Захтевам да будем ЗАШТИЋЕНА од сексуалног узнемиравања

Након „насиља у породици“, где су подбуњиване удате и жене у везама, феминисткиње су прешле на средњошколке и студенткиње, по обрасцу који је познат на Западу. У претходној епизоди сазнали смо како mogudanecu.rs, заправо АЖЦ (Аутономни женски центар, кровна феминистичка организација у Србији) обучава девојке да не морају (а могу и да неће, како сам назив сајта каже) да испуњавају очекивања својих младића / патријархата. То је део социјалног инжењеринга стварања „нове жене“ која има права да неће, и „новог мушкарца“ који јој та права неће доводити у питање. Полазећи од слогана „Моје тело, мој избор“, оправдава се неодговорност, абортус, непослушност, неумереност, бездетност, одбацивање брака, чак и хетеросексуалности („Жени не морају да се свиђају мушкарци“, из графика претходног чланка[0]). Нова кампања под називом ЗАШТИЋЕНА има у фокусу студенткиње.

АЖЦ-ово истраживање „Млади и искуство сексуалног узнемиравања“ током ког је јуна 2018. испитано 600 младих (18 – 30 година) у Београду, Новом Саду и Нишу. Кампања у медијима почиње од почетка октобра, а придружује јој се и Зорана Михајловић, председница Координационог тела за родну равноправност. „Србија је тек од прошле године оваква и слична понашања квалификовала као кривично дело полно узнемиравање (Кривични законик, члан 182а) за које је запрећена новчана или казна затвора до шест месеци (или до три године, ако је дело учињено према малолетнику). Важно је да знамо да девојке и жене различито реагују на ове облике сексуалног насиља, али и да све радње са сексуалном конотацијом које чине да се осећамо понижено или уплашено јесу кривично дело“, додаје представница АЖЦ-а. А сада да видимо које је то насиље за које се иде у затвор до три године: „Најчешћи вид сексуалног узнемиравања у Србији који доживљавају млади је називање непримереним надимцима. Надимке попут „лутко“, „злато“, „цицо“ доживљава чак 8 од 10 девојака. Сличне непримерене надимке доживљава само 1 од 10 младића. Слање пољубаца, звиждање и облизивање доживљава свака друга девојка и тек сваки шести младић. Нежељене поруке и телефонске позиве сексуалног садржаја добија 6 од 10 девојака и 3 од 10 младића. Ту су и нежељено додиривање, приљубљивање, уношење у лице или самододиривање мушкараца по интимним деловима тела“. Да би све то било графички приказано за омладину која није навикла да чита, на познатом веб сајту mogudanecu.rs отворена је посебна инфографик страница[1]. Ово у многоме подсећа на ситуацију у средњем веку када је велики број верника био стварно неписмен (за разлику од данашње омладина која може само да чита текстове до дужине СМС порука, или коментара на друштвеним мрежама), па су приче из Библије причане фреско сликама на зидовима цркве.

Да би се бука око ових недоличних понашања подигла на ниво насиља, потребно је извршити притисак на факултете у Србији да „унапреде заштиту студенткиња и студената од овог облика насиља“, па је на поменутом веб сајту постављена кратка анкета[2]:

Занимљиво је како анкета функционише: ако на прво питање одговорите позитивно, појављује се друго питање, клик на било ДА или НЕ не производи никакву реакцију, а клик на ДА или НЕ трећег питања (које је одмах испод другог), као и на НЕ првог, воде на страницу за пријаву где по одабиру универзитета (избор од 17), се аутоматски отвара писмо у вашем одабраном мејл програму, па само требате да кликнете на дугме „пошаљи“, и постајете (са)учесник у овој феминистичкој кампањи:

За оне којима још увек није довољно јасно шта је сексуално узнемиравање, постављена је и интерактивна страница са коцкицама, свака са по једним узнемиравањем, које се на клик отварају, да би игра откривања била занимљива. Мени је највише било занимљиво што сам пронашао чак четири словне / граматичке грешке, што показује да колико год људе платили, а оставили без надгледања квалитета рада, резултат мора да буде непрофесионалан:

Све што можемо да вам препоручимо да би се заштитили, ако се од прогона феминисткиња уопште може заштитити, је да пре него што неку назовете „лутко“, „злато“, или „цицо“, проверите да ли је пунолетна, да би ризиковали само шест месеци затвора уместо три године. А неке жене се и за убиство извуку са три године затвора, но ви нисте те среће ако сте мушко, или се још нисте пријавили као трансродна особа, у ком случају ће вам се узнемиравање опростити јер ће се подвести под другарски неспоразум.

——————————
[0] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/20/marko-je-priznao-da-je-pogresio-da-se-nasilnicki-ponasao-i-preuzeo-odgovornost/
[1] http://mogudanecu.rs/zasticena-infografik.html
[2] http://mogudanecu.rs/zahtevaj-da-budes-zasticena
[3] http://mogudanecu.rs/zasticena

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

2 коментара


  1. Ako je vec bilo receno – izvinjavam se, ali ako nije treba reci da je lezbejski feminizam jedan od instrumenata samookupacije Srbije koji je dosao na krilima NATO bombardera, a ne autohtoni pokret izazvan socioekonomskom stvarnoscu u zemlji. Iako autori (Alic i Curkovic) svojski rade na informisanju populacije o ovoj opasnosti jasno je da su dometi ograniceni jer lezbofeministicki pravac podrzavaju od UN pa do mejnstrim medija, a nesvesno i neki sami muskarci koji na svojim ledjima nisu osetili blagodeti novih zakona pa misle da se to desava samo „nekom drugom“ ili muskarcima koji su „mlitavi“ a ne zaboga kao oni koji sve drze u svojim rukama (dok ne otkriju da u stvari nista ne drze). Posto gornja konstatacija nije optimisticna po pitanju uspeha borbe protiv ove drustvene pojave, ipak se moramo ohrabriti jednom cinjenicom – a ta cinjenica je da sprovodjenje lezbofeministicke agende kosta ogromne pare, i to ne pare lezbofeministkinja jer su one bezvredne na trzistu rada, vec pare svih nas – budzetske pare. Kriticari lezbofeminizma na zapadu nacelno ne veruju u uspeh u borbi protiv ove pojave, vec veruju da ce sam lezbofeminizam doneti takve poremecaje u strukturi stanovnistva, radne snage pa samim tim i privrede da ce se sama tzv „socijalna drzava“, koja iz budzeta finansira socioloske eksperimente koji poticu sa americkih i kanadskih univerziteta drustvenih nauka, urusiti usled sopstvene ekonomske neodrzivosti. Naime muskarci sto usled neprijateljske klime koja prema njima vlada na univerzitetima (posmatrani kao potencijalni silovatelji koji su duzni da pohadjaju kurseve kako bi se korigovali), sto usled straha od laznih optuzbi koji bez dokaza mogu da okoncaju neciju akademsku karijeru, sto usled odbijanja da budu „sredstvo“ zeni koje ce bez posledica biti zamenjeno „boljim modelom“ kad se takav pojavi svesno odustajati od braka i porodice, te shodno tome birati manje zahtevna zanimanja a manosfera vec duze vreme nudi „minimalisticki“ ekonomski model za same muskarce nasuprot konzumeristickom na koji su osudjeni oni sa porodicom. Dalje se navodi da iako je tacno da trenutno prednjaci broj zena sa visokim obrazovanjem, to i dalje ne moze da amortizuje potrebe za radnom snagom jer zene daleko cesce u americi zavrsavaju sa beskorisnom diplomom rodnih studija, ili engleskog jezika u odnosu na muskarce koji su i dalje nosioci znanja i vestina koje omogucavaju kako konkretno funkcionisanje drustva tako i obavljanje poslova koji stvaraju novu vrednost. Vec smo 5-6 godina svedoci da je Srbija bez rata i bez sankcija na ivici ekonomskog kolapsa, ali nikako da se nadje ekonomista koji ce jasno i glasno reci da je Srbija bez rata i bez sankcija na ivici ekonomskog kolapsa upravo iz razloga sto se samookupacija zemlje finansira budzetskim novcem koji pripada svim gradjanima. Kako je socijalna drzava u Srbiji daleko krhkija nego socijalna drzava u Kanadi i Americi sasvim je izvesno da ce se lezbofeministicko divljanje ovde okoncati daleko pre nego ono „preko bare“. Pozdrav svima.

     
    Одговори

  2. Страшно! Сад не сме ни да ти упути комплимент а да не оде у затвор, следеће је да не сме твој дечко да те пољуби, а камоли ожени јер шта ће нам брак, ајде да све будемо лезбејке! Ако те и ожени, не сме да те пипне да га не тужиш за силовање! Ужас један коме се мора стати на пут, још су и неписмене али важно да имају простора да трују младе девојке на време. За мене су комплименти били и остали нормална ствар, мушка пажња такође и нико ме тиме није силовао. Могу само да се осећам сигурније у себе. Могу да ми причају шта год желе али ја својим очима видим да феминизам никад није донео ништа добро него само тотално разарање и односа и поверења и традиционалних улога. Ја мушкарце поштујем и ако будем имала женско дете учићу га исто то, као што би требала свака мајка ако мислимо да нас буде!

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!