Отворено писмо министру Зорану Ђорђевићу поводом дискриминације очева у центрима за социјални рад

Обележавајући 10. децембар, Међународни дан људских права

На притисак удружења очева, Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је још 2016. изјавила да је упутила центрима за социјални рад (ЦСР) препоруку да се не воде родним стереотипима у предметима поверавања старатељства по разводу, као и да припрема нову препоруку за њих у вези са давањем мишљења о старатељству[1]. Тада је рекла и да „разуме протест очева који сматрају да су били дискриминисани, али да се тако озбиљне ствари не могу решити на улици“, но изгледа да је праћење ове теме престало да је занима иако се ради о дискриминацији веома велике групе. Из најновијег саопштења Републичког завода за статистику (број 170, од 29.6.18) „Закључени и разведени бракови, 2017“, на страници 9 видимо да се ситуација није нимало променила, да и даље у Београду, а приближно и у Новом Саду, мање од 10 посто очева добија самостално старатељство по разводу[2]. Очеви добијају старатељство само ако га се мајке одрекну, а и тада то може бити привремено, јер се мајке могу предомислити, или им се ситуација промени (изађу из болнице, затвора, врате се у место пребивалишта, или им пропадне нови брак због кога су напустиле децу). То нас утврђује у уверењу да се ЦСР не воде објективном проценом подобности родитеља, нити најбољим интересом детета, већ старатељство својим мишљењем аутоматски увек дају мајци. Судови у парничним предметима додељивања старатељства се не баве утврђивањем чињеница, сем када се ради о одређивању алиментације, већ само преписују мишљење ЦСР или вештака које наивни очеви плаћају, но у оба случаја исход је исти. Разлог зашто су ЦСР пристрасни може да лежи у чињеници да су већина запослених психолога, социјалних радника и судија жене, да се воде родним стереотипом да су мајке потребнији и подобнији родитељи, а и зато што им тренинге и семинаре већ деценијама држе феминистичке НВО попут Аутономног женског центра (АЖЦ). Како на други начин, сем феминистичким утицајем, објаснити да у 21. веку у великим градовима, где запослени родитељи у браку деле обавезе око подизања деце, ЦСР не могу да нађу подобне и заинтересоване очеве да им повере старатељство, чак и деце у старијим разредима основне школе?

Са дискриминацијом очева сам у вашем министарству већ упознао Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности када сам тамо био на Отвореним вратима крајем септембра 2017. Како видим да се на проблему очева и деце не ради, док 100.000 очева по разводу виђа децу мање него што би могли и желели, а у многим случајевима мајке отуђују децу и ометају очеве да их виђају, био сам слободан да припремим „Упутство за примену Закона о равноправности полова при додељивању старатељствау центрима за социјални рад“ и предам вам га на разматрање, дораду и примену. Проблем који предлажем да се овим реши много је шири од дискриминације очева, јер би његово решење позитивно утицало и на смањење броја развода и повећање броја новорођене деце, чиме би се дао значајан допринос решавању демографског проблема, а и јачала одбрамбена готовост земље, јер би се створио већи број, мотивисанијих него данас, бранитеља. Такође, нередовни контакти и одржавање односа деце са очевима по разводу негативно утиче на развој деце, јер су многобројне научне студије показале да деца која по разводу остану у подједнаком контакту са оба родитеља у каснијем животу имају много мање социјалних, образовних, психичких, здравствених и финансијских проблема. Стога би се по разводу морало инсистирати на овом моделу где год је применљив, а не на самосталном старатељству које је превелика обавеза за једног родитеља, а незадовољство за другог. Шаблонизовани модел виђања детета са оцем који је одавно постављен да буде сваки други викенд, лако би се у случају подобних и заинтересованих очева могао претворити у провођење једне недеље код оца, друге код мајке, или школских дана код једног, а викенда код другог родитеља. Лицемерно је објашњење и феминистичка мантра коју очеви често чују у ЦСР: „Дете мора да зна где му је дом“, што је само изговор да се настави са политиком додељивања самосталног старатељства (вршења родитељског права) само мајкама. Предложено решење је боље и за децу, за очеве, а и за мајке (јер би имале више времена да се посвете сопственом животу, и новим везама), смањује социјалне проблеме (сукобе и насиље међу партнерима пре, за време и после развода) и давања „самохраним“ мајкама, а решава и важне националне проблеме. Образложићу ове наводе следећим аргументима:

1. Давањем старатељства искључиво мајкама, креира се проблем једнородитељских породица које често траже финансијску подршку државе као „самохране“ мајке, чак и када добијају алиментацију од очева,

2. Када је извесно да ће по разводу добити и старатељство, и имовину, и новчану помоћ, многе жене су стимулисане да траже развод и када би договор међу партнерима могао да спасе брак, стога је већина развода иницирана од жена, а њихов повећан број према смањеном броју новозаснованих бракова неповољно утиче на одржавање породице као основне ћелије друштва,

3. Одређивањем несразмерних износа алиментације (у својим чланцима сам показао да просечан отац сноси трошак 3 / 4 потреба детета, док добија само 1 / 4 дететовог слободног времена и љубави), мушкарци се дестимулишу да улазе у брак / ванбрачну везу у којима би имали децу, јер лако могу све да изгубе, а да им само остане обавеза алиментације, па додељивање старатељства само мајкама смањује број новорођене деце,

4. Већина очева после развода финансијски више нису у могућности да заснују нови брак и имају нову децу, а и дестимулисани су да више раде и стварају јер пропорционално или прогресивно морају да плаћају алиментацију за децу из претходног брака.

Два су разлога зашто до реализације овога није дошло: мајке се не желе одрећи алиментације и помоћи државе, ни утицаја које имају на дете, а решавање националних проблема било би супротно феминистичкој агенди коју финансирају глобалистичке елитеу циљу депопулације и слабљења националних држава. Обзиром да феминизам формално није државна идеологија, и са њим се не слаже већина становништва, упитно је како је дозвољено да једна НВО као АЖЦ држи семинаре многим државним институцијама (ЦСР, полицији, судству, општинама) када у свом статуту експлицитно тврди да је феминистичка организација. Поновићу да је њихово деловање антипородично и супротно друштвеним и националним интересима, и да се финансирањем из иностранства детаљно поносе на свом веб сајту[3].

——————————————————————————-
Упутство за примену Закона о равноправности полова при додељивању старатељства у центрима за социјални рад (ЦСР), као допуна постојећег „Правилника о организацији, нормативима и стандардима рада центра за социјални рад“[4]

Ово упутство се доноси јер је утврђено да постоји велика неравноправност половау предметима поверавања старатељства по разводу, односно неравноправна заступљеност, третман и положај лица једног пола у односу на лица другог пола.

Дискриминација по основу пола је свако неоправдано прављење разлике, неједнако поступање, или давање првенства, које има за циљ или последицу да лицу или групи отежа, угрози, онемогући или негира уживање или остваривање људских права и слобода у свим па и породичној области. ЦСР имају обавезу развоја и унапређења равноправности полова и спречавања дискриминације на основу пола.

Према важећем Закону о равноправности полова потребно је омогућити равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног живота. ЦСР су обавезни да воде политику једнаких могућности за жене и мушкарце, и планирају, доносе, спроводе и јавно објављују резултате ових мера. Даље су дужни да из реда својих запослених одреде контакт особу за равноправност полова која сарађује са Министарством.

Овим упутством одређује се и начин сарадње са удружењима, и план извештавања удружења која су укључена у праћење спровођења мера из овог упутства, као и подаци које за та удружења уносе у извештаје.

ЦСР евидентирају податке о: 1. броју лица по полу која су у претходне две године више добијала старатељство, и разлоге за то; 2. броју судских спорова који су вођени по основу дискриминације по полу, као и броју судских спорова који су окончани у корист мање заступљеног пола по тим судским одлукама.

Информације и статистички подаци који се прикупљају и евидентирају у ЦСР морају бити, осим збирно, исказани и по полној припадности, посебно они о додељивању старатељства, и у Годишњем извештају о реализацији плана или програма извештавају Министарство.

ЦСР су дужни да предузимају посебне мере којима ће се поступно обезбедити најмање 40% представника мање заступљеног пола у додељивању старатељства (вршења родитељског права), као и да до 31. јануара текуће године за претходну годину доставе Министарству извештај о предузетим мерама и оствареним резултатима на пољу унапређења равноправности полова.

У случајевима где су оба родитеља подједнако заинтересована и подобна треба инсистирати на моделу заједничког старатељства / равноправног родитељства, а не на самосталном старатељству који је превелика обавеза за једног родитеља, а незадовољство за другог. Код самосталног старатељства модел виђања детета са родитељем који нема старатељство треба да буде провођење једне недеље код оца, друге код мајке, или школских дана код једног, а свих викенда код другог родитеља (са повременом алтернацијом), као и једнака подела распуста и празника. Уколико се један од родитеља не слаже са заједничким старатељством, самостално старатељство треба поверити другом родитељу, а уколико потом он / она то не испуњава дати мишљење суду за промену одлуке о носиоцу самосталног старатељства. 
———————————————————————————

У закључку бих поновио: заједничко старатељство, а и самостално где је модел виђања са другим родитељем равноправан, смањује број развода, сукоба и насиља у породици; социјална давања; проблеме деце одрасле у једнородитељским породицама; економско, демографско и одбрамбено слабљења националних држава.

————————————— 
[1] http://rs.n1info.com/Vesti/a203985/Poverenica-Voditi-racuna-i-o-diskriminaciji-oceva.html 
[2] http://publikacije.stat.gov.rs/G2018/Pdf/G20181170.pdf 
[3] https://www.womenngo.org.rs/o-nama/donatori 
[4] https://www.paragraf.rs/propisi/pravilnik_o_organizaciji_normativima_i_standardima_rada.html 
 

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић, аналитичар родне политике, оснивач Фејсбук групе Глас за мушкарце (од јула 2017, 3120 чланова)
www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!