Живот за четворочлану породицу са 500 евра, рад у кући за жену

Овако сам писао пре шест месеци: „Потребе за храном нису веће од 50 евра месечно по одраслој особи, а за малу децу чак и мање, сем ако се не купује брендирана храна, швајцарски сиреви, и вино из Бургундије. Ако трошкови за двособан стан у Београду (под условом да не изнајмљују стан, тј. да имају претке који нису све спискали) не прелазе 100 евра са све кабловском ТВ и интернетом, а да се за остале трошкове потроши још 50 евра по особи, четворочлана породица која не залази у тржне центре (сем кинеског, и секонд хенда), може да прође месечно са 500 евра, што је плата просечног (факултетски) образованог службеника који не ради на киоску, а са две плате могу да приуште и ауто, летовање и зимовање (бар у апартманима, и у планинарском дому). Значи економских разлога за немање деце нема, само ако није нерационална потрошња и луксузи да засене комшије“[1].

Многи су ме питали како је то могуће, па ево и конкретних цифара. Горња калкулација од 500 евра је направљена за породицу са децом једноцифрених година којој је двособан стан довољан (где деца деле собу), а када деца пођу у старије разреде основне школе, да би свако добио своју собу у трособном или четворособном стану, са повећаним личним потребама (мобилни, одећа, екскурзије и летовања), потребно је да се и мајка запосли са просечном платом која је сада у Србији 400 евра. Инфостан у Београду за двособан стан са централним грејањем је 8.000 – 10.000 дин (зависно од локације), струја око 2.000 (бојлер само од поноћи до осам ујутро), интернет и кабловска ТВ око 3.000 динара. Подразумева се да је стан у власништву, тј. да се не изнајмљује. Значи трошкови становања су 110 – 130 евра за станове са централним грејањем, испод 100 евра за оне без, у просеку 100 евра. Ево трошкова хране: доручак 40 динара, ручак 130, вечера 30 динара, 6.000 месечно, односно 50 евра. Доручак: 2 банане, мусли са јогуртом, палента са пуномасним сиром (фета), 250 гр. пите са сиром, шпанска пита или пица из пекаре. Ручак: 200 грама свежег пилећег меса без костију 80 дин, салата 200 – 300 грама је 20 дин, две пројице 30 дин. Вечера: воће 200 гр, И / или сир и хлеб. За напред наведена пецива се подразумева да су купљена претходног дана увече са попустом 50% и подгрејана пред конзумацију. Скупље варијанте су 150 грама пржене рибе (120 дин), или хамбургер у кућној припреми (100 дин), али укупна рачуница испада иста пошто гарнирани са 100 грама интегралног пиринча (10 дин) који по кувању буде 200 – 250 гр, или исто са пројиним брашном за паленту, дају ручак од 130 дин. Поврће и воће се на пијаци пажљивијим избором може купити и по 50 – 80 дин / кг (уместо стандардних 100 дин / кг), па се дневна конзумација хране увек може подвести под 200 динара. Пажљивији читалац ће приметити да сам изоставио трошкове пића, но то може бити из буџета за остале потребе, а и не прелази 10 евра месечно: пола литра пива или сока по 45 дин. пута 26 дана (недељом се пије само вода из чесме, ради чишћења организма и одмора од индустријских производа 🙂 ). Наравно, уместо индустријских сокова препоручујем цеђено воће, што у кућној варијанти и уз соковник има исту цену, а свакако бољи, и контролисанији квалитет (додатни рад је цена повећаног квалитета).

За остале „потребе“ које намеће потрошачко друштво и таштина, увек се треба запитати да ли повећавају квалитет живота: нису ли салвете из пекаре којих увек добијемо превише исте као и папирне марамице које купујемо, није ли вода из чесме иста као и она флаширана, да ли поласком пет минута раније јавним превозом стижемо на одредиште истовремено као и таксијем или аутомобилом (узимајући у обзир време утрошено на тражење паркинга или улажење / излажење из гараже)? Да ли нам се квалитет живота повећава ако бришемо прашину сваке недеље, или се туширамо и мењамо веш свакодневно? Да ли су нам неки стандарди живљења наметнути од стране произвођача роба и услуга, да ли су последица неинформисаности „избора“ (ношење веша и гардеробе од вештачких влакана, спавања у таквим чаршавима, коришћења акрилских покривача, патика синтетичких матерјала, нескидања слојева одеће када нам је топло при промени просторије)? Постоје ли други начини оптимизације којима штедимо улагање рада и времена у репетитивне делатности које чине одржавање? Да ли би то уштеђено време могли да посветимо креацији, одмарању или провођењу више времена са ближњима? Шта је важније?

Осврнуо бих се и на приче које воле домаћице и феминисткиње[2], о неплаћеном целодневном раду у кући. Као домаћин, добровољно незапослен, вратио сам се са пијаце на коју идем два пута недељно, а не пет пута колико иду запослени на посао. Возио сам се полупразним трамвајем, и недељно утрошио бар три пута мање времена него просечна запослена особа за одлазак на посао у препуним возилима. На пијаци сам провео пола сата и купио све за наредна три до четири дана (у самопослуге улазим једном месечно или ређе). Код куће сам пилетину ставио у рерну, после 15 минута је окренуо, и за пола сата имао спреман ручак. Парадајз и паприку сам опрао, а лук и бели лук припремио на тацни. Припрема ручка је захтевала мање од пар минута, све остало време сам био на интернету, гледао ТВ или се одмарао уз књигу. Поподне сам провео максимум 10 минута у чишћењу стана, и 10 минута у чишћењу кухиње, судова и купатила. Недељно трошим пола сата на ручно прање одеће, сушење и одлагање, панталоне и кошуље пеглам једном месечно или ређе. Потписујем да у кући нема више од сат времена рада дневно, ако се посао сведе на неопходан, и не усисава и брише прашина сваке, већ сваке друге недеље.

Ако још нисте члан Фејсбук групе Глас за мушкарце сада ћу вам пренети коментаре на горњи чланак[2]. Чланство иначе препоручујем свим породично орјентисаним женама и мушкарцима, било да се ради о патријархалној породици или оној где обоје раде, браку или ванбрачној вези, мушкарцима који су се развели па виде колико је ту проблема и дискриминације (институционалног насиља над њима), као и младим мушкарцима и девојкама који се још нису везали. Сада препоручујем да прво прочитате чланак[2], а онда моје коментаре:

  1. Чланак је феминистичка пропаганда како је жена увек жртва породице (пожртвљавање жена). Узимају редак случај када је можда и оправдано да жена остане код куће, а то је када има троје деце од којих је једна беба (заправо жене остају са бебом, независно да ли имају осталу децу). Да би се оправдало остајање, неспретно се додају следећи аргументи: „прво смисли шта би требало данас да обави, па оде до банке да плати рачуне, па до продавнице са бебом. А, понекад и заборави нешто да купи, па се са бебом враћа поново до града“. Ово је тако 20. век, данас свако може да плаћа рачуне и купује онлајн, а чак се може поставити и аутоматско плаћање рачуна, па то још поједностављује процес, који је ионако једном до два пута месечно, а не како чланак представља свакодневно. А о заборављању да се нешто купи нећу ни коментарисати, за то се прави списак (док се „смишља шта да се обави“) било на цедуљи или мобилном.
  2. „Прање веша, пеглање, чишћење куће“ – веш пере машина једном недељно (ако се не баца у њу после једне употребе), пеглање у 21. веку је превазиђено, сем ако јој муж није директор, а чишћење куће може да буде 10 минута сваког дана.
  3. Прво је кувала ручак, а сада кува вечеру!?! Па колико куваних оброка може тај банковни рачуновођа у тако кратком року (од 18 када се врати са посла, до 23 када оде на починак) да поједе? 🙂 Колико сам ја видео на Западу се за ручак једу сендвичи и нешто лакше, па је лаж да она кува два пута дневно.
  4. А и беба је на тату, много једе: „Када се врати кући, пресвуче бебу, направи јој један оброк, па је поновно подоји, тада је успава“. Значи беба прво поједе оброк (који се прави, а није куповни), па онда то залије, уместо пивом, мајчиним млеком. Добро још није рекла да је морала да се измузе, па да прокува бочицу, стерилише цуцлу, искува пелене, купи памперс за сваки случај, и игра на једној нози док чисти кућу (што не живе у стану, била би мања квадратура за чишћење?). Нисам још дошао до краја чланка, али свакако ће се бавити и одржавањем баште, кошењем траве, сађењем воћа и ружа, поткресивањем живе ограде, брањем воћа, кувањем компота, зимнице, ….
  5. Остајање жене у кући је оправдано само ако има троје деце предшколског узраста. Услови рада у кући су данас много бољи него у 20. веку. У 19. веку је било доста посла у кући, у 20. мање, а данас је то занемарљиво, ко уме да организује посао, и не детаљише непотребно (пегла чаршаве, прашину брише једном недељно и мења гаће сваки дан, наравно и њих обавезно пегла, споља и изнутра, од напред и позади, танге посебно).
  6. Само сам чекао када ће феминизам да исплива, кад оно „Ја сам слушкиња“, „Ја немам годишњи одмор“ (не рачуна се што је муж води на екслузивне светске локације), „Ја радим и ноћу и дању“ (100% 😉 ), „Али, не примам плату“ (само старатељство над децом, и бар пола имовине када самовољно иницирам развод).
  7. „Али опет, често чујем фразу: „Шта ти радиш по цео дан?““ – дођи у ТЦ Рајићева или Ушће, па ћеш добити одговор, бићу или у кафићу са другарицом, или у бутику, са твојом кредитном картицом!$“!#$% :'(

Да не испадне да сам ја најпаметнији, навешћу и коментаре осталих чланова:

  1. Сава пише: „Оволико није радила чак ни моја баба која је 1937. годиште, кућни послови су обичан мит у 2018. години. Заборавио си да додаш и алиементацију са којом не мора ништа да ради и са којом неће морати да буде „слушкиња“ него ће моћи да има слушкиње које ће све обављати „као што је она некада радила“.“
  2. Славиша: „Текст је управо доказ да су жене плаћене, и то добро! Само би требало читати између редова – вози дете у школу – чиме, одакле јој ауто, пао с неба? Плаћа рачуне . одакле јој паре ако не ради? Купује у продавници – опет исто питање? Доји бебу – не знам да ли и за то божанско задовољство очекује да јој се плати? Пере веш (па која то жена пере веш и да ли данашње жене уопште знају шта је то прање веша?). Да, пропустила је да дода колико често купује себи хаљине, шминку, накит.. мада нема пара јер не прима плату.. Ја бих јој дао просечну плату али да све ово побројано настави да ради, да видимо докле би јој паре потрајале. Место да каже хвала што може да проводи време са својом бебом док се муж убија од посла и децу виђа само увече (до развода, после чега неће ни моћи да их виђа). Јасно је наиме, да је ова жена пред разводом, са таквим размишљањем шта друго?“ (Славиша је пропусти да помене плаћена летовања и зимовања, изласке у ресторане и на концерте, и излете, који свакако спадају у пакет бенефиција који жена-домаћица добија за свој „неплаћени“ рад у кући).

И за крај, да погледамо шта домаћице заправо раде када нису у кафићу са другарицом, или не дај боже са поштарем: нове серије и гледаност ТВ Пинк[3]:

—————–
[1] http://www.ultrahome.in.rs/muska/bezRukavica.htmlhttp://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/04/25/bez-rukavica-i-dlake-na-jeziku-o-neradjanju/
[2] http://www.6yka.com/novost/120016/eksplodirao-na-fejsbuku-ovaj-tekst-treba-da-posaljete-svim-dobrim-zenama-koje-znate
[3] https://www.youtube.com/watch?v=frv4nINjMpQ

 

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska