Чедоморство и фемицид

Честитам женским невладиним организацијама које данас славе. Данас је Међународни дан борбе против насиља над женама.

На овај благи дан морамо се подсетити да су жене, иако жртве насиља у породици, такође и насилнице, али увек са олакшавајућом околности: ако убију супруга, партнера или комшију мушкарца, њих увек бране тиме да су оне претходно биле жртве насиља од стране убијених (чак и ако нема доказа), а када убију своју бебу, онда је то постпорођајна депресија. Када њих мушкарац убије, онда је то фемицид, или злочин из мржње, значи са отежавајућом околности. Да поновим за оне којима још није јасно: „када жена убија, то је са олакшавајућом, а када њу убију, онда је то са отежавајућом околности“. Предлажем да ову дефиницију уграде у Закон о родној равноправности да би сви боље разумели његово лицемерје!

Чланак са горњим насловом сам почео да пишем прекјуче, а јуче у новинама читамо: „Мајка бацила тромесечну бебу са четвртог спрата“[1]. За остале, бројне, примере чедоморства у Србији, са све гнусним детаљима, упућујем читаоца на листове Телеграф и Курир[2][3], па се тиме овде нећемо бавити. Чедоморство представља лишење живота детета при порођају. У средњовековном кривичном праву сматрало се тежим обликом убиства, у првим деценијама 19. века у Србији кажњавано је смртном казном, међутим током 19. века овај облик убиства је предвиђен као привилеговани облик. Да чујемо шта о томе каже правна струка, Др. Драгана Коларић са Полицијске академије пише: „Кривични законик Србије има четири привилегована убиства међу којима се налази и кривично дело убиства детета при порођају, познато још као чедоморство. Бројне су контроверзе које се шире око овог деликта. Прва се односи на питање правног основа због којег се ово дело има сматрати као лако убиство. Друга се тиче расправе да ли би требало признати шири круг услова који могу привилегујуће да делују на мајку породиљу поред поремећаја изазваног порођајем. Даље, дилема постоји и око времена извршења овог кривичног дела, тј. како би требало тумачити употребљени израз законодавца ‘за време порођаја или непосредно после’? Различита схватања изазива и питање поремећаја тј. какав је он по својој природи и да ли ту има простора за примену општих одредби Кривичног законика Србије које се односе на неурачунљивост, односно битно смањену урачунљивост. На крају све ове дилеме отварају најважније питање, а то је да ли би ово кривично дело требало да буде привилеговано“.

Велика већина примера које сам пронашао преко Гугла су биле бебе далеко старије и ван временског периода који законодавац у Кривичном Закону (КЗ) користи (‘за време порођаја или непосредно после’), па би било интересантно да се направи истраживање какве казне су добијале ове чедоморке чије су бебе биле више месеци старе. Треба узети у обзир битне елементе на основу којих се омогућава разграничење кривичног дела убиства детета при порођају (члан 50. КЗ) од убиства из члана 47. КЗ: ”Кривично дело мора бити извршено за време порођаја или непосредно после порођаја док траје поремећај изазван порођајем. При томе се тај поремећај не процењује са аспекта одредаба о неурачунљивости, односно битно смањење урачунљивости, нити је интензитет поремећаја од значаја за посројање кривичног дела, односно остварења ове привилегујуће околности.” Насупрот овом члану КЗ, медицински стручњаци који се баве проучавањем поремећаја изазваног порођајем, сматрају да се убиство детета услед, како то члан 50. КЗ наводи, „малаксалости, исцрпљености и онесвешћености“ изузетно ретко дешава. Они тај став бране чињеницом, да порођај жене која жели своје дете, није праћен никаквим поремећајем који би био значајан са медицинског и психијатријског аспекта. Значи ради се о томе да феминистички настројена судска пракса не узима научне, већ идеолошке критеријуме, па се чедоморкама проглашавају и многе које убију бебу до годину дана, а погрешно се примењује дело из члана 50. како би добиле мање казне. Чак су и медије обманули, тако да се израз чедоморство либерално користи у колоквијалном говору да оправда и случајеве које је потребно судити по члану 47.

Семестарски рад чији је аутор студент Правног факултета који је због контроверзности теме хтео да остане анониман преносимо у скраћеном облику, и позивамо да га на линку доле прочитате у целости: „Наведени налази медицинских стручњака, само показују да је законодавац код кривичног дела убиства при порођају, као привилегованог облика кривичног дела убиства, прикривено уважио постојање неких других психолошких и социјалних разлога на страни мајке због којих се она одлучила на убиство свог новорођеног детета. Из овога се да закључити да „поремећај“ ипак не потиче у целости од психијатријског и медицинског феномена, већ од проблема правног, социолошког и психолошког карактера.

Бројне су дискусије на тему убиства детета при порођају, нарочите из разлога што ово кривично дело има облик привилегованог кривичног дела убиства. Неки заузимају став да је ово кривично дело убиства из оправданих разлога окарактерисано као привилеговано, док друга страна сматра да кривично дело убиства детета при порођају треба поистоветити са кривичним делом убиства из члана 47. КЗ. Иако је медицина доказала да „поремећај“ има изузетно малу улогу као узрок вршења кривичног дела убиства при порођају, законодавци и даље не мењају свој став и настављају да карактеришу ово дело као привилеговано кривично дело убиства. Неслагања лекара и правника у погледу постојања овог поремећаја, због чега је учинилац привилегован блаже прописаном казном, требала би се окончати уважавањем медицинских ставова који указују да се у редовним ситуацијама приликом порођаја не може говорити о поремећају таквог интензитета да има посебан кривичноправни значај.У даљем развоју нашег кривичног права, свакако би се требало прибећи измени члана 50. КЗ и то тако да се термин „поремећај“ замени неким прикладнијим терммином којим би биле обухваћене оне ситуације у којима мајке врше кривично дело убиства при порођају и које пре свега имају своје посебне психолошке и социјалне узроке“[2].

Психолошкиње, које су све студирале на друштвеним факултетима под јаким утицајем родне теорије и феминизма, оправдавају чедоморство изразима „смањена урачунљивост услед депресивности“, „натална и постнатална депресија“, где постнатална „подразумева период од 12 месеци након порођаја“, … Други истраживачи указују на практичније узроке: нежељена трудноћа у малом месту или руралној средини, поремећени односи међу брачним или ванбрачним партнерима, као и озбиљни психијатријски проблеми који су постојали и пре порођаја.

Нисам желео да напишем овај чланак, али саборци, прогањани мушкарци, су ме „натерали“. Када су прочитали мој претходни чланак од пре два дана, који је најавио обележавање Међународног дана борбе против насиља над женама, рекли су да сам пропустио да напишем да жене, поред тога што су насилнице према мушкарцима, и у њихово име и на бази њихових лажних пријава се врши прогон и дискриминација мушкараца, могу бити и насилнице према деци, старима, бебама и нерођеној деци. Ето рекао сам шта су ме молили да кажем. Јер ја сам њихов Глас за мушкарце!

———————————————————————————————–
[1] https://www.blic.rs/vesti/hronika/horor-u-leskovcu-majka-bacila-tromesecnu-bebu-sa-cetvrtog-sprata-dete-preminulo-na/5pnzc84
[2] https://www.telegraf.rs/teme/cedomorstvo
[3] https://www.kurir.rs/tag/22226/cedomorstvo
[4] http://www.seminarski-diplomski.co.rs/PRAVO/-Pravo-/Ubistvo%20deteta%20pri%20porodjaju.docx

 

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska