Повереници за заштиту равноправности поводом дискриминације очева у центрима за социјални рад

Обележавајући 8. март, Међународни дан жена и борбе за њихова права

Поштована госпођо Јанковић,

На притисак удружења очева, Ви сте још 2016. изјавили да „разумете протест очева који сматрају да су били дискриминисани, али да се тако озбиљне ствари не могу решити на улици“, као и да сте упутили центрима за социјални рад (ЦСР) препоруку да се не воде родним стереотипима у предметима поверавања старатељства по разводу, и да припремате нову препоруку за њих у вези са давањем мишљења о старатељству[1]. Из најновијег саопштења Републичког завода за статистику (број 170, од 29.6.18) „Закључени и разведени бракови, 2017“, страница 9, видимо да у Београду, а приближно и у Новом Саду, мање од 10 посто очева добија самостално старатељство по разводу[2]. О проблему је обавештаван у више наврата и министар Ђорђевић под чијим министарством је рад ЦСР, а последњи пут сам му се обратио ја 10.12.18. писмом сличне садржине као ово које ви сада примате. На годишњој конференцији за новинаре 24.12.18. тражио сам потврду да је писмо дошло до њега, на шта је он потврдно одговорио, истакавши да је у његовом министарству већ остварена родна равноправност јер 88 посто запослених чине жене, и да верује да су ЦСР правилно радили, у најбољем интересу деце, када је само 6,8 посто очева у Београду у 2017. добило самостално старатељство по разводу[3]. Не знам ко из ове две чињенице не види да се ради о дискриминацији мушкараца и очева, уз додатни детаљ да су и ти ретки очеви добили старатељство јер су га се мајке тренутно или трајно одрекле (јер су на лечењу од болести зависности, у затвору, нашле новог партнера који не жели децу из прошле везе, у иностранству, или су деца са специјалним потребама). Свима је евидентно да ЦСР аутоматски додељују старатељство мајкама, а то није увек у најбољем интересу детета, при чему се врши дуготрајна дискриминација очева. Решење проблема је заправо веома једноставно, и не захтева промену било ког закона, већ само примену постојећих, како ћу у даљем тексту показати.

У међувремену, две анкете које је урадио Центар за међународну јавну политику су показале да је јавност итекако упозната и препознала дискриминацију очева у додељивању старатељства по разводу. Једна је рађена на 30 факултета Универзитета у Београду уз учешће преко 1400 студената испитаника, а друга на њиховој Фејсбук страници са генералном популацијом уз учешће скоро 1500 испитаника, и обе показују да приближно 80 посто испитаника препознаје ову дискриминацију[4].

У писму министру Ђорђевићу појаснили смо да то није само проблем очева, већ првенствено деце, а и целог друштва, јер због дискриминације једне групе и фаворизовања друге ствара се атмосфера сукоба међу половима која негативно утиче на број новосклопљених бракова и рођене деце, повећање сукоба и насиља у породици и броја развода, а слаби економску и одбрамбену моћ земље.

Предложили смо једноставно решење, а то је директна примена Закона о равноправности полова у виду упутства које би ви за ЦСР развили на бази нашег иницијалног предлошка, које би омогућило равномерније додељивање старатељства, као и времена које дете проводи са сваким родитељем појединачно по разводу.

Не улазећи у разлоге садашњег пристрасног поступања ЦСР, јер они тренутно нису битни, важно је изнаћи решење проблема. У најбољем интересу детета у случајевима када су оба родитеља подједнако заинтересована и подобна, ЦСР треба да мотивише родитеље да прихвате заједничко фактичко старатељство по коме би равноправно делили права и обавезе и време проведено са дететом. У случајевима када један од родитеља одбија ово решење, ЦСР би требали да дају препоруку да се самостално старатељство повери другом родитељу, а да подела права, обавеза и времена остане као у заједничком старатељству. Уколико се предложено решење у реализацији не остварује због опструкције старатеља, родитељу који није старатељ оставља се право да накнадно тражи промену одлуке о старатељству, односно промену носиоца старатељства.

Бићу слободан да поновим разлоге због чега би решење овог значајног социјалног проблема позитивно утицало на општу ситуацију у друштву:

1. Када је извесно да ће по разводу добити и старатељство, и имовину, и новчану помоћ, многе жене су стимулисане да траже развод и када би сукоб међу партнерима могао да се реши договором и спасе брак. Сведоци смо да је већина развода иницирана од жена, што индицира да оне у њему добијају више него очеви, а наравно највећи губитници су деца.

 2. Знајући да су разводи чести, и да у њима отац аутоматски губи све, мушкарци нису мотивисани да стварају породице, што продубљује демографску кризу у земљи.

3. Давањем старатељства искључиво мајкама, креира се проблем једнородитељских породица које често траже финансијску подршку државе као „самохране“ мајке, чак и када добијају алиментацију од очева.

Стога сам припремио „Упутство за примену Закона о равноправности полова при додељивању старатељства у ЦСР“ и предао Вама и министру на разматрање, дораду и примену. Њиме би се решила дискриминација очева при додељивању старатељства, позитивно се утицало на смањење броја развода и повећање броја новорођене деце, дао значајан допринос решавању демографског проблема.

Такође, нередовни контакти и одржавање односа деце са очевима по разводу негативно утиче на развој деце, јер су многобројне научне студије у свету показале да деца која по разводу остану у подједнаком контакту са оба родитеља у каснијем животу имају много мање социјалних, образовних, психичких, здравствених и финансијских проблема. Стога би се по разводу морало инсистирати на овом моделу где год је применљив, а не на самосталном старатељству које је превелика обавеза за једног родитеља, а незадовољство за другог. Шаблонизовани модел виђања детета са оцем који је одавно постављен да буде сваки други викенд, лако би се у случају подобних и заинтересованих очева могао претворити у провођење једне недеље код оца, друге код мајке, или школских дана код једног, а викенда код другог родитеља. Лицемерно је објашњење које очеви често чују у ЦСР: „Дете мора да зна где му је дом“, што је само изговор да се настави са политиком додељивања самосталног старатељства само мајкама.

Предложено решење је боље и за децу, за очеве, а и за мајке (јер би имале више времена да се посвете сопственом животу, новим везама, и каријери), смањује социјалне проблеме (сукобе и насиље међу партнерима пре, за време и после развода) и давања „самохраним“ мајкама, а решава и важне националне проблеме.

Упутство за примену Закона о равноправности полова при додељивању старатељства у центрима за социјални рад (ЦСР), као допуна постојећег „Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад“[5]

Ово упутство се доноси јер је утврђено да постоји велика неравноправност полова у предметима поверавања старатељства по разводу, односно неравноправна заступљеност, третман и положај лица једног пола у односу на лица другог пола.

Дискриминација по основу пола је свако неоправдано прављење разлике, неједнако поступање, или давање првенства, које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира уживање или остваривање људских права и слобода у свим па и породичној области. ЦСР имају обавезу развоја и унапређења равноправности полова и спречавања дискриминације на основу пола.

Према важећем Закону о равноправности полова потребно је омогућити равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота. ЦСР су обавезни да воде политику једнаких могућности за жене и мушкарце, и планирају, доносе, спроводе и јавно објављују резултате ових мера. Даље су дужни да из реда својих запослених одреде контакт особу за равноправност полова која сарађује са Министарством.

Овим упутством одређује се и начин сарадње са удружењима, и план извештавања удружења која су укључена у праћење спровођења мера из овог упутства, као и подаци које за та удружења уносе у извештаје.

ЦСР евидентирају податке о: 1. броју лица по полу која су у претходне две године више добијала старатељство, и разлоге за то; 2. броју судских спорова који су вођени по основу дискриминације по полу, као и броју судских спорова који су окончани у корист мање заступљеног пола по тим судским одлукама.

Информације и статистички подаци који се прикупљају и евидентирају у ЦСР морају бити, осим збирно, исказани и по полној припадности, посебно они о додељивању старатељства, о чему ЦСР у Годишњем извештају о предузетим мерама и оствареним резултатима на пољу унапређења равноправности полова извештавају Министарство до 31. јануара текуће године за претходну годину.

У случајевима где су оба родитеља подједнако заинтересована и подобна ЦСР треба да инсистирају на моделу заједничког фактичког старатељства / равноправног родитељства, а не на самосталном старатељству које је превелика обавеза за једног родитеља, а незадовољство за другог. Уколико се један од родитеља не слаже са заједничким старатељством, самостално старатељство треба поверити другом родитељу, са моделом виђања истим као у заједничком: провођење једне недеље код оца, друге код мајке, или школских дана код једног, а свих викенда код другог родитеља (са повременом алтернацијом), као и једнака подела распуста и празника. Уколико потом носилац самосталног старатељства то не испуњава, ЦСР би дао мишљење суду за промену одлуке о носиоцу старатељства.

У закључку бих поновио: заједничко фактичко старатељство, а и самостално где је модел виђања са другим родитељем равноправан, смањује број развода, сукоба и насиља у породици; проблеме деце одрасле у једнородитељским породицама; социјална давања; економско, демографско и одбрамбено слабљења државе.

——————————————————————————

[1] http://rs.n1info.com/Vesti/a203985/Poverenica-Voditi-racuna-i-o-diskriminaciji-oceva.html 

[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf 

[3] https://www.youtube.com/watch?v=ewM3Xp7J_7U

[4] http://скк.срб/2019/02/11/osamdeset-posto-anketiranih-smatra-da-postoji-diskriminacija-oceva-po-razvodu/
[5] https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_organizaciji_normativima_i_standardima_rada.html 

Михаило Алић, аналитичар родне политике 
оснивач Фејсбук групе Глас за мушкарце (од јула 2017, 2.280 активних чланова) 
www.ultrahome.in.rs/muska

Писмо подржали следећи појединци и удружења (по редоследу слања подршке):

Владислав Ђорђевић, аутор 5 књига о односима међу половима

Зоран Јовановић, оснивач УГ „Ко нам трује децу“ (на Фејсбуку 63.450 пратилаца)

Хајрија Рамадани, председник и оснивач Удружења жртава насиља ХАЈР (на Фејсбуку 2.200 пратилаца)

Драган Средановић, оснивач ГГ „Ја волим и маму и тату“ (на Фејсбуку 1.400 пратилаца)

Зоран Јовичић, дипл. инг, Удружења српске дијаспоре (World Expats Diasporas and Minority Organization) 

Петар Ђурић, мастер инжењер електротехнике и рачунарства, оснивач групе грађана Аутономни мушки центар (АМЦ) (од октобра 2016. године)

Др Владимир Димитријевић, књижевни историчар и православни публициста 

Биљана Колар Ераковић, бака, дугогодишњи активиста на свим релевантним Фејсбук групама и окупљањима

Др Војислав Симоновић, активиста

И многи други активисти који су тражили да остану анонимни због природе свог посла, или процеса који се против њих (неосновано) воде

И многи други очеви и њихови ближњи до којих још нисмо дошли, јер немају Фејсбук, или не прате медије ван главнотоковских на којима се појављујемо у одсуству слободе медија
——————————————————————————

Недељу дана након уручења горњег писма, када сам имао и петнаестоминутни разговор са Повереницом о њему, послао сам и додатак који даје нова објашњења и подупире наводе из писма о аутоматском додељивању старатељства мајкама:

„У Београду у 2017. години, по разводу је само 6,8% очева добило самостално старатељство, а чак 75,8% мајки, што је 11 пута више[2].

Најновијом анализом смо утврдили да од 1138 предмета у којима су старатељства додељена мајкама или очевима у Београду у 2017, шестину чине деца са навршених 15 година (њих 190), која по члану 60 Породичног закона имају право да одлуче са којим родитељем ће живети. Од 95 очева који су добили старатељство (наведених 6.8%), бар 50 је имало децу преко 15 година која су се за њих одлучила, остали су добили старатељство јер га се мајка одрекла (преудала, у иностранству, затвору, болници, лудници, или је дете са специјалним потребама), а НИЈЕДАН отац га није добио јер му је ЦСР доделио! То се зове АУТОМАТСКО ДОДЕЉИВАЊЕ СТАРАТЕЉСТВА МАЈКАМА, односно ДИСКРИМИНАЦИЈА“.

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић, аналитичар родне политике
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!