Људска представа о рају: из књиге „Флавијан“

“ -Љоша! А какав рај замишљаш за себе? Какав би жибот желео за себе тамо?

-Па, замишљам рај који личи на Свету Гору,само што тамо пуштају жене, да бих био тамо заједно са мојом Иринком, а и да тамо сретнем своју покојну маму, баку, све своје рођаке, све које волим, Семјона са Нином и тако даље.Да исто као овде тамо буду море,планине, зеленило, топлота, чемпреси, маслине, а и наше руске брезе такође,јелке, једном речју, богат биљни свет. Да што чешће сија сунце, да има извора чисте воде, да певају птичице, разне животиње шетају питоме и да не уједају…Замислите како би се моји мали војници дружили са правим лавом!

Да Иришка и ја имамо кућицу, светлу, окречену, са црепом на крову као у Грчкој! Велика тераса, сва обрасла виновом лозом, на тераси плетене фотеље за мене са Иришком и за дечицу, па још…- тада сам се мало збунио- и пас Марсик, ког сам имао у детињству…

Да наш покровски храм буде близу, са тобом у олтару, разуме се, сви светогорски манастири и наши руски такође, да се сви међусобно дружимо, идемо једни код других у госте, радујемо се једни другима, волимо једни друге…Ето, не знам чак шта бих још могао да пожелим! Шта мислиш о мом рају?

– Добар ти је тај рај, згодан, прави, баш тако и треба да живе људи у овом земаљском животу – да се воле, радују, кућица са виновом лозом на тераси… Само, да ли си приметио да неког нема у њему?

-Кога? Чини ми се да сам имао у виду сву родбину!

-У њему нема Христа! Живог Господа Исуса Христа! Као једног од становника твог згодног раја!

-Тачно! – пренеразио сам се. – Како се само нисам…

– Не само ти, Љоша – утешно је рекао Флавијан. -Скоро сви људи, маштајући о рајском животу, о разном благу које им је спремио Христос, заборављају на Њега самог! И не траже у земаљском животу и у вечности самог Господа Исуса Христа и спајање са Њим у Његовој Божанственој љубави, већ само ону утеху и награду, које је Он увек спреман да пружи и обилно пружа целом људском роду! Може се рећи да смо ми деца која не очекују оца, већ само поклоне које нам доноси!

Из књиге: „Флавијан“

 

1 коментар


  1. Не бих рекао да је ово циркус.
    У циркусу се кловнови, шатро, шамарају, преврћу преко главе, изводе разне керефеке које усрећују публику. Кловнови су обично јунаци деце која их врло воли јер са собом донесу радост, смех. Кловнови иду по болницама и усрећују дечицу која се лече, донесу им срећу, радост и оптимизам. Глупи Август је интелигентан јер није лако засмејавати људе, кажу да је то најтеже, бар они које се баве хумором и комедијом.
    Људи из циркуса обично изађу срећни и разгаљени.
    Овде је у питању кукавичије гнездо изнад кога смо сви почели да летимо.
    Све што нам се подмеће и дешава потиче из тог гнезда.
    Из њега излећу кукавице које се мешају са нама осталима,да ми некада ни не приметимо да је кукавица међу нама и да ће подметнути своје јаје. Тек када се јаје разбије и засмрди некима од нас сине пред очима. Некима лансирају јаје по сред главе али то опет нема сврхе, не изазива реакцију.
    Велики Кукавац седи у гнезу и смишља како и куда послати своје јајаре. Много је оних који би да нађу места у гнезду Великог Кукавца, који лепршају около не би ли искористили своју шансу и милост коју ће им указати Велики Кукавац. Ако им, још, удели јаје које ће они увалити неком другом, задатак је извршен на радост Великог Кукавца.
    Остали лете око централног гнезда, без икаквог смисла и плана. Чак не лете ни у истим смеровима. Зато, изморени и без икаквог плана, падају истрошени. Не могу да се договоре да лете у истом смеру јер супротни смерови, обично, доводе до судара при којима се уништава сва енергија која их је колико толико одржавала у лету.
    Велики Кукавац зна шта се дешава, сачекује оне који су пали, храни се њима и ужива у својој надмоћи јер зна да тренутно на небу изнад њега нема ни једног јастреба који би му помрсио конце.
    И тако то траје, без икакве наде да ће престати.
    Да није, у ствари, црна рупа у питању?

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!