AЛЕКСАНДАР ВЕЉИЋ: ПОРЕКЛО И УЛОГА НЕМАЦА У ДАНАШЊИМ СВЕТСКИМ ЗБИВАЊИМА

Библија још како има шта да каже о немачком народу, његовом пореклу и све већој улози те земље у светским збивањима.  Eкономски систем Немачке је жила куцавица будућих Сједињених Европских Држава.  Ако би то срце европске привреде престало да куца, „стари континент“ би убрзо затим доживео свој потпуни слом.

 

Немачка је узроковала оба светска рата у прошлом веку, као родоначелница немачког колонијализма.  Од њене колонијалистичке политике су посебно пострадали словенски народи.  После Другог светског рата, моћ германске државе је  деловала као да је уништена за сва времена.  Као да се никада неће дићи из пепела.  Међутим, Немачка је, услед свог послератног економског чуда, постала моторна снага уједињене Европе.  Не само да је оживела немачка привреда, него је сада у успону и војна-политичка моћ те земље која је стала на чело конгломерата европских народа.  Шта нам доноси та обновљена немачка моћ?  Оно што су се се европски народи надали да су поразили 1945.  Нови талас нацизма већ осваја Немачку и Европу и ускоро ће многи болно да схвате да таква идеологија поново влада „старим континентом“!

 

Немачка се поставља и представља као вековни бедем европске цивилизације, коју брани као источни зид од азијског варваризма.  Немачки рајх, најстарија европска политичка установа, постоји дуже од Француског и Енглеског царства.  Своје царство („рајх“), које је владало Европом хиљаду година, немачки народ назива „Светим Римским царством“.  Средњовековна римокатоличка црква је то „Римско царство“ немачког народа прогласила за „Царство Божје“ на Земљи.  Немци одувек сматрају себе за истинске Римљане и носиоце хришћанског Рајха (Царство), за одабрану расу чија је улога да буде заштитнице хришћанства у Европи и свету.  Немачки вођи и филозофи баштине средњовековну идеју да је посебна Богом дана мисија дата Немцима, а не Јеврејима.  Немачки политичари играју на карту немачког сна о светском Царству, свесни да тај идеал може да опстане у Немаца само ако се подгрева теза о посебној мисији Немачке у свету.  Те чудне идеје, које су срж немачке политичке мисли, још одавно је дефинисао Фридрих Хер у својој књизи Die Tragödie des Heiligen Reiches (Трагедија Светог Римског царства).

 

У Светом писму се спомињу и народи који су знатно мањег броја и значаја од немачког народа.  Библија говори о Египту, Либији, Јордану, Либану, Етиопији.  У Књизи над књигама налазимо и пророчанства о Русији, Кини, Италији, Турској, Британском комонвелту и Сједињеним Америчким Државама.  Стога је потпуно јасно да божанско откровење не може да занемари тако важан народ као што је немачки, народ који има истакнуту улогу у историји човечанства.  Десетине библијских предсказања говоре о Немачкој, иако је идентитет Немачке и Аустрије остао непознаница због тога што Библија не употребљава данашња имена народâ, осим у неколико изузетака, него их назива именима њихових предака.  На пример, Јордан се у Библији назива „Амон и Моав“ пошто су Јорданци потомци тих древних народа (Постање 19:37-38).  Народи шпанског говорног подручја се у Библији називају „Тарсис“ пошто је Тарсис предак већине тих народа (Постање 10:4).  Руси су у Библији описани као „Месех и Тувал“ (Постање 10:2).  Библија пише да су Руси у савезу са „Магогом“, односно данашњим Кинезима.  Египат, Етиопија и Персија спадају у мањину народа које Свето писмо описује њиховим садашњим именима.  Имена тих земаља, осим Ирана, за разлику од других народа, вековима су остала непромењена.

 

 

Немци – цивилизатори Европе

 

Немци су народ који је на својим плећима изнео европску цивилизацију још од Римског доба.  Они су, неретко претећи мачем, приводили европске пагане у окриље Римске цркве.

 

Немачка историја је пре повест о раси него о народу.  И пре пада Римског царства, Немци су постали корен скоро свих европских народа, карика између древне и савремене историје.  Немачка је одувек центар академских студија.  Њена иновација штампарије је довела до развоја масовне комуникације.  Многи познати музичари потичу из Аустрије и Немачке.  Немачки изуми унапређују индустријску производњу, медицину и науку.  Многи од нас смо расли на Гримовим бајкама.  Мноштво немачких драматурга, писаца, историчара, филозофа и песника обликује светску мисао и уметност.  Немачка је од свих земаља дала највећи број војних стручњака.  У прошлости је тај народ тврдио да полаже право да влада „хришћанским светом“.  То и јесте његово крајње одредиште, открива нам Библија.

 

Немачка држава је од свог настанка устројена као конфедерација, а у својој историји је неретко постојала као царство Немаца над не-немачким народима.  Неколико пута су Немци у својој историји поверовали да су „херенволк“ – господарска Раса.  Као и у минулим вековима, данашњи немачки властодршци здушно раде на уједињењу Европе.  Путем те европске мегадржаве Немци данас преуређују свет у поредак који ће осигурати Немачкој руководећи положај у свету и превласт немачке културе над свим народима.  Немачки филозофи још увек верују да је то посебан небески позив немачког народа.  Библија не да није превидела, него је потпуно предвидела данашњу улогу немачког народа који у својој шаци сада држи све европске народе.

 

Асирско порекло Немаца

 

Немачка нација се састоји од бројних мањих племена данашњих Аустријанаца и Немаца.  Британци су својевремено унајмљивали немачке војнике Хесене да угуше Америчку револуцију 1776.  Немачко племе Хесени налази се у самом срцу Немачке, у покрајини Хесен.  Када су Немци пре два миленијума надирали у Европу, римски историчари су им дали племенска имена.  Најважније немачко племе су Хети или Хати, преци данашњих Хесена.  Ту су Алемани (Аламани), Свеви односно Швабе, Квади, Казуари и друга племена, која су Римљани колективно назвали „Германи“ што значи „ратници“.  Историја наводи да су германски народи дошли у Европу са Кавказа и из околине Црног и Каспијског мора.[1]  Ти  региони се граниче са древном Месопотамијом, колевком људске цивилизације.  Древна немачка историја тврди да је Нинусов син основао Трир (Триер), најстарији немачки град.  Нинус је заправо Нимрод, утемељитељ људске цивилизације који се спомиње у Библији у Првој књизи Мојсијевој-Постању 10:8-12.  Становници Трира сматрају да је њихов град најстарији у Европи и да га је основао асирски принц Требет, син чувеног асирског краља Нинуса.  Једна плоча у том граду наводи да је Трир постојао 1300 година пре него што је изграђен Рим.[2]  Како то да је најстарији немачки град саградио син чувеног асирског краља 2000 година пре Христа?

 

Нинус, кога Библија назива „Нимрод“ (у нашем преводу „Неврод“ у 10. поглављу Постања) повео је древне Асирце из Вавилона и надгледао изградњу њихове престонице Ниниве на Блиском истоку.  Остаци тих градова древне Месопотамије се налазе у Ираку.  Са те локације су Асирци, који су се назвали „Раса господара“, кренули у поход на древни свет.  Историчар Јероним, који је живео у време инвазије индо-германских племена на Европу, истиче везу Асираца са немачким племенима.  Тај римокатолички свештеник, преводилац Библије на латински језик, очевидац је миграције германских племена из Месопотамије и приобаља Црног и Каспијског мора.  Он пише да су Асирци у савезу са горе поменутим племенима![3]  Римски природњак Плиније Старији пише три стотине година пре Јеронима да „Асиријани“ живе северно од Црног мора[4] и да су се одатле изместили у средњу Европу, то јест у данашњу Немачку.  Историја испушта из вида Асирце, као Десет изгубљених израиљских племена која су Асирци поробили и истерали из Обећане земље о чему сведочи Библија у 17. и 18. поглављу Друге књиге о Краљевима.  У датом тренутку су се израиљска племена одвојила од својих поробљивача и наставила пут ка Британским острвима и Скандинавији.

 

Године 550. пре Христа, Силакс пише у свом делу Периплус да се приобаље Црног мора назива Асирија.[5]  Јероним пише као очевидац да су синови Асурови (Асирци) кренули са племенима која су разорила Западно Римско царство.  Зашто су Римљани назвали Асирце „Германима“?

 

Пре 4.000 година, у 14. поглављу Постања у Библији, забележена је инвазија племена у Аврамово време.  Тај библијски извештај спомиње четири краља из Месопотамије, Мале Азије и Свете земље.  Чувени јеврејски историчар Јосиф Флавије описује како је тека рат Асираца са Хананцима, становницима Содоме у Светој земљи: „У ово доба, када Асирци владаху над Азијом… Асирци уђоше у рат са њима, и у војевању разделише војску содомску, те тако она беше подељена на четири дела против којих су Асирци водили борбе.  Свака је армија содомска имала свог заповедника, и након што се борба распламса из ње као победници изађоше Асирци, наметнувши данак… Али се тринаесте године они побунише, и тада асирска војска, под заповедништвом Амрафела, Ариоха, Ходорлаомера и Тидала, пође на њих“.[6]  Овај историјски извештај говори да су Асирци поробили друге народе и наметнули им данак.  Наведена имена асирских војних заповедника не звуче хебрејски.  Име Тидал је индогерманско, дакле није семитског порекла.  Пошто Јосиф Флавије, историчар из првог века, описује догађај из времена пре Аврама, то је историјски доказ да су Асирци говорили више језика, међу њима и индогермански.  Тидал је уобичајено име за престолонаследнике код древних Хета или Чата у Малој Азији.  А пошто је Тидал асирски краљ или војни заповедник, то значи да су Хети или Чати асирско племе.  Штавише, они су у Малој Азији постали владајуће племе када су прегазили неколико других народа, па зато пише у Постању 14:1 да је хетитски краљ Тидал „краљ народа“.

 

1Smith’s Classical Dictionary, „Germania,“ стр. 361.

2Josef K. L. Bihl, In deutschen Landen, Boston: Houghton Mifflin Company, 1953, 69.

3 Nicene and Post-Nicene Fathers, Letter 123, §16.

4 Natural History, IV, §12, 183.

5 Georges Perrot and Charles Chipiez, History of Art in Sardinia, Judaea, Syria and Asia Minor, Vol. II, London: Chapman and Hall, 1890, 261.

6 Georges Perrot and Charles Chipiez, History of Art in Sardinia, Judaea, Syria and Asia Minor, Vol. II, London: Chapman and Hall, 1890, 261.