Осамдесет посто анкетираних сматра да постоји дискриминација очева по разводу

Центар за међународну јавну политику је недавно представио резултате истраживања „Ставови студената Универзитета у Београду о родној равноправности у Републици Србији“. Истраживање, које је спроведено у периоду од 15. новембра 2018. до 10. јануара 2019. године, обухватило је 1403 студента са 30 факултета Универзитета у Београду[1]. „Највеће изненађење за нас је да су мушкарци у Србији, према мишљењу студената УБ, дискриминисани. Такође, мушки студенти сматрају да су приликом бракоразводних парница они дискриминисани приликом доделе старатељства над децом и имовином“ – рекао је Координатор Сектора за истраживање јавног мњења Лазар Суботић за Тањуг, пред почетак представљања истраживања[2].

Мада су у горњем слајду покушали да дискриминацију мушкараца умање навођењем само податка да је 38,8% мушких испитаника изјавило да је дискриминација заступљена у великој мери, комплетну слику добијамо тек када погледамо доњи графикон из извештаја: чак 85,9% мушких студената сматра да су очеви по разводу дискриминисани у вези старатељства – 32,6% делимично, 38,8% у великој мери, и 14,6% сматра да су у потпуности дискриминисани, а само 14,1% студената сматра да су очеви веома мало или нимало дискриминисани. Студенткиње имају другачију процену – 40,1% сматра да су делимично, 29,9% у великој мери, и 3,2% да су у потпуности дискриминисани, што је у збиру и даље значајних 73,2%.

Наравно ово су само мишљења студената УБ, који због узраста баш нису превише упућени у тему развода, па о томе имају само посредна искуства својих родитеља и рођака. Студенти свакако нису били пре анкете упознати са најновијим званичним статистикама према којима су у Београду у 2017. само 6,8% очева добили самостално старатељство над децом по разводу (из саопштења Републичког завода за статистику, број 170, од 29.6.18, „Закључени и разведени бракови, 2017“, табела на страници 9)[3]. Феминисткиње изнесени податак не сматрају јасним показатељем дискриминације, а ни министар Зоран Ђорђевић, под чијим руководством су центри за социјални рад који дају „мишљење“ на бази кога се старатељство додељује.

Непосредно по анкети на УБ, Центар је спровео исту на својој Фејсбук страници, са скоро идентичним одзивом и резултатом[4]:

Занимљиво је погледати каква је полна структура испитаника који су одговорили са ДА и НЕ, уз ограду да имена и пол учесника на интернету нису увек поуздани јер увек постоји проценат лажних и анонимних профила: са ДА су гласали мушкарци, али и знатан број жена (свакако их је било више од 30% гласова), док са НЕ од 313 гласова је било мање од 10 мушкараца (вероватно они који немају непосредна искуства са разводом, или су напустили своје партнерке без интересовања за дете, или су малобројни феминисти), дакле безначајан број (мање од 3%). Интересантан је и редослед и динамика гласања: у првих недељу дана анкете гласало је мање од половина учесника (око 660), и то углавном мушкарци са ДА (са ФПН и Фејсбук групе Глас за мушкарце), и жене са НЕ, али је тада однос био 90% за ДА. У последња 48 сата, након што је анкета подељена на једној веома популарној групи за психолошку самопомоћ, почео је да нагло расте број учесника, да би се до заклучења дошло до 78% гласова за ДА. Независно од динамике, може се оценити да је резултат консистентан са анкетом на УБ, да приближно 80% јавности препознаје да су очеви у процесу развода дискриминисани, посебно у додељивању старатељства. Овај број би био и знатно већи да нису анкетирани студенти без искуства развода, жене са групе за самопомоћ које су прошле оштећено кроз развод (који нису иницирале, већ су биле напуштене, 1 / 3), жене које су баш добро прошле / профитирале кроз развод (1 / 3), као и бројне феминисткиње које немају искуство ни брака ни развода, чак се истог, као често и мушкараца, грозе. Са ДА су вероватно одговориле жене које су у срећном браку, оне које су се споразумно развеле (1 / 3), и оне чија су браћа, синови, очеви, рођаци и пријатељи били дискриминисани при разводу. Да је анкета спроведена међу мушкарцима који су прошли кроз развод који нису иницирали (више од 2 / 3 развода), бројка би највероватније била ближа 90%.

У истраживањима на групи Глас за мушкарце, од свих очева који тврде да су се „изборили“ за самостално старатељство нисмо пронашли ниједног ко није спадао у следеће случајеве: да се ради о подељеном старатељству када пар има више деце углавном старијег узраста, да је мајка добровољно одустала (преудала се и била довољно млада да роди нову децу а нови партнер не жели ову из претходног брака, отишла у велики град или иностранство где би јој деца сметала) или тренутно била у немогућности (у болници, лудници, затвору), а има случајева и где је дете са специјалним потребама, па мајка није била заинтересована за старатељство. Чак ни тих мање од 10% очева који добију старатељство не значи да су га тражили, већ су га добили по сили закона из неког од горњих разлога. Нисмо забележили ниједан случај где је отац добио старатељство над јединим дететом ако је мајка била заинтересована за исто. Центри за социјални рад увек нађу начин да напишу „мишљење“, којe судије само препишу у пресуду, по коме је мајка подобнији и потребнији родитељ, независно од мишљења детета, његовог најбољег интереса (које не мора увек да се поклопи са ставом млађег малолетника који је емотивно везан или изманипулисан од стране мајке), или подобности, интересовања, или претходног емотивног, радног и финансијског ангажовања / доприноса оца на подизању детета за време трајања брака.

Самостално старатељство је превелико оптерећење за једног (најчешће мајку), а често незадовољство за другог родитеља (најчешће оца, уколико је заинтересован). Стога предлажемо увођење заједничког фактичког старатељства за све случајеве где су оба родитеља подједнако заинтересована и подобна, чиме би се избегла препозната дискриминација очева, отуђивање деце која не живе са њима (било спонтано, или злонамерним деловањем мајке), и сукоби пре, за време и дуго након развода брака[5].

————————————————————————- 
[1] http://cmjp.rs/predstavljeni-rezultati-istrazivanja-rodna-ravnopravnost/ 
[2] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/stavovi-studenata-zene-vise-da-budu-na-vaznim-funkcijama-muskarci-diskriminasni-u/dgzywvq 
[3] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf 
[4] https://www.facebook.com/CMJP.rs/posts/2091214987624702 
[5] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/12/10/otvoreno-pismo-ministru-zoranu-djordjevicu-povodom-diskriminacije-oceva-u-centrima-za-socijalni-rad/

за СКК од јуна 2017. пише 
Михаило Алић, аналитичар родне политике
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!