Феминистичко подривање и ЛГБТ-изација хетеросексуалне популације

Ово је знатно измењено и допуњено издање мог првог чланка из јуна 2017. године[1] чији поднаслов је сада (скраћен и преведен) постао наслов. Иако је основна теза остала иста (борба мањинских група за доминацију), и главни механизам који је сада и додатно образложен, описани су још многи механизми који су ми у међувремену постали познати, као и они који су последица новијих феминистичких кампања. Чланак је дугачак, и можете га читати и линкове проучавати по поднасловима, сваки дан по један, као серију.

Повод за чланак и објашњење сексуалних оријентација

У емисији Радио Београда 2 „Речено и прећутано“ 4.3.19. је на тему увођења трећег пола, феминистичка ЛГБТ теоретичарка и активисткиња Др Зорица Мршевић заступала тезу да се сексуална оријентација добија на рођењу и да се не може мењати каснијим социјалним утицајем[2]. У 17. минуту је изјавила: „Нико не може да се претвори, јер да може да се претвори, не би било хомосексуалних људи, сви би били претворени у оно што друштво прихвата већински, према томе људи су оно што јесу по природи, и не постоји ни пропаганда, ни култура, ни уметност, ни вртићи, ни било шта што некога може да промени, ни од најраније младости, људи су оно што јесу по својој сексуалној оријентацији“.

Да би се објаснило зашто она заступа овакав став, потребно је направити разлику између сексуалне оријентације и сексуалне праксе, где је ово прво усмерење и потенцијал који се добија на рођењу и има утицај на каснију праксу, али може бити и социјално модификована да даје сасвим другачију сексуалну праксу. Сексуална оријентација је наклоност која се зависно од околности може, или не мора остварити. Сексуална пракса односно „опредељење у датим околностима“ је пракса / начин постизања сексуалног задовољства, било да је то ауто-сексуалност, хетеро-, или хомо-сексуалност (или њихова комбинација), да не помињемо остале езотерије (педо-, објекто-, зоо-, и некро-). Овим праксама могу претходити компатибилне -филије, а супротстављати им се -фобије, а однос према њима је условљен културом, религијом и идеологијом у чијем окриљу се особа формира. Феминизам 21. века је финансиран од стране глобалистичких елита да помогне у депопулацији социјалним инжењерингом који ће хетеросексуалну популацију учинити мањинском, а на њен рачун проширити ЛГБТ+ популацију која има знатно мањи репродуктивни потенцијал. Стога ЛГБТ активисткиње заговарају горњи став како би релаксирале хетеросексуалну популацију, и уљуљкале је у заблуди да ће заувек остати већинска група, и да никаква завера против ње није у току. Деклеративно се борећи за људска права и равноправност своје заједнице, ЛГБТ лоби се заправо бори за доминацију и превласт, као што то раде и феминисткиње. И једнима и другима су хетеросексуални мушкарац и традиционална породица највеће препреке за остваривање њихових циљева, па је главни удар на права мушкараца, кроз њихову дискриминацију[3] и одстрањивање са родитељских, професионалних и руководећих позиција (лажним оптужбама за насиље у породици, сексуално узнемиравање и силовање у везама, браку, на факултету и радном месту).

Изучавајући недавно пегаве хијене као пример матријархалног друштва[4] дошао сам до занимљивог ендокринолошког истраживања које открива да је агресивност доминантних женки условљена повећаном изложености фетуса тестостерону и другим андрогеним хормонима у другој половини трудноће, где потомци доминантне женке имају већу агресивност него они од недоминантне, пропорционално измереним нивоима хормона[5]. Слично је и код људи, жене атлетске грађе које се баве спортом више него просечне жене, и лезбејке, су у материци биле изложене повећаним дозама тестостерона, па су им грађа и интересовања више мушка, а постоје и анегдотске приче жена које су у трудноћи узимале естрогенску терапију, па добиле хомосексуалне синове. Ово показује два фактора која утичу на сексуалну оријентацију: пол добијен при зачећу, и хормонски утицај за време трудноће. Уколико су ова два утицаја у истом смеру, а у већини случајева јесу, добија се особа бинарне оријентације, у противном долази до оријентације на коју се може утицати трећим фактором – окружењем по рођењу, културом, односно скупом вредности заједнице.

Бинарна полна подела је само поједностављење које је друштво увело да би упростило интеракције и упаривање ради репродукције, и смањило забуне и сукобе. У реалности постоји и дијапазон „трећег“ пола особа које имају когнитивно-бихејвиоралне карактеристике и једног и другог пола, односно потенцијално флуидну (сексуалну) оријентацију, која се може активирати на једну, или другу страну, зависно од друштвеног утицаја. Навешћемо стратегије које савремени, радикални / родни, феминизам користи да би утицао на проширење трећег пола[6] ради депопулације. Циљ светских елита је „одрживи развој“ на почетку Четврте индустријске револуције и климатских промена условљених прекомерном људском активношћу, кроз Агенду 21 и остале резолуције и конвенције УН-а. Они тиме покушавају да задрже своје позиције у свету у коме се услед аутоматизације производње, интелектуалних делатности и ратовања, драстично смањује потребу за људским радом, па наведеним методама имају намеру десетоструког смањена популације у наредних 100 година.

Нормализација ЛГБТ-а кроз сексуално „образовање“ у обдаништима, школама, и на факултетима

У свом познатом маниру „кувања жабе“ поступним променама (температуре), ЛГБТ лоби је преко своје НВО „Инцест траума центар“ покушао да у Србију у пролеће 2017. уведе тзв. „образовне пакетиће“ који су требали под изговором инклузије, толеранције, заштите сексуалних мањина од дискриминације, сексуалне заштите деце и сексуалног образовања, да у наш образовни систем уведу и нормализују ЛГБТ сексуалне праксе. Брз и одлучан отпор будног дела интелигенције, и активирање традиционалних родитеља довео је до спречавања овог покушаја, али и прогона вођа ове „конзервативне“ побуне[7]. Наивно би било помислити да ће ЛГБТ лоби од својих намера одустати, посебно ако узмемо финансираност и подршку коју ужива од земаља Запада, где су многе њихове намере већ остварене. Успех нормализације ЛГБТ оријентација и пракси знатно би релативизовао и ослабио позицију хетеросексуалне већине, јер би млади одгајани у духу да је свако опредељење подједнако прихватљиво бирали оно које им у тренутку највише одговара у друштвеној клими коју такође ствара феминистички ЛГБТ лоби развијањем неповерења и сукоба између жена и мушкараца (види доле). Такође, деца усвојена или донета на свет од стране сурогат мајки или лезбејских парова, која би расла у истополним браковима имала би знатно већу вероватноћу да постану исте такве сексуалне оријентације кроз утицај и праксу (да не кажем могући „инцест“).

Уколико нису прошли кроз родно неутрално одрастање[8], сексуалну обуку у школи (горњу), тј. ако су дошли из неке забити до факултета, сви мушки студенти на првој години ће морати да пролазе кроз семинаре сексуалног прилагођавања, који укључују и ЛГБТ пријатељски став и позив на експериментисање. О личним искуствима уписа свог сина на универзитет у Америци говори и професор Др Срђа Трифковић[9].

Одбијање жена од мушкараца свакодневном пропагандом о преувеличаном насиљу у породици, у градском превозу, сексуалном узнемиравању на улици, радном месту, силовању у браку, митовима о неплаћеном раду у кући, и доходовном јазу на послу

Феминистичке НВО су веома предане свом раду за који су финансиране, а медији плаћени да резултате њихових „истраживања“ и скупова објављују, па свакодневно слушамо да је „свака друга“ жена доживела неки облик насиља (не каже се у ком временском периоду, и која је дефиниција тог „насиља“, али по њиховим дефиницијама сигурно је и сваки мушкарац доживео насиље, но никога за то није брига, а ни саме мушкарце, јер је то обично само уобичајени, свакодневни сукоб неистомишљеника). Доста сам писао о насиљу у породици и десетоструком преувеличавању[10], о кампањама проналажења „насиља у везама“ у средњим школама[11], сексуалног узнемиравања (#МеТоо на радном месту, и на факултетима[12]), „силовања“[13], као и о популарним феминистичким митовима[14], па ћу сада само позвати да прочитате те чланке на наведеним линковима.

Докле се иде у том „подучавању“ девојака, види се јер прво морају да им објасне шта је све по ново проширеној дефиницији сексуално узнемиравање, да би потом анкета, тзв. „истраживање“ показало да је велики проценат био изложен називању „мацо и лутко“, те је тиме био узнемираван!?!?! Када у јутарњем програму Тања Игњатовић из Аутономног женског центра (АЖЦ) „едукује“ девојке и жене шта је све силовање, чак и у браку, она каже да је то свака појединачна сексуална радња за коју није добијена изричита сагласност (добио си за мисионарску позу, али ниси за ону на четири ноге), да девојка или супруга није могла да да изричиту сагласност јер је попила једно алкохолно пиће, и сличне глупости[13]. У вестима из јануара 2019. чујемо да је АЖЦ део радне групе за измене и допуне Кривичног законика, и да ће се већина најављеног заправо ускоро наћи у закону.

Подучавање девојака да не морају ништа, и да треба да буду дрске према мушкарцима

Већ у пубертету девојке феминистички образују на својим Јутјуб каналима „инфлуенсерке“ Милица Лепотица (која их упућује на омладински портал АЖЦ-а mogudanecu.rs, доња илустрација) и Леа Станковић, неко ко са 18 година може да буде успешан у школи, омиљен код другова и другарица, има Јутјуб канал са 478.000 претплатника и 580 професионално снимљених видеа, књигу модних савета која је издала „Лагуна“ и која се нашла на Топ 25 листи од свих њихових издања („у просеку објаве 365 нових наслова годишње“, а постоје већ 20 година), … Погледајте шта она каже о насиљу над девојкама у мом недовршеном чланку из новембра 2018[15].

Девојке се уче да буду свадљиве у контакту са мушкарцима, да им кажу „не“ и када би могле и хтеле да им кажу „да“:

Ова подука долази од Ксеније Радовановић, политичке активисткиње (носилац листе иницијативе “Не давимо Београд”) која је убрзо након примања награде за феминистички активизам 8. марта 2019. исти исказала проливањем чаше воде на главу некоме који у њеном слављу био дрзак према њој (можда у припитом стању, али како смо после сазнали да се ради о спортском навијачу свакако да није феминиста). Пошто ју он потом уз псовке одгурнуо, можда ошамарио (очекивана реакција на њено дело) и побегао са скупа, она је постала феминистички мученик, и икона насиља над (освешћеним) младим женама.

Одбијање мушкараца од жена увођењем закона за прогон хетеросексуалних мушкараца, и социјалних / судских пракси који наоко неутрални Породични закон чини дискриминаторним и мушкомрзачким

Они који прате медије, а на њима се то свакодневно објављује, свесни су да је ђаво однео шалу и да су донешени, да се примењују, и настављају да се доносе нови, закони који омогућавају да се мушкарци лажно оптужују за насиље у породици, сексуално узнемиравање и силовање. У одсуству доказа суђења се бесконачно одуговлаче, оптужени мушкарац је потенцијални извршилац ових радњи, његова родитељска права се услед ове сумње ограничавају, углед доводи у питање, на радном месту је то извор подозрења, и повремено отказа. Оно што се некада звало клевета, води губитку части и угледа, сада је женама дозвољено, а могућност добијања тужбе за лажно пријављивање је веома мала. Ево шта званични сајт Министарства правде каже на ту тему[16]: „Нужно је напоменути да лице које подноси пријаву треба да је свесно да онај на кога се пријава односи није учинио кривично дело. То значи да код оног ко подноси лажну пријаву мора постојати одређена сигурност о невиности онога кога пријављује, да би се радило о овом кривичном делу. Уколико је подносилац пријаве имао основа да верује да је неко лице извршило кривично дело и у том уверењу подноси пријаву, неће одговарати за кривично дело из члана 334 КЗ, што значи да је исход поступка по поднетој пријави потпуно ирелевантан за кривичноправну одговорност подносиоца пријаве“ (значи ако се пријава одбије, то још увек није доказ да се радило о лажном пријављивању).

Закони за дискриминацију мушкараца детаљно су описани у предавању о негативном утицају на наталитет, које сам одржао у Патријаршији СПЦ у Београду априла 2018, па погледајте тај текст[17] и видео[18].

Поред могућности да буду лажно оптужени, мушкарци у ванбрачним везама или браку су по раскиду потенцијалне жртве отимања деце (и имовине), па ко је луд да под таквим околностима и помишља о блиским контактима са женама, а камоли о стварању породице, када постоји вероватноћа да ће лако изгубити нешто у шта је улагао рецимо 10 година. Као последица #МеТоо кампања које су феминисткиње водиле наводно за заштиту жена, дошло је до озбиљног повлачења мушкараца на Западу, посебно у радном окружењу где су уведена нова неписана правила, која сада угрожавају напредовање жена, као и односе сарадње међу половима[19].

Стимулисани разводи и аутоматско додељивање старатељства мајкама, једнородитељске породице „самохраних“ мајки

Аутоматско додељивање мајкама самосталног старатељства над децом по разводу свакако стимулише жену да уместо сарадње и договора бира сукоб и развод. Након развода је судска и социјална пракса на њеној страни, добија старатељство, коришћење стана, алиментацију, и социјалну помоћ државе у жртвеном статусу „самохране мајке“ која је то својевољно (и / или под феминистичким утицајем) одабрала. Истовремено феминисткиње шире лажи да је сваки развод последица насиља у породици, што ни статистички није могуће, када је прорачунато да физичког насиља нема више од 3 – 4.000 годишње (од чега 90% отпада на појединачни шамар или гурање и викање), а развода је скоро 10.000. Што се добијања старатељства тиче, квалификација „аутоматско додељивање мајкама“ није никакво преувеличавање, посебно у Београду, где је у 2017. по званичним статистикама само 95 очева добило самостално старатељство, и 11 пута више мајки[20], а и они који су га добили су или имали децу преко 15 година која су по закону могла да се определе за њих, или их је мајка напустила због преудаје и / или одласка у иностранство, или јер су били са специјалним потребама, или је мајка била тренутно спречена због лечења или робијања, или их је доказано малтретирала. Значи у свим осталим случајевима, а и ови су били независни од интересовања и подобности очева, мајке су аутоматски добиле старатељство, по флоскули „најбољег интереса детета“. Разводе стимулишу феминистичке НВО које раде на „заштити“ жена од насиља (АЖЦ), било директним обучавањем жена које им се обрате, или преко центара за социјални рад којима редовно држе тренинге и семинаре, тако да се сваки сукоб уместо мирењем и медијацијом решава обуком за развод.

Самохране мајке су феминистички идеал мајчинства, ако се већ морају имати деца (што се донекле може спречити феминистичким утицајем кроз родне студије и медије), јер тиме добијају финансиране жене које су на њиховој страни и које одгајају девојчице да буду као оне: дрчне и самосвојне, које неће бити привлачне хетеросексуалним мушкарцима, а дечаке као Беле витезове који ће бранити жене и када нису нападнуте, и када су због своје дрчности саме криве што су нападнуте, једном речју женске слуге и феминисте, које хетеросексуалне жене неће ценити ни удавати се за њих, јер су „мамине мазе и млакоње“. Друга крајност коју овакав одгој може изнедрити су мушкарци који се плаше или мрзе жене, што такође иде на руку феминистичком погледу на свет, јер оправдава његово постојање.

Разбијање постојећих бракова и ометање стварања нових веза инсистирањем на индивидуалним слободама и срећи, самодовољности појединца

У женским магазинима одавно можемо читати да модерним, еманципованим женама мушкарци нису потребни за срећу, јер су оне запошљавањем економски „оснажене“. Наслови типа: “10 начина да усрећиш жену”, “20 начина како жену довести до врхунца”, “100 речи које твоја драга жели чути” су свакодневица. Број и квалитет оргазама за жену, као и мноштво партнера, постао је важнији од породичне среће. Форсира се усмереност на потрошњу роба и услуга, хедонизам, и нуди глобалистичка ТВ забава кроз серије, ријалитије, и западњачки начин живота. Инсистира се да је абортус репродуктивно право жене, његова широка доступност и лакоћа, нормализација и дестигматизација утичу да њихов број (са непријављеним абортусима у приватним клиникама) сигурно прелази број новорођене деце годишње. Некада само на родним студијама, а данас и у магазинима и ТВ серијама, се провлачи теза да нас има превише на планети, и да не мора свака жена да рађа, заводећи наивне у намери да их одбију од природне потребе или жеље да се остваре као мајке. У замену за имање породице, нуде им се шљаштећа обећања потрошачке среће за отуђене и усамљене појединце, али се скрива да је то пролазно и непоредиво са трајаношћу и квалитетом породичних веза.

Уколико се нека и одлучи да буде мајка, феминисткиње су им обезбедиле да се после краткотрајног брака или везе одлуче за развод / раскид, јер знају да ће им деца аутоматски бити додељена. Другарице саветују једна другу да пробају брак ради имања деце, јер ако им се не остваре сва очекивања увек могу да рачунају на институције да ће по разводу добити старатељство над децом, па је то игра на сигурно, без ризика. Неке се после више година и покају, када виде да је самостално подизање деце превелики посао за једну особу, али тада је већ обично касно јер су очеви већ отуђени, или су засновали нове породице. Међутим, у традиционалном друштву како је још увек наше, „самохране“ мајке често имају помоћ и подршку родитеља и родбине, па „самохраност“ и није тако тешка, посебно ако се врате да живе са својим родитељима или мајкама (три генерације феминисткиња под истим кровом).

Потрошачко друштво, ради продаје неограниченог броја производа и услуга за улепшавање и подмлађивање, кроз медије утиче на мушкарце, а још више на жене да имају веома високе критеријуме за изглед и финансијски успех мушкарца, јер све те луксузне креме и услуге треба нечијим новцем платити, па су девојке постале изузетно пробирљиве, и из тог разлога наталитет већине земаља опада, јер је луксузни живот прокламован као врхунска вредност, и већа срећа од породичне. Светска економска криза им је дошла као одличан изговор за ширење приче како се у несигурним временима не може оснивати породица, мада трезвенији разумеју да оптимизацијом потрошње и плата од 500 евра у Београду, уз поседовање стана у власништву (наслеђеног од деде, бабе, или обезбеђеног од родитеља), може да издржава породицу са двоје деце до 10 година старости, након чега и мајка треба да се запосли, јер је мање потребна деци, а њихове материјалне потребе су порасле[21]. Напросто, живот је скуп, кад си глуп.

Младе девојке се кроз женске магазине бомбардују порукама да је назадни стереотип да све морају да заснују породицу, и да могу да се уместо тога посвете каријери. Прво у феминистичким, а после и на главнотоковским медијима заступа се теза да жене ако немају своју децу могу бити испуњене и као тетке деци своје сестре или рођаке[22], што подсећа на механизам који користе инсекти у колонијама са једном матицом која феромонима спречава остале женке да се паре, а и код неких сисара где то ради доминантна женка или пар. Промовише се и да је медицина напредовала да жене могу унедоглед да одгађају рађање, док не дођу у године када кандидата више и нема, јер су се најбољи већ оженили. Све ово дестимулише младе жене да се у стварање породице и упуштају, додатно обарајући наталитет и хетеросексуалну популацију. Чак и оне које нису демотивисане, већ због каријере и економске ситуације одлажу рађање, доприносе паду наталитета, јер са напредовањем медицине не напредују и јајне ћелије и сперматозоиди, па се смањује вероватноћа зачећа, а повећава могућност деформитета, дислексије, астме и леворукости код деце.

Мода, филмови, медији (култура која промовише ЛГБТ, а демонизује „токсичну“ мушкост[23]) којим се феминизују мушкарци

Кроз моду, филмове, и медије озбиљно се ради на феминизацији мушкараца, а „оснаживању жена“, тако да се губе границе и разлике међу половима, чинећи сексуални избор релативним, и произвољним. Како хетеросексуалне девојке не занимају феминизовани мушкарци, тако ни хетеросексуални мушкарци нису заинтересовани за мушкобањасте, агресивне жене, остаје само да се агресивне жене и феминизовани мушкарци упарују, међутим и то је под великим знаком питања, јер су им истополни партнери велика конкуренција, посебно ако знамо да припадници истог пола имају интелектуално и по интересовањима више заједничког него са супротним полом, ван сексуалних активности које ипак чине мањи део дана, или су мање битне у познијим годинама. Сличност некада може да буде пресуднија и пожељнија него комплементарност, јер рецимо две жене имају много више заједничких тема, интересовања, активности, ставова и начина размишљања, него што то икада могу са једним мушкарцем.

Остале методе које глобалисти примењују за депопулацију

На пад наталитета утиче и веганска исхрана мушкараца са додатком соје (извор естрогена), вакцине (посебно у Африци где често имају недекларисано стерилизационо својство), и све што доприноси опадању квалитета сперме и јајних ћелија.

Неће помоћи ни што је због јефтине брзе хране и превише шећера четвртина до половина популације гојазна, што такође смањује плодност, а ни бесплатна и лако доступна интернет порнографија која смањује интересовање полова за конкретним сексуалним контактом:

Неко ће рећи да је следеће из домена научне фантастике, али како се већ данас примењује за смањење популације штетних инсеката, сасвим је могуће да ће се, или се већ (рецимо у парфемима), користи и на људима: хемијско ометање спаривања и парења (Mating Disruption) – коришћењем вештачких сексуалних феромона могу се слати погрешни сигнали супротном полу, чиме се смањују репродуктивни капацитети популације и постиже њихова редукција. Ово је додатни метод, уз примену горепоменутих културолошких и идеолошких начина за ометање упаривања полова.

Рекапитулација, за оне који још нису разумели

Хомосексуалност, као и проституција, је прихватљивија и раширенија уколико је дестигматизована, нормализована, и постане део популарне културе (сада је већ видимо у сликовницама[24], стриповима[25], филмовима[26], ТВ серијама). За оне којима још увек није јасно како се хетеросексуална популација може смањивати а она ЛГБТ повећавати, у условима феминизмом посвађаних, супротстављених, и отуђених жена и мушкараца, а нормализоване хомосексуалности, бићу до краја експлицитан, и ставити цитат из још једног свог старог чланка[27]: „Феминистичка теорија разликује „пол“ (оно са чиме смо рођени) од „рода“ (оно што постајемо), што вероватно потиче од познате изјаве феминистичке родоначелнице Симон де Бовоар: „Женом се не рађа, женом се постаје“. Ово даје простор за друштвену модификацију биолошког пола, посебно ако је индоктринација присутна од рођења. У сексуалном смислу полови пружају задовољство својим партнерима на готово идентичан начин, па је рецимо за мушкарца анатомски и физиолошки свеједно да ли има анални секс са женом или са мушкарцем, такође орални секс му подједнако може пружити и жена и мушкарац, питање је само друштвене прихватљивости једног или другог односа. Слично је и са женама, мушкарчеву улогу уз једноставна помагала може преузети и жена, само је питање околности, васпитања и навика“.

Будућност

И докле ће депопулизација ићи? Док хетеросексуална популација људи не постане угрожена врста, готово истребљена свим набројаним методама. А онда ће филантропи из истих глобалистичких елита финансирати конзервационе програме за очување врсте, као што сада раде са другим животињским врстама које су довели до ивице изумирања.

——— линкови за даље читање / гледање ——–
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/06/28/mihailo-alic-zenomrztvo-ili-dokumentovana-kritika-feminizma/
[2] https://www.youtube.com/watch?v=93FE6lhvePQ
[3] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/12/17/piramida-nasilja-nad-muskarcima/
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/03/26/sta-je-zajednicko-pegavim-hijenama-i-radikalnim-feministkinjama/
[5] https://royalsocietypublishing.org/doi/full/10.1098/rstb.2013.0084
[6] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/03/05/zasto-se-uvodi-neutralni-pol/
[7] https://www.vesti.rs/Vesti/Postupanje-Povernika-za-zastitu-ne-ravnopravnosti.html
[8] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/21/rodno-neutralno-odrastanje/
[9] https://www.facebook.com/aristokratija1/videos/1015304698581573/ , ceo intervju, a posebno minutaža -1:23
[10] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/09/25/koliko-nasilja-ima-u-44-728-prijava-nasilja-u-porodici/
[11] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/20/marko-je-priznao-da-je-pogresio-da-se-nasilnicki-ponasao-i-preuzeo-odgovornost/
[12] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/29/seksualno-uznemiravanje-na-fakultetima-u-srbiji-kampanja-azc-a/
[13] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2019/01/04/seks-je-silovanje-u-odsustvu-pristanka/
[14] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/04/04/zene-su-zrtve-neplacenog-kucnog-rada-i-ostali-feministicki-mitovi/
[15] http://www.ultrahome.in.rs/muska/femiTinejdz.html
[16] https://iskljucinasilje.rs/rs/cesta-pitanja/
[17] http://www.ultrahome.in.rs/muska/zakonskaResenjaZbornik.html
[18] https://youtu.be/DQwszBC_1fU
[19] http://www.politika.rs/sr/clanak/420312/Vukovi-sa-Volstrita-vise-ne-veceraju-s-koleginicama
[20] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf
[21] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/23/zivot-za-cetvoroclanu-porodicu-sa-500-evra-rad-u-kuci-za-zenu/
[22] http://www.6yka.com/novosti/najlepsi-tekst-o-njenom-velicanstvu-tetki-ona-lijeci-djecju-dusu
[23] http://www.politika.rs/sr/clanak/421202/Magazin/Muzevnost-kao-patologija
[24] http://www.pcelica.rs/izdanja/moj-urnebesni-prirucnik-o-decacima-devojcicama/
[25] https://readcomiconline.to/Comic/Sunstone/TPB-1?id=56324&readType=1
[26] https://www.youtube.com/watch?v=EgPFhJd_7ds
[27] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2017/08/09/heteroseksualna-parada-ponosa-beograd-2084-2184-ili-negde-izmedju/

 

за СКК од јуна 2017. пише

Михаило Алић, аналитичар родне политике
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!