АЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ: СЕДАМ ВАСКРСЕЊА „СВЕТОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА“

images

Откривење 17:12: „Десет рогова које си видео, то су десет краљева“.

Књига пророка Данила7:24: „Десет рогова јесу десет краљева“.

Библија каже да је „рог“ симбол краља, владара, односно земље којом влада. 

Откривење 13:1.  Звер која има седам глава и десет рогова.  У време када је Јован имао ту визију на снази је била седма глава -Римско царство.  Претходне главе су прошле: Вавилонско царство (прва глава), 625-539. пре Христа; Медо-персијско царство (друга глава), 558-330. пре Христа; четири државе које су настале распадом грчке империје Александра Македонског (трећа, четврта, пета и шеста глава), 333-31. пре Христа; Римско царство (седма глава) од 31. године пре Христа до пада Римског царства 476. године.  Године 324. Константин је прогласио „хришћанство“за  званичну религију Римског царства. 

Године 286.Диоклецијан је поделио Римско царство на Источно и Западно зарад лакше управе –то су „две ноге“ кипа који је описан 2. поглављу Књиге пророка Данила.  Већ 409. године варвраски упади Алара и Визигота су задали снажан ударац Западном Римском царству које су убрзо срушили Вандали, Херули и Остроготи.  Године 476.Херули, предвођени Одоакаром, свргнули су последњег римског цара Ромула Аугустула. 

Откривење 13:1.  Из седме главе, која је Римско царство до 476. године наше ере, изникнуће 10 „рогова“ (10 краљева) на самом крају владавине тог незнабожачког царства, односно пред сам Христов долазак.

Откривење 13:3: „И видех једну од глава њезиних као рањену на смрт, али се смртна рана њезина исцели“.

Источни цар Јустинијан је, помоћу римског бискупа, збацио Херуле, Вандале и Остроготе 554. године и тако исцелио „смртну рану“ Римског царства. Царском обновом Јустинијан се прогласио за наследника Западног Римског царства и истим декретом доделио римском бискупу царску власт.  Јустинијанов декрет је, пише историчар Вил Дјурант,прописао да подобне и исправне особе, које су у стању да спроводе локалну власт, буду одабране као гувернери покрајина које ће одабрати бискупи и водеће особе.  Свргнуће Херула, Вандала и Острогота и израњање папске власти представља испуњење овог Даниловог пророчанства:

„Затим зажелех знати истину о четвртој звери…. и о десет рогова које имаше на глави, и о другом рогу који израсте, а три отпадоше пред њим“ (Књига пророка Данила 7:19-20).

„Ја посматрах рогове, и гле, други мали рог израсте међу њима и три прва рога ишчупаше се пред њим“ (Књига пророка Данила 7:8). 

Римско царство, са благословом римске цркве, одувек прогони истински свети Божји народ и наставиће да то чини све до доласка Исуса Христа, када ће се дати „право свецима Свевишњега, те дође време да свеци преузму краљевство“ (Књига пророка Данила 7:22). 

Јустинијанова „царска обнова“ представља прво од седам проречених васкрсења располућене седме главе, подељеног Римског царства. 

„Звер“ у 13.поглављу Откривења подудара се са описом „звери“ у седмом поглављу Књигепророка Данила.  Јован је описао „звер“која је почела да влада у Набуходоносорово време као Вавилонско царство и одржала се до наших дана – сада се поново уздиже у виду Сједињених Европских држава.  Седма глава у Књизи пророка Данила прориче да ће „мали рог“ да ишчупа прва три од тих десет „рогова“. 

Откривење у 17. поглављу описује опет „звер“, али овога пута је јаше жена.  Стих 11:

„И звер која беше и није више, она је осми краљ, и јесте од седморице и у пропаст иде“.

Ова „звер“ је наставак седмоглаве звери из 13. поглавља Откривења.  Након што је „смртна рана“ задата „звери“,почела је нова владавина те „звери“ када је Римско царство почело прво одсвојих седам васкрсења. 

Након што је Јустинијан исцелио смртну рану Римског царства 554. године, што је прво васкрсење Римског царства, Источно Римско царство је наставило да се бави собом и занемарило је сигурност Западног.  У циљу разрешавања тог проблема је франачки краљ Карло Велики ступио у преговоре са римским бискупом Леом.  На Божић 800-те године, Карло Велики је клекао у молитви пред олтар „светог Петра“ и Лео га је крунисао.  Окупљена светина је три пута ускликнула:

„Живео Карло Аугустин, од Бога крунисани велики цар Римљана који мир доноси!“ 

Краљева глава је помазана „светим уљем“ и папа је поздравио Карла Великог као Императора и Аугуста.  Беше то друга обнова Римског царства које је у време Карла Великог добило богохулно име „Свето Римско царство“.  Карлово царство се одржало век и по да би затим ослабило и доживело свој пад. 

Немачки Саксонци су 936. године постали најмоћнији народ у централној Европи.  Ото, војвода саксонски и краљ Немаца, 955.године је поразио Мађаре који су покушали да упадну са истока.  После неколико година је посетио Италију напозив папе Јована Дванаестог, који га је молио да обнови папску власт.  Тако видимо тај зачетак германско-римскесарадње.  Римско царство на Западу је посвом карактеру одувек германско и римокатоличко.  Због тих заслуга је Ото добио царску круну уграду Павиа 962.  Крунисање Ота за цараримског јесте треће васкрсење (трећа глава) Западног Римског царства,које се одржало у животу скоро три века. Смрт Конрада Четвртог 1254. године означила је крај тог царства, а супарништво фракција унутар истог довело је до 19-годишњег интеррегнума (време без краља,без владара, без главе). 

Године 1273. за римског цара је изабран члан Хабзбуршке династије Рудолф Први.  Врхунац тог свог четвртог васкрсења Римско царство је доживело крунисањем Рудолфовог потомка Карла Петог у Болоњи 1530.  Церемонију крунисања је обавио папа Климент Седми.  После тог владара ослабила је хабзбуршка власт. 

У 18. веку„Свето Римско царство“ мање-више представља љуштуру без сржи.  Крајем тог века је Француска револуција потреслаевропски контитент и изнедрила Напоелона Бонапарту.  Наполеон је поставио себи за циљ да обновиРимско царство.  Сањао је да доситигнеславу Карла Великог и да уједини западну Европу.  Сматрао се наследником Цезара и КарлаВеликог.  После плебисцита који јеодлучио у његову корист, француски Сенат га је прогласио за императора 18. маја1804.  Одмах је ступио у преговоре са папом Пијем Седмим и позвао га у Париз да га крунише за цара, што се и догодило 2. децембра исте године.  На Наполеонов подстицај, 16 кнежевина се повукло из Хабзбуршког царства и оформило Рајнскукон федерацију затраживши да их Наполеон узме под своју царску заштиту.  Опет видимо германску природу Римског царства (Рајна је чувена немачка река).  6.августа 1806, Францис Други се одрекао своје титуле императора „Светог Римског царства“, па се сада Наполеоново царство протезало од Атлантика до Елбе.  У састав тог царства ушле су Шпанија,Француска, Холандија, Белгија, Западна Немачка и Италија.  Тако је Наполеон постао „пета глава“обновљене Западне римске империје, односно пето васкрсење Римског царства. 

Британска коалиција је натерала Наполеона на абдикацију 1814.  Те године се навршило тачно 1.260 година од како је Јустинијан обновио Римско царство 554. Тако се испунило пророчанство у Откривењу 13:3-5, да ће смртнарана „звери“ бити исцељена и да јој се онда „дадевласт да делује четрдесет и два месеца“. Када је Јустинијан зацелио „смртну рану“, „звер“ је добила власт 42месеца, односно 1.260 дана.  По библијском начелу „један дан за једну годину“, то је 1.260 година.  Наполеонов пад је означио крај петог васкрсења Римског царства.  

У наредних 50 година Немачка и Италија су тавориле расцепкане у мале покрајине, без неке велике моћи.  Бизмарк је 1871. успео да уједини Немачку под пруском влашћу, а Гарибалди је ујединио Италију под влашћу северног италијанског краља.  Педесет година након тог уједињења Италије појавио се човек са визијом да обнови Римско царство.  Бенито Мусолини је са фашистима освојио власт у Италији 1922.  Фашисти су се назвали по обележју царског Рима фашес- секира обмотане снопом прућа које симболизује јединство и власт.  Тада је почела спрега римске цркве и фашизма!  Наиме, када је краљ Виктор Емануел 1870. године поразио папске војске и заузео Рим, између папа и Италијесу настали веома затегнути односи. Мусолини је 1929. године потписао Латерански споразум са папом.  По том споразуму, папа је стекао суверенитет над градом Ватиканом, а за узврат је Мусолинијева влада постала прва италијанска влада коју је папа званично признао.  Конкордат (уговор) између Ватикана и фашистичке Италије био је увод у Конкордат који ће четири године касније Ватикан да потпише са нацистичком Немачком.  Тако је почела спрега римске цркве санацизмом.  Џон Корнвел у својој књизи Хитлеров папа описује начин на који јеВатикан устоличио Мусолинија и Хитлера на власт.  Стога, чак и након пораза нацистичко-фашистичког режима, нацизам и фашизам никада нису заправо поражени до краја.  Пошто је Ватикан фашистичка творевина, настала признањем од стране фашистичког вође Бенита Мусолинија, тој е фашизам наставио да живи и даље. Западни савезници нису уништили ту фашистичку творевину.  Тако је Ватикан као црква и држава опстао доданас, а у завршном времену ће та „жена“ да узјаше последње васкрсење Римског царства – Сједињене Европске Државе.     

У тежњи да обнови границе древног Римског царства, Мусолини је послао своју војску у Етиопију и Сомалију.  Грандиозно је 1936.са балкона „Палате Венеција“ изјавио како се „после 15 векова појављује Царство на судбинским брежуљцима Рима“.  На контога је ступио у савезништво са Хитлером и оформио „силу осовине“.  Тако је по шести пут обновљено Римско царство чија се владавина завршила у праху и пепелу 1945. године свргнућем Хитлера са власти.  Међутим, римска црква, која је пружала благослов фашизму и нацизму, никада није свргнута са власти.  Та опака творевина остала је уживоту, вребајући нову прилику да обнови своје тежње за успоставом снажне европске супер државе.   

После уништења шесте главе Римског царства, многи су помислили да је немогуће да ће икада више Немачка имати водећу улогу у Европи, а камоли у свету! Стаљинов СССР (Савез Социјалистичких Совјетских Република) је одмах после Другог светског рата брзо заузео што је више могао Европе и чинило се да руски социјализам креће да осваја свет. Међутим, 1957. године, 12 година по завршетку Другог светског рата,потписан је Римски споразум којим је оформљена Европска економска заједница.  Прве чланице те нове заједнице биле су Француска, Западна Немачка, Италија и три земље Бенелукса.  То је претеча касније Европске уније. 

Европска унија је претеча седмог и последњег васкрсења моћи царског Рима.  Седмо поглавље Књиге пророка Данила и 13.поглавље Откривења кажу да „десет рогова“ (десет краљевстава) изничу из Римског царства, из седме „зверине“ главе. Прва три рога – Вандале, Херуле и Остроготе – ишчупали су папски напории тако се испунило пророчанство у Књизи пророка Данила 7:7-8, 23-25.  После тога је остало још 7 „рогова“.  Видимо да је шест васкрсења Римског царства под папском доминацијом дошло и прошло.  Остаје још само једно.  То једно преостало васкрсење је ништа друго до Сједињене Европске државе на челу са Немачком.      

У 17. поглављу Откривења видимо да та „звер“ васкрсава седам пута. Шест пута се то одиграло, остаје још једном.  И та „звер“ је седмоглава са 10 „рогова“.  Разликује се од „звери“ коју описује Данило (у7. поглављу) и Откривење (у 13. поглављу) само по томе што је јаше жена.  „Жена“ је у библијском пророчанству симбол цркве.  Тој цркви, која јаше „звер“ (Римско царство) пише на челу „Вавилон велики,мати блудника и мрзости земаљских“ (Откривење 17:5).  Реч је о континуитету древне вавилонске паганске религије.  Та „жена“ – црква је нарасладо светске моћи  и упражњава паганску вавилонску религију под плаштом „екуменског хришћанства“.

Седмоглава зверу 17. поглављу Откривења је такозвано свето Римско царство, зато што у 9. пише да „седам глава, то су седам горана којима жена седи“.  Осим што је град Рим познат по својих седам брежуљака, 10. стих идентификује тих „седам гора“, за које каже да „јесу и седам краљева“, односно седам краљевстава. „Звери“ описане у 7. поглављу Данилове књиге и 13. поглављу Откривења разликујусе од „звери“ у 17. поглављу Откривења само по томе што их није јахала „жена“.  То је сасвим логично зато што се „жена“ није појавила све до Римског царства.  Римска црква, коју симболише „жена“ у 17. поглављу Откривења, није постојала ни уВавилонском, ни у Персијском, ни у Грчком царству.  Она је основана тек у Римском царству инастала је тако што је изворна хришћанска Црква подривена изнутра и отпала је од изворне Христове вере и извргла се у паганизовану назови хришћанску цркву која данас обједињује све колико „хришћанство“. Попут своје претече, „звер“ на којој је „жена“ у 17. поглављу Откривењаима 10 рогова.  У том поглављу видимо даје реч о будућим европским владарима који ће да ступе на политичку сцену уочи Христовог доласка.  Они ће колективно да предају своју власт и силу „звери“, односно седмом, последњем васкрснутом „Светом Римском царству“ на чијем челу ће се налазити „нови Хитлер“ или „нови цар Константин“.  Да тих 10 владара долазе  у нашој будућности видимо по томе што ће се они побити са Христом приликом Његовог повратка на Земљу (Откривење 17:14, 17). 

Две „ноге“ Римског царства, које су описане у 2. поглављу Данилове књиге, представљају историјску поделу те империје на Источну и Западну. У 2. поглављу Данилове књиге видимо да и источни део Римског царства игра важну улогу.  Источно Римско царство се одржало на власти са седиштем у Цариграду (Константинопољ) до Отоманске инвазије 1453.  Турци Османлије су погубили последњег источног цара Константина Деветог. А 19 година касније, 1472. године, римски папа је склопио брак војводе московског Ивана Великог и Зое, нећаке и наследнице последњег источног римског императора.  Римска црква се никада не одриче тежње да јаше уједињено европско Римско царство.  Тим браком потврђена је тежња руских владара да буду наследници грчких императора и заштитници православног хришћанства.  Иван Велики је узео титулу Цара, односно Цезара.  Тако је кроз целу своју историју Римско царство опстало као две ноге. На Западу, у латинском, немачком, римокатоличком свету је тежња на место наследника Цезара сачувана у титули Кајзер.  На Истоку, у грчком, словенском, православном свету, та тежња је сачувана у титули Цар. 

СједињенеЕвропске државе биће последње васкрсење Римског царства у којем ће владати древна вавилонска религија тајни под велом „хришћанство“.  То ће бити унија цркве и државе која тежи светској премоћи.  Јер, „у свести немачког народаи даље живи стара (света римска) Империја као симбол величине и сјаја, који једног дана опет мора да заживи“ написао је 1944. године Јоханес Халер у својој књизи Најславнија епоха немачког народа.  Након извесног раздобља мира и благостања,тај европски систем изазваће светски кошмар у којем, да Бог не интервенише шаљући Христа назад на Земљу, ниједно тело не би остало у животу (Јеванђеље по Матеју 24:21-22, 29-30).  Уништењем долазеће европске неонацистичке мега државе биће успостављено Краљевство Божје: 

„У време тих краљева, Бог ће небески подигнути краљевство које се неће никад уништити и које неће долазити под власт другог народа; оно ће разбити и уништити сва та краљевства, а оно ће вечно постојати“ (Књигапророка Данила 2:44).

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!