм западне Европе, па ће нагло процветати дрвна индустрија, нарочито прерада јавора.

    А „Нећу дозволити да ико води кампању против азиланата“ – је класична злоупотреба овлашћења и угрожавање људског права на протест. Наиме, грађани Србије у својој земљи имају право да воде све кампање које им опадну на памет. Представници извршне власти дужни су да се старају да се те активности одвијају на местима и у облику предвиђеним законима, и ништа друго. Све друго је противзаконито, али коме ја то говорим?! Па баш ВИ овде годинама агитујете како нам треба јак вођа који ће овде завести ред… Ето вам га па се с њим закитите за Врбицу.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!