Непородичност као извор несталности веза међу половима

(објављено на Божић, празник рађања и породице)

Под дејством феминистичке идеологије многи јасни појмови добијају своје знатно проширене дефиниције, главни примери су „насиље“ и „породица“. Под насиљем се данас сматра не само физичко насиље, што јесте његово основно значење, него и емотивно, психичко, социјално, економско и сексуално насиље, а уводи се и „насиље на интернету“, наравно све углавном над женама. Под породицом се сада подразумевају „лица са којима се налазите у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу, лица са којима сте крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којима сте сродник по тазбини до другог степена, или којима сте усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или друга лица са којим живите или сте живели у заједничком домаћинству“. У колоквијалном говору ово може бити дефиниција проширене фамилије (ако и бивше цимере у њу убрајате), но под породицом се, због корена ове речи („пород“), сматра само мајка, отац и деца, тј. без деце, у ужем смислу, нема породице. У овом чланку уводим термин „непородичност“ да означим стање брака или ванбрачне везе без деце, односно порода.

Недавно сам гледао позоришну представу „Тешко је рећи збогом“ која између осталог говори о браку који се распада након четири године због немања деце. Људи не разумеју, а психотерапеути вам неће рећи једноставну истину, јер онда не би могли да вам месецима и годинама наплаћују. Истина је да је сексуални нагон и задовољство у сексу у функцији зачећа, начин како природа стимулише индивидуе да у томе устрају док не постигну резултат који природа жели, а то је продужење врсте, и тиме продужетак живота на планети. Дугогодишње везе без деце морају да се базирају на нечем другом, пошто секс сигурно не може да одржи интензитет са почетка. Стварање породице и брига о подизању деце је следећа фаза, где тај задатак повезује партнере, и чини да брак или ванбрачна веза опстаје. У одсуству ова два, долази до стагнације у вези, и најчешће њеног распада. Када партнер не жели да затрудни / оплоди, она / он шаље сигнал да има сумње у везу, или само краткорочне планове у њој. Тако једноставна и репетитивна радња као што је секс свакако да не може да задржи пажњу на дуге стазе, посебно ако се врши са истим партнером без успешног зачећа. Интуитивно, веза се раскида у потрази за партнером са којим ће се циљ који је поставила природа остварити.

У ово се данас уплиће и феминизам, тезом да жена није машина за рађање, да она то као самостално одлучује када ће, колико и да ли ће рађати. Феминизам је само део неолибералног корпуса идеологија које иду уз потрошачко друштво и индивидуализам, па је евидентно да парови дуже одлажу са имањем деце, доводећи везу у опасност. Јер ако се циљ не постигне, опадне интерес за сексом који је иницијална и базична веза између мушкарца и жене, и брак у одсуству снажне духовне и интелектуалне везе убрзо пропада. Ни бракови са децом нису сада у мањој опасности. Феминизам је успео да доведе до ситуације у којој су мушкарци дискриминисани, и очеви веома ретко могу по разводу да добију старатељство над децом која се третирају као власништво мајке, која је тиме оснажена да због било каквог незадовољства растури брак, јер је судска пракса фаворизује при подели тековина везе (деце и имовине). Видимо да феминизам двоструко делује на распад заједнице мушкарца и жене, прво што их омета у томе да створе породицу одмах, наводећи економске или каријерне препреке као разлог за одлагање, а потом и када се породица оствари, ради на томе да је растури јер му једнородитељске породице и несрећни разведени мушкарци упућени само на рад више одговарају у задатку за који их финасирају глобалистичке елите.

Феминизам, који се интегрисао са ЛГБТ агендом, је депопулациона пракса која има неколико погодности због којих га глобалисти (финансијске и политичке елите) подржавају и финансирају. Поред тога што смањује хетеросексуалну, а повећава хомосексуалну популацију (нормализујући истополну љубав и пропагирајући је кроз образовање, медије и културу), утичући на негативни прираштај и пад глобалне популације, такође чини људе несрећним, и хетеросексуалне, и ове друге, па је то погодно тло за продају роба, услуга и забаве коју нуде мултинационалне глобалистичке компаније. Човек без породице је индивидуа, несигуран, и стално на ивици, који је склон да све потроши што има, и чак се задужи путем кредитних картица, не би ли испунио свој емотивно празни живот, или ублажио вожњу на урнебесном тобогану осећања и догађаја. Одсуство порода, и традиционалне породице, чини људе нестабилним, а ево какав је према овој хипотези механизам тога: секс са партнером има смисла, као и свака друга радња, само ако доноси резултат, а задовољство је пролазни резултат, који брзо бледи, јер је основни циљ заправо продужење врсте. Стога свака веза, сем оних изузетно интелектуалних, или оних које се заснивају на финансијском интересу, мора да се после пар месеци или година заврши, уколико није испунила основни циљ ове делатност. Партнер подсвесно, пошто му није „успело“ да продужи врсту са једним, тражи другог партнера, у нади да ће му са следећим успети. Непородичност и нестабилност веза узрокује да је људима потребно више станова и аутомобила ако живе одвојено, гардеробе ако су самци, изводе девојке чешће него што би породичне жене, чешће купују поклоне, потребно им је више забаве, …, што све погодује развоју економије и профита елита.

Шта видимо из најновијих статистика о бројевима брачних и ванбрачних парова са и без деце, као и статистика развода?

[1]
[2]

Прво, евидентно је да је проценат парова са децом већи у брачној заједници, него у ванбрачној (63,4 према 58,1 посто). Друго, проценат бракова без деце је 36,6[1], а развода без деце је 44,8 посто[2], што говори да се бракови без деце чешће разводе.

Жене заражене феминизмом, које су идеолошки убедили да не морају да се упарују са мушкарцима јер су ови насилни и намеравају да их оптерете рађањем и неплаћеним кућним радом, да не морају да рађају (кампања „могу да нећу“[3]), су заправо оболеле и као такве спречене да се репродукују (јер болест могу да пренесу на потомство), па ће људску расу продужити само оне које су здраве, незаражене овим депопулационим вирусом. Нажалост, њиме ће бити спречени и многи здрави мушкарци, јер неће имати са ким да продуже врсту, они ће бити колатерална штета епидемије феминизма. Феминизам је жене ослободио (еманциповао) од много чега па и од рађања, но то није увек на њихову срећу.

__________________________________________________ 
[1] http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:717232-Bez-beba-nece-biti-ni-Srbije 
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf , str. 9 
[3] http://mogudanecu.rs/

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!