Балканнска реч: Ко је права опозиција у Србији

У емисији Балканска Реч, телевизије Балкан, коју води Остоја Симетић, мр Бојан Радојевић, члан Главног одбора ДСС и председник Привременог градског одбора те партије у Новом Саду, укрстио је аргументе и ставове са Александром Дикићем, чланом Главног одбора ДС-а и председником њеног Општинског одбора у Оџацима.

Дикић је рекао да је права опозиција само онај ко не саерађује и нема намеру да сарађује са Вучићем, док је Радојевић казао да се ДСС опредељује, не према личностима, већ према политикама, те да је Вучићева политика за Србију штетна и да су му они апсолутноо супротстављени.

Дикић је замерио Вучићу узурпацију власти и увођење личног режима, али је на питање водитеља одговорио да за време Тадића ниије било злоупотреба председничке функције. Такође је рекао да они нису знали да је улазак у ЕУ немогућ без признавања Косова.

Радојевић је објаснио да су они у ДСС-у, политику приступања ЕУ, напустили онда када је било јасно да нас Унија неће у нашим границама, већ ради све да нам отме Косово и Метохију.

 

7 коментара


  1. И даље цвет уместо крста.

     
    Одговори

  2. ДСС је одустала од ЕУ 2008., а до тада је учинила све што је било у њеној моћи да се српски магарац навуче на ЕУ шаргарепу иако је ЕУ и пре и после 2008. била изразито антинационална и антихришћанска.

    ДС ни после 2008. није знала да не може у ЕУ без признања Косова.

    Површан посматрач са стране би рекао и за једне и за друге да су наивни. Онај ко их боље зна, зна да нису наивни, него, напротив.

    У Србији не постоји српска опозиција. Никаква. Ни права ни неправа. Постоје само они који седе на бриселској клупи за резервне играче и чекају свој тренутак.

     
    Одговори

    1. Владимир Челекетић • 7 hours ago
      „ДСС
      је одустала од ЕУ 2008., а до тада је учинила све што је било у њеној
      моћи да се српски магарац навуче на ЕУ шаргарепу иако је ЕУ и пре и
      после 2008. била изразито антинационална и антихришћанска.“

      Да се подсетимо, како је то „ДСС
      је одустала од ЕУ 2008., а до тада је учинила све што је било у њеној
      моћи да се српски магарац навуче на ЕУ шаргарепу“?
      – 2001. ДСС иступила из Владе Зорана Ђинђића.
      – 2002. Посланици ДСС противуставно искључени из Парламента Србије због бојкота Ђинђићеве политике.
      – 2006. Усвојен „Коштуничин“ Устав, чије усвајање су свим силама настојали да спрече ЕУ и САД с поља, „грађанисти“ изнутра уз подривање тадашњих Радикала. Данас је главни циљ ЕУ, НАТО, бивших Радикала и СПС рушење управо тог устава из 2006.
      – 2006. Влада Војислава Коштунице купује Телеком Републике Српске за 646 милиона евра, док је најбоља следећа понуда била Телекома Аустрије од 467 милиона евра. Додик признаје да је Србија дала тако високу понуду да би у тешким моментима економски подупрла Републику Српску.
      „Иако су Додик и Тадић у најбољим односима, Коштуница је прави заштитник републике Српске“ – констатује се у депеши из амбасаде САД која је дошла до Викиликса.
      – 2007, 2008 – Дугови Србије на историјском минимуму (испод 9 милијарди евра или мање од 30% државног БДП, данас су 2,5 пута већи)). Привреда у снажном успону. Међународном монетарном фонду препоручено да затвори своје канцеларије и иде из Србије. Србија иде ка ослобађању од дужничког ропства према ЕУ и САД.
      – 2008. – Србија продаје Нафтагас Русији и иде ка снажном везивању са Русијом.
      „„Ниједан од релативно прогресивних чланова ДСС-а с којима смо разговарали још није спреман да потегне нож на Цезара“, вајкао се у депеши сачињеној 8. септембра 2008. године тадашњи амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Камерон Мантер због неуспелог покушаја његове амбасаде да иницира пуч у Демократској странци Србије и уклони Војислава Коштуницу и „његове фанатичне националистичке следбенике“ који су од ДСС-а начинили „једину партију у Парламенту која се активно супротставља ближим везама са Европском унијом“. – Да, заиста панична депеша.

      Ово су необориве чињенице.

      Дакле, наведено су докази да је ДСС „чинила све што је у њеној моћи да српског магарца навуче на ЕУ шаргарепу“ што је, наравно, „антинационално“ и „антихришћански“?

      Од такве издајничке политике је, по Челекетићу, ДСС одустала тек 2008. године.

      Челекетић се очито држи истине једнако национално и једнако хришћански као и Соња Бисерко или Војислав Шешељ, потпуно је све једно.

       
      Одговори

      1. Samit u Solunu

        EU je na samitu u Solunu 21. juna 2003. zemljama zapadnog Balkana ponudila Evropsko partnerstvo. Savet ministara EU je 14. juna 2004. usvojio Odluku o principima, prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući i Kosovo, prema Rezoluciji 1244 SB UN-a. Partnerstvom su definisani kratkoročni (12-24 meseci) i srednjoročni (3-4 godine) prioriteti u pripremama za integraciju u EU. Ovaj instrument određuje odnose između Srbije, Crne Gore i Kosova sa EU sve do ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (što je faza koju je Podgorica obavila). Vlada Srbije je 22. aprila 2004. usvojila Informaciju o Evropskom parterstvu i potrebi usvajanja Akcionog plana za realizaciju prioriteta iz Evropskog partnerstva. Vlada je taj plan usvojila 7. aprila 2006. godine.

        https://www.danas.rs/politika/evropski-put-kosova-omogucila-vlada-vojislava-kostunice/

        Тврдити да је Коштуничина власт била против ЕУ због тога што су се посвађали са Ђинђићем, због Телекома РС, због Устава који је направљен према ЕУропској људскоправашкој идеологији, због дугова, … бесмислено је.

        Тражим један једини доказ, једну јединуполитичку одлуку која експлицитно каже да Србија неће у ЕУ.

        Даље, треба ли да помињем „партнерство за мир“ са НАТО 2006? Додуше то нема директне везе са ЕУ, али, опет има везе. 🙂

        https://svitanjeblog.wordpress.com/2018/10/10/necemo-hocemo/

         
        Одговори

        1. Ма јашта,
          Бесмислено је чврсто повезивање са РС и Русијом, а смислен је неки састанак у Грчкој који су сутрадан сви заборавили, а на коме ДСС није ни учествовао?!

          Па се на то „налепи“ „План о европском партнерству“, што није ништа друго него уљудно дистанцирање од кандидатуре за чланство у ЕУ. Партнери су ЕУ и Исланд или Норвешка, али те државе неће у ЕУ.

          Али, за оне који површно прате политику, оваква удбашка подвала је сасвим привлачна.

          Бесмислено је ослобађање од дужничког ропства? С сигуран, Челекетићу?

          Потпуна контрадикција: Устав је толико проеуропско људскоправашки да је кост у грлу ЕУ, те ултимативно тражи његови измену, у чему има Челекетићеву подршку… ???!!!

          Србија није ударала у гочеве и зурле да неће у ЕУ, али је амбасада САД констатовала да док се не уклоне Коштуница и ДСС, од „приближавања Србије ЕУ нема ништа“.
          Е, ово Челекетић није прочитао.

          Овде ћу дозволити себи коментар да је србијанска државотворна традиција национално корисна, ефикасна и неупоредиво надмоћнија од монтењарског бучног таламбасања које се заврши скидањем гаћа.

          „Партнерство за мир“ је, по Челекетићу, непобитан доказ. С тим што је Русија у истом споразуму од 1994. (као и друге земље ван НАТО) и није иступила ни данас из истога.

          Сасвим друго су СОФА и ИПАП споразуми, који су директни чинови окупације Србије.

          СОФА споразум је потписао Тадић, али тек након што је оборен Коштуница с власти, а о Вучићевој издаји са ИПАП ни писати.

          Дакле, Челекетић, подваљује велеиздају Коштуници. Помаже Соњи Бисерко.

          И за Бога милога, читајте то Челекетићево „Свитање“, видите колико га нуди, као да ће остати без грантова ако не оствари задату му посећеност.

           
          Одговори

          1. „Радојевић је објаснио да су они у ДСС-у, политику приступања ЕУ, напустили онда када је било јасно да нас Унија неће у нашим границама, већ ради све да нам отме Косово и Метохију.“

            Дакле, 2008, јер све до 2008. граница није била спорна. И не само да су тек тада напустили него су као разлог за напуштање те политике навели, управо, Косово. И дан данас као разлог наводе Косово. Оно што ја тврдим то је да Србија не треба у ЕУ, не због Косова, него због онога што ЕУ јесте, а то ДСС никада није тврдила.

            Глупо је, много је глупо, негирати нешто што је толико познато. ДСС је водила политику увлачења Србије у ЕУ до 2008. године, а онда је та политика промењена ЗБОГ Косова. То је била званична политика. Причати како они сада, ето, нису хтели, него само нису хтели да кажу, није само глупо него је и лицемерно. НАТО је ишао у пакету, јер та политика није била само за ЕУ, него свеобухватно прозападна. Растурање домаћих банака, распродаја имовине, „сарадња“ са Хагом итд. И какве везе има што је Русија у „партнерству“? НАТО није бомбардовао Русију. Минимум националног достојанства је налагало да се са убицама и окупатрима не улази у „партнерство“. Када је Косово признато, повучена је ручна, али је онда било касно.

            Устав јесте људскоправашки по ЕУропским стандардима. Дефинише вербални деликт, насељавање белосветске руље, педерске и друге перверзије и дозвољава законску дискриминацију Срба у односу на мањине. Западу смета због једне једине реченице.

            Ако растурање домаћег банкарства у сарадњи са Динкићем, распродаја државене имовине, „сарадња“ са Хагом, „партнерство“ са НАТО и људскоправашке перверзије и дискриминација Срба нису велеиздаја, онда ја не знам шта јесте велеиздаја.

             

          2. Коштуницини буљољуби никада неће признати шта је урадио и колико је “грешио“ патриЈотски.
            Све што рече је тачно!

             

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!