ШЕСТ ГОДИНА БОРБЕ ЗА НЕОСТВАРЕНА ПРАВА ДЕТЕТА

Узастопно шест година траје борба за неостварена права детета, неостварена родитељска права, па је тако и на данашњи дан, на новосадском Тргу слободе указано на дискриминацију, неостварена права, насиље у породици, системско и институционално насиље над децом и очевима.


Oд прекида заједничког живота родитеља, у току развода, као и након развода, надлежни центри за социјални рад не  предузимају мере за заштиту од насиља у породици, што представља дететово право из члана 10. став 2. Породичног закона РС. Центри за социјални рад ни на један начин, не спречавају законом забрањену злоупотребу родитељског права (члан 7. став 3. ПЗ-а РС) од стране мајки. Такође, центри не врше своја овлашћења надзора над вршењем родитељског права, утврђених члановима 79. и 80. ПЗ-а.

Осим активног помагања мајкама у спровођењу насиља у породици и злоупотребе родитељског права, нечињењем у ситуацији када су  дужни да поступају, Центри  за социјални рад активно помажу мајкама у њиховим намерама, незаконитим радњама и изјашњавањем деце. У присуству службених лица центра и мајки, деца бивају саслушана на околности „жеље“  малолетне деце да одржавају личне односе са својим очевима и родбином, а да предходно ни једно стручно лице (дечији психијатри и психолози) нису утврдили способност детета да формира аутентично мишљење, нити су испунили законске услове из члана 65. ставови 1. и 2. Породичног закона РС око благовременог пружања детету свих потребних информација и слободе исказивања мишљења . 

Малолетна деца у свом узрасту и степену развоја, нису способна да процене све последице које проистичу из одрицања од своје шире породице, не поседују све битне информације за формирање мишљења, не знају шта је најбоље за њих, затрована су мржњом према другом родитељу…  Деца су обично уцењена од стране мајки (родитеља са којим живе),  пре сваког разговора са службеним лицима деца су научена шта да говоре, застрашена од стране мајки, па и самих радника центра који вичу на децу, прете им ако било шта лоше кажу о мајци, а добро о оцу…

Службена лица Центра за социјални рад  на тај начин, заједно са мајкама малолетне деце, злоупотребљавају право детета на партиципацију у поступку, и тиме спроводе насиље над децом.


Наведеним и другим начинима спровођења насиља у породици од стране мајки (и чланова њиховив породица порекла), уз помоћ запослених у надлежним центрима за социјални рад, полицији, тужилаштву, суду,  у дужем временском периоду, малолетна деца постају отуђена од читаве шире породице по линији својих очева. Тај недостатак емоционалних односа стварају тешке последице по психички развој деце. Истим методама малолетној деци ускраћено је право на  обезбеђење најбољих животних и здравствених услова за правилан и потпун развој.

Сматрам да се право детета на очување идентитета не остварује само сазнањем о томе ко му је отац, већ и упућивањем у националне и породичне вредности. Све информације везана за то, деци су  ускраћене  због тога што се деца држе у изолацији породице мајке, без могућноси да остварују личне односе са широм породицом по очевој линији, и то по неколико година.

Ограничавање слободе кретања и комуникације са трећим лицима, дрско, безобзирно и злонамерно понашање се нарочито сматра насиљем у породици, чланом 197. ставом 2. тачкама 5. и 6. у вези са ставом 1. истог члана Породичног закона Републике Србије. Чланом 10. став 1. истог закона, забрањено је насиље у породици, а наредним ставом истог члана, истог закона, свако има, у складу са законом, право на заштиту од насиља у породици.

Чланом 81. став 2. тачка 1. Породичног закона Републике Србије емоцинално злостављање детета је  злоупотреба права из садржине родитељског права.  Чланом 7. став 3. Породичног закона Републике Србије забрањена је злоупотреба родитељског права.

Право детета на одржавање личних односа са сродницима са којима дете веже посебна блискост дато је у члану 61. став 5. а право на обезбеђивање најбољих животних и здравствених услова за правилан и потпун развој гарантовавано је чланом 62. став 1. Породичног закона Републике Србије. Право на очување свог идентитета Република Србија је прихватила као право детета ратификованом Конвенцијом о праву детета, чланом 8. став 1.  Устав Републике Србије гарантује права детета у члану 64. 

Овде нису оштећена само деца. Оштећена су деца, очеви, ужа и  шира породица деце са очеве стране. Дакле, Центри за социјални рад, тужилашта, полиција и судови помажу мајкама у спровођењу насиља над децом и очевима, штите их и подстичу на вршење насиља. Својим (не)чињењем институције и органи државе врше насиље над децом и очевима. 

То није ни чудно јер Србија је радикално-феминистичка, односно лезбијско-феминистичка држава. Србија активно ради на уништењу брака, породице, на уништењу мушкараца и деце (нарочито дечака).

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!