Сексуално узнемиравање на факултетима у Србији, кампања АЖЦ-а

Почело је позивом да се са странице http://mogudanecu.rs/zahtevaj-da-budes-zasticena универзитетима у Србији шаљу емаилови подршке акцији „Захтевај да будеш заштићена“, о чему сам извештавао пре месец дана[1]. Сада је та акција завршена, и на страници пише да је 655 мејлова са већ написаним писмом[1] послато, што чини не више од 0,3 посто свих студената уписаних у школској 2017/18. години у Републици Србији[2]. Сада је у току следећа фаза овог пројекта, где на адресе универзитета стижу писма Аутономног женског центра (АЖЦ) којима се „предлаже“ да „факултетима у оквиру вашег универзитета предложите усвајање, односно допуну или измену интерних аката којима се унапређује заштита од сексуалног узнемиравања“. Овоме претходи подсетник да установе високог школства имају обавезу да студенте/студенткиње и запослене заштите од свих облика дискриминације и насиља, а потом и да „забрињавајући медијски извештаји о овим случајевима указују на нужну потребу да установе …“. Овим се признаје да је свему претходила медијска кампања, подсетимо се афере на ФНП-у, где су студенткиње окупљене у групу „Студенткиње без заштите“ (директна асоцијација на послератни домаћи филм „Невиност без заштите“, из 1968) оптужиле професора Чупића. Обавезно прочитајте чланак о томе, да видите са којим нивоом бруталности су га напале, па ипак је успео да се на суду одбрани, али то је била 2013. година[3].

у САД које имају 50 пута више становника од Србије, сакупљено је 170 пута више потписа за ову кампању

Универзитети су овај предлог добронамерно (мада можда и  невољно) прихватили, јер се годинама у медијима стално прича о насиљу над женама, и запосленима проследили ово писмо. Случајно, или намерно, нису им прослеђени детаљи, а то су прилози АЖЦ-овог писма са предлогом за унапређење, и „предлогом Правилника о понашању запослених и студената/студенткиња у вези са ревенцијом (тако пише) и заштитом од сексуалног узнемиравања и уцењивања студената и студенткиња“. Интересантно је да овим Правилником није обухваћено уцењивање професора и студената од стране студенткиња, но цела ствар и није за заштиту, већ за прогон професора и студената, па се то могло и очекивати. А како знамо које су биле стварне намере „предлагача“? Имамо два индикатора за овакве тврдње: 1. претходна искуства са АЖЦ-овим писањем и надгледањем спровођења Закона о спречавању насиља у породици, и 2. искуства из земаља у којима је лов на хетеросексуалне професоре и студенте одавно почео применом сличних правилника.

Закон о спречавању насиља у породици почео је да се у Србији примењује 1.6.17, и за првих 13 месеци из домова је „привремено удаљена“ 8.751 особа, а било је 44.728 пријава, али не више од 3000 осуђујућих пресуда за кривично дело насиље у породици[4]. Све и да сви предмети ових пријава нису завршени, утврдили смо са још две методе да број физичког насиља у 40.000 пријава годишње не прелази 4.000, односно 10 посто. Народски речено: „тресла се гора, родио се миш“. На превенцију, односно спречавање отишло је толико ресурса, ангажована је полиција, судство, ЦСР бар пет до десет пута више него што је потребно, да би се свака породична свађа или сукоб интереса (у случајевима разведених парова) претворила у развод, или забрану приласка или одузимање родитељског права очевима. Као и други феминистички закони, и овај је са уграђеним злоупотребама, да би се разбила породица, а млади који још нису ступили у брак одбили од њега свакодневном негативном медијском пропагандом. Очигледно је да је радикални феминизам депопулациона идеологија, финансирана од глобалистичких елита да баци државе и свет на колена, и омогући увоз миграната који ће сваки кутак света направити једнообразним, и истим као сваки други део глобалистичке империје, уз драстично смањење броја становника.

Кампања спречавања сексуалног узнемиравања ће свакако имати сличан образац: подбуниће се многи, посебно млади, сукоби и тензије ће порасти, све незапослене психолошкиње са бироа ће наћи добро ухлебљење било да врше психотерапију „жртви“, или да раде са „починиоцима насиља и узнемиравања“, социјалне службе ће бујати, а на факултетима ће учење и наука отићи у други план пред налетом десетоструко увећаног пријављивања „оснажених“ студенткиња, срамљења њихових колега, урушавања угледа и каријера, скидања професора са позиција, и њиховом постепеном заменом колегиницама (посебно оним које су пријављивале узнемиравање), док не дођемо у ситуацију као у основним и средњим школама, где 60 до 80 посто наставног кадра чине жене. Када већину руководства преузму жене, а већ сада је имају када им се придодају корупмирани и заплашени мушкарци, од њих ће они који су их на те позиције довели очекивати „да женска половина посланика и владе почне да води ’женску’ политику, односно политику заступања специфичних интереса жена“[5].

Када се овај систем стави у функцију, десиће се са факултетом исто што се десило са породицом под Законом о спречавању насиља у породици: сукоби и пријављивања ће се десетоструко повећати, свака студенткиња која не положи, или не добије жељену оцену, имаће могућност да пријави професора за сексуално узнемиравање, а од науке, знања и слободе говора неће остати ни камен на камену. Биће то још једна школа послушности у којој ће сви мушки студенти на првој години морати да пролазе кроз семинаре сексуалног прилагођавања, који укључују и ЛГБТ пријатељски став и позив на експериментисање. О личним искуствима уписа свог сина на универзитет у Америци говори и професор Срђа Трифковић[6].

У закључку, заштиту студената и професора од сексуалног узнемиравања свакако треба унапређивати, али не под контролом феминистичке НВО какав је АЖЦ, јер би то било као давање лисицама да управљају кокошињцем, и та „заштита“ свакако не би била симетрична, и једнака за све. Требамо учити од пандемије „насиља у породици“, сада нам се нуди ескалација и пандемија „сексуалног узнемиравања“, а за 2019. је предвиђено отварање теме „силовања“, наравно као и у претходна два случаја огромним проширивањем значења термина. Да не буде да вам нисам први рекао, под проширеном дефиницијом силовање, за које се више неће тражити трагови насиља, ће обухватати и: 1. додиривање испод појаса без одобрења, чак и без пенетрације полног органа, 2. сваки секс ако је жена попила и једно алкохолно пиће, 3. секс без кондома, 4. секс у браку ако жену нисте водили на летовање по њеном избору, 5. секс ако вам није дала изричиту сагласност (тек то не знам како ће се утврђивати, јер у 99% спаваћих соба, сем ако се не ради о групњаку, нема сведока, па ви после тврдите „дала је сагласност“, а она тврди супротно), … Ах да, решио сам ову претходну дилему: „жртвама“ се увек верује (осма феминистичка заповест)[7].

———————————————————–
[1] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/21/zahtevam-da-budem-zasticena-od-seksualnog-uznemiravanja/
[2] http://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/obrazovanje/visoko-obrazovanje/
[3] https://nadlanu.com/143478/studentkinje-optuzile-profesora-fpn-cedomira-cupica-za-seksualno-uznemiravanje/
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/09/25/koliko-nasilja-ima-u-44-728-prijava-nasilja-u-porodici/
[5] Мршевић, Зорица, Ка демократском друштву – изборни систем квота, Институт друштвених наука, Београд, 2007, страна 41
[6] https://www.facebook.com/aristokratija1/videos/1015304698581573/ , цео интервју, а посебно минутажа 4:15
[7] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/11/17/deset-feministickih-zapovesti-ali-koje-ce-uticati-na-zivote-svih/

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

1 коментар


  1. Hedonizam je težnja ka zadovoljstvu koje je samo po sebi svrha i pravi cilj svih delovanja… To je milenijumska filozofija mišljenja i življenja od Epikura (341do 270. p. n. e.) pa do danas.… ili po srpski: „Pa ono…. Kad popijem pivo i dunem džoint, ja sam hedonista“.
    Većina mladih smatra da prvo treba ostvariti karijeru, kupiti stan, kola, putovati, pa tek onda misliti na potomstvo…..Scenario je da se život podeli u dve faze: mladost, koja je posvećena uživanju, slobodi, zabavi, i odraslost koja podrazumeva preuzimanje porodičnih obaveza, rađanje i odgajanje dece i dr. Problem je u tome što mladi samo na prvu fazu života gledaju kao na stvarno kvalitetan život, a na drugu, kao na napornu, punu obaveza, odricanja i žrtvovanja….
    Prošle godine u „Zemlji Srbiji“ je sklopljeno 35.047 brakova. Prosečna starost muškaraca je bila 34 godine, a žene 31 godinu. Posledica toga je da na jugu Srbije dame postaju mame u 26-toj (na KiM još mladje), a na beogradskom Vračaru prvorotka se postaje u 33. godini. Uobičajeno da žene rađaju prvo dete posle tridesete.
    Neretko žene tek posle četrdesete osete želju (materinski instikt) za potomstvom, kao da ne znaju da biološki sat otkucava i da se protiv prirode ne može. Telo stari, a sa njim i jajne ćelije koje vremenom postaju nekvalitetnije, pa je zato i određena granica 42 godine života u vantelesnoj oplodnji. Trudnoća u 35. godini smatra se visoko rizičnom. Sve je češća pojava da žene, između 25. i 30. godine, zamrzavaju jajne ćelije, pa ih koriste kada „im se ćefne“. Broj muškaraca sa slabom oplodnom moći je povećan, ali je sposobnost oplodnje skoro doživotna.
    Slično je u celoj Evropi i Zapadnom svetu. Čini mi se da je to naličje „fundamentalno novih vrednosti“, borbe za rodnu, polnu ravnopravnost, feminizam i druga sr…..
    Interesantno (ili zabrinjavajuće) je „izučavanje“ Pitera Toda, profesor informatičkih i kongitivnih nauka na Indijana univerzitetu, koji tvrdi da bi ljudi trebalo, u idealnoj situaciji, da imaju 12 ljubavnih priča. „Posle te istorije upoznajete sebe i svoje potrebe, shvatate kakvog partnera želite i privlačite baš onog po sopstvenoj meri. Tek tada se ne „lepite“ za pogrešne i ne ljubite „žabe“.
    Iza svega stoji (čak i iza nauke i kvazi nauke) bezobzirna borba za profit, extra-profit i surova exploatacija žena po previsukoj ceni – CENI POTOMSTVA. Trudna ili žena sa potomstvom nije „interesantna“ vlasniku male, velike firme ili multinacionalne kompanije. „Malo-li-je“ slučajeva da mlade žene „ dobrovoljno“ potpisuju otkaz pre dobijanja posla ako ostanu u drugom stanju ili dobijaju otkaz kada poslodavac primeti da im stomak raste…. Nije za to odgovorna ni zakodovna, ni izvršna ni sudska vlast. Efikasna Vlast je odgovorna za prevenciju i preduzimanje zakonom propisanih mera. Nasilnicima je zajedničko nasilje prema bilo kome,u bilo kom obliku, bez obzira na vreme i mesto činjenja. Od što kakvih kampanja slaba je vajda za porodicu. Bilo bi dobro poštovati milenijumsko iskustvo sažeto u tri reči – „Sveta tajna braka“. Da li je bitno ko je u porodici „alfa“, „beta“….. „omega“!
    Za nasilje u porodici je odgovoran „neoliberalni kapitalizam“ = savremeno robovlasništvo, odnosno „odgovoran je € ili $ ili RSD“ jer je postao vredniji od porodice – dece, muževa, roditelja, staraca….
    Poštovane dame vaš primarni biološki zadatak ili Božiji dar je zdravo i brojno potomstvo, pa onda „isterujte“ ravnopravnost, prava, pravdu, stičite karijeru, bogatstvo i sl. Možda sve to može istovremeno…. Možete probati …. „Otkud znam“, ali mi se čini da će poroda biti sve manje ili će ponajviše trpeti.

    ŠTO SE NAS STARIH TIČE BITNO JE DA SU NAM ŽIVA, ZDRAVA I VESELA DECA I UNUČIĆI – MA GDE BILI! NIJE NAM TOLIKO BITNO ŠTO NEMAJU VREMENA, ŠTO SU „SMORENI“, „PREZAUZETI“ ČAK I DA SE JAVE ILI ODGOVORE NA POZIV, ŠTO SU OTIŠLI I ODLAZE, ŠTO IM POČESTO „NI NA KRAJ PAMETI NIJE“ DA SU RODITELJI + DEDE + BABE ISTO PORODICA. ŠTO ČESTO NEMJU POJMA ŠTA SU PORODIČNE VREDNOSTI, ITD., ITD…. ŠTO STRCI POČESTO NEMAJU NI ZA LEKOVE, ŠTO POČESTO „SAMI SAMCATI“ UMIRU PO STANOVIMA I VIKENDICAMA I RASPADJU SE. ALI….. UVEK ĆE RODITELJI NAĆI NEKO „OPRAVDANJE“ I „OKRIVITI“ NEKOG DRUGOG,TREĆEG ……

    p.s. Nisam ja bas mnogo pametan da bih ovo sve smislio. Ovaj tekst je sažetak javne izjave psihoterapeuta Dr. Zorana Milojevića i ginekologa-akušera dr Dušana M. Protića, te istraživanje Pitera Toda, profesor informatičkih i kongitivnih nauka na Indijana univerzitetu u SAD – znači ljudi nauke i struke. Imena navodim jer se mogu lako „izguglati“ objavljeni članci.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!