Сексуално узнемиравање у Србији

Насловом „Свака трећа девојка у Србији жртва сексуалног узнемиравања“[1] улазимо у нову сезону феминистичке медијске серије прогона хетеросексуалних мушкараца. Медији воле сензационалистичке наслове, посебно када су додатно плаћени да изврћу истину. У чланку заправо пише нешто друго: „Та организација[2] је саопштила да је најчешћи облик сексуалног узнемиравања, који је доживела свака друга девојка у Србији, звиждање, слање пољубаца и облизивање“, и „Најчешћи вид сексуалног узнемиравања у Србији је називање непримереним надимцима попут ‘лутко’, ‘злато’, ‘цицо’, што доживљава чак 8 од 10 девојака“. Значи није силовање, већ узнемиравање, али када су жене „жртве“, онда то постаје веома озбиљно, и кажњиво! Бити некултуран ће убудуће бити криминализовано, наравно само ако су жртве припадници „рањивих група“, у које по нацрту Закона о родној равноправности (у даљем тексту „нови закон“) спадају и жене (ту су и Роми, ЛГБТ, мигранти, и остали које феминисткиње „штите“). Једина група која изгледа није рањива, и неће бити заштићена, су мушкарци, носиоци омраженог и угњетавачког патријархата који што пре треба „демонтирати“ (све изрази из феминистичке литературе). Долази тренутак када неспретно удварање у сваком тренутку може бити пријављено као узнемиравање, а злочин не застарева, па видимо да се и након 30 година „жртвама“ мора веровати на реч (кампања #МеТоо која потреса Холивуд, али и избор за главног судију Врховног суда САД). По том критеријуму свака трећа јесте доживела сексуално узнемиравање, али како пише у коментару члан Фејсбук групе Глас за мушкарце: „Сваки мушкарац а не сваки трећи је сексуално узнемираван и то свакодневно од стране жена. Па погледајте како оне само шетају са минићима и сисама на готовс. Коме да се жалим како нас узнемиравају?“.

Почело је! Насиље у породици је већ бајата вест, 50.000 мушкараца је за 14 месеци пријављено у Србији, али како феминистичком програму требају стално нове епизоде АЖЦ[2] серије, у новој сезони хит ће бити оптужбе за „сексуално узнемиравање“. Ово је припрема терена / јавности за усвајање новог закона, чија се бар половина бави сексуалним узнемиравањем, које ће као и насиље у породици бити извор неограничених злоупотреба, лажног пријављивања, и терора над мушкарцима – 40.000 пријава годишње је гарантовано, од тога 90% за удварање, неслане шале, и „сексистичке“ коментаре. Жене се неће криминализовати за облачење и понашање које ће изазивати ове коментаре и прилажења, али мушкарци хоће.

Н1 (извор поменутог чланка), АЖЦ, Блиц, Данас, Време и Пешчаник имају истог финансијера – неолиберални глобализам који растура породице и националне државе[4] кроз радикални феминизам, „родну равноправност“, политичку коректност, и оптужбе неистомишљеника за „говор мржње“, а потом и за „нацизам“. А за оне који не знају о чему се овде ради, ево упрошћено:
1. основни циљ закона „за заштиту жена“ је заправо прогон хетеросексуалних мушкараца, и убијање жеље код њих за блискости и удварањем, а потом породицом, као и плашење жена из истих намера, ометањем репродукције и стварања породице
2. перјанице феминистичког покрета су лезбејке, и оне овим прогоном мушкараца одстрањују конкуренцију, тако да што више потом усамљених жена остане њима на располагању. АЖЦ жели да до удварања и веза међу половима никада и не дође, да би се смањила популација, повећали сукоби у друштву, које ће оне потом решавати (без намере да их стварно реше, већ само да руководе кризом које су саме изазвале).

Ово није први пут да се кроз медијску хајку унапред најављују закони који се припремају. Подсетимо се истраживања социолошкиње Весне Милетић-Степановић о коме је уз веома мало података писано у чланку сличног сензационалистичког наслова: „Тек свака пета породица без икаквог насиља“[3] . О детаљима сазнајемо у књизи „Насиље над женама у Србији на размеђи миленијума“ из 2006. године: „Један од основних налаза истраживања је чињеница да насиље над женама у породици ни у ком случају није појава која се само везује за дисфункционалне породице већ да је свакодневна појава у скоро свим породицама: чак у 83 одсто испитиваних породица постоји неки облик понашања који чини насиље над женама“, али и да мање од 10 посто чини стварно физичко насиље, а да остало спада у емотивно, психолишко и економско „насиље“: викање и вређање (63%) или ускраћивање пажње (29%).

Закључак најновијег чланка је свакако радикално феминистички, изјава представнице АЖЦ-а: „Важно је да знамо да девојке и жене различито реагују на ове облике сексуалног насиља, али и да све радње са сексуалном конотацијом које чине да се осећамо понижено или уплашено јесу кривично дело“. Овде се узнемиравање подиже на ниво насиља, и импутира да се жене осећају „понижено или уплашено“, што је огромно преувеличавање, уз увијено констатовање да већини девојака, које нису обучене од стране феминисткиња, оно углавном не смета („различито реагују“).

Поред преувеличавања насиља у породици, најновија кампања за преувеличавање сексуалног узнемиравања доводи да ниједан мушкарац више није сигуран, било да је у браку, има или нема везу са женом или девојком, гиљотина нових закона стоји му стално над главом, а психоза страха и неповерења у 21. веку влада међу половима. Радикални мушкомрзачки феминизам ће унесрећити и жене, чак и оне које нису феминисткиње, јер ће их мушкарци групно заобилазити у широком кругу из забринутости шта им се у тим интеракцијама може негативно догодити.

—————–
[1] http://rs.n1info.com/a426496/Vesti/Svaka-treca-devojka-u-Srbiji-dozivela-neki-oblik-seksualnog-uznemiravanja.html
[2] Аутономни Женски Центар, кровна феминистичка организација у Србији, https://www.womenngo.org.rs/
[3] „Политика“ од 16.3.2010,  http://www.politika.rs/sr/clanak/127757/Sta-da-se-radi/
[4] http://xn--j1aat.xn--90a3ac/2018/10/12/homofobija-i-ksenofobija-desnih-i-konzervativnih-snaga-u-evropi/

 

за СКК од јуна 2017. пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska