Родно неутрално одрастање

Велика већина људи зна ког је пола (мушког или женског), у име ових других измишљен је појам род, и то је ОК. Оно што није ОК је да су и мушки и женски пол такође родови, па да родова нема само 3, већ 33, или 100, колико год идеолозима родне политике одговара. Није само то недефинисано, већ и свако има право да бира свој род, а они најпаметнији изаберу да су флуидни род, па могу да га мењају када год, и колико год пута им користи. Ни ту није крај овој лудости, већ се она проширује и на тек рођене бебе, као и оне могу да бирају свој род. Да вам скратим недоумицу, све је то завера глобалистичких елита којима је циљ драстично смањење популације и изазивање родних забуна и сукоба. Но пођимо редом.

Прошле године за Сајам књига у Београду, прогресивни издавач књига за децу „Креативни центар“ је изашао са књигом „Пружите детету СТО могућности уместо ДВЕ: о родним замкама и тешкоћама у свакодневном животу“, шведских ауторки Кристине Хенкел и Мари Томичић. Промовишући родну равноправност (феминизам 3.0), књига се рекламира као „приручник намењен родитељима, васпитачима и другима који желе да децу одгајају без родних стереотипа“. Ауторке себе описују овако: Кристина је „консултант за родну равноправност у вртићима и школама“, а Мари економист и психолошкиња. За родно неутрално одгајање смо чули 2009. када је Кристина подржала одлуку једног шведског пара да пол свог двогодишњег детета сакрије од околине, уз образложење да је „наметање пола детету окрутно, јер га тиме друштво убацује у калуп, уместо да му дозволи да само одреди свој идентитет“. Према овом начину одгоја, васпитачи и родитељи никада неће децу ословљавати са „девојчица или дечак, она или он“, већ увек са „дете, оно“. Родитељи се такође неће идентификовати као отац и мајка. Деца неће сама бирати играчке, већ ће се дечаци подстицати да се играју „традиционалним играма за девојчице“, и обрнуто. Дечаци треба да пробају хаљине, и да мењају одећу са девојчицама, као и да једног дана у недељи сва деца носе одећу розе боје. И уринирање се ради супротно од оног што смо навикли, дечаци седећи, а девојчице стојећи (да не описујем како). При игри деци не треба дозвољавати да се сама групишу, и ту треба разбијати спонтаност и „родне стереотипе“, тј. треба их учити ономе што им није интуитивно. Подстиче се сексуалност: „ако се дете пипка, реците му да је у реду да истражује своје тело“, као и „да је пиша њихова и да сами одлучују ко сме да је додирне и на који начин“, и све то у обданишту. Децу треба учити да „дечаци могу бити заљубљени у дечаке, а девојчице у девојчице“, те да могу имати две маме, или двоје тата. Последице погледајте у ТВ емисији о Шведској[1].

Ових дана имамо нову верзију родно неутралног одрастања. Како књиге тек ретки читају, а још ређи су довољно луди да одгајају своје дете по горњој књизи – пробном балону, глобалисти су се окренули одевању, тј. моди, као нечему што много већи број људи практикује. Да би све било много успешније, одабран је тренди бренд, и медијска звезда за промотера. Селин Дијан (Celine Dion), најмлађе од 14-оро деце (добро сте видели, и словима: четрнаест) домаћице и месара из франкофонског дела Канаде, је након 30 година успешне каријере најпродаваније канадске певачице, одлучила да је тренди да се прикључи таласу родно неутралног одрастања и објави спот за компанију Nununu. У њему, у потпуно црној одећи, носећи црну торбу са белим крстом, ноћу проваљује у породилиште, а затим деци намеће одећу која одговара њеним политичким гледиштима, односно помоћу магичног праха мења њихове стандардне плаве и розе бенкице у полно неутралне црно-беле. Једна беба носи одећу на којој крупним словима пише Нови Поредак – New (World) Order (НСП на српском), асоцирајући на наручиоце колекције.

Обезбеђење је потом јури кроз болницу, а она узвикује: „Ја сам Селин Дијан, нећу ваљда у затвору провести ноћ, зовем свог агента“. Док је возач вози у њеном скупом џипу до болнице, кроз главу је пролази мисао коју чујемо: „Наша деца – заправо нису наша деца. За нас они су све. Но у стварности, ми смо само малени део њихова света. Ми смо носталгични према прошлости, а они сањају о будућности“. Ту видимо глобалистичку поставку да деца не припадају родитељима, и живе са њима само док они играју по правилима НСП-а, у супротном их социјалне службе одузимају и дају на усвајање подобнијим поданицима. НСП нам нуди свет тоталитарне власти, уцењених родитеља, где децу васпитава држава, над њима се спроводи обавезна вакцинација коктелима погодним за тренутне циљеве режима, и родно неутрално васпитање. Канада и Шведска чине главне силе феминистичке осовине, а Канада се посебно истакла законом Ц-16 по коме је кажњиво не ословљавати трансродну особу личном заменицом по њеном избору, против чега се јавно побунио професор Џордан Питерсон (Jordan Peterson). И на крају погледајте поменути званични видео CELINUNUNU кампање[2].

—————–
[1] https://www.youtube.com/watch?v=UXUMwpBBYU8
[2] https://www.facebook.com/celinununu/videos/1956782554413787

 

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska