Македонски сценарио . . . опет!?

Бити на опрезу. Увек. У ово наше, лудо и брзо, доба не може се другачије. Не иде. Човек увек мора бити на опрезу. Стегнут. Увек у неком грчу. Никад опуштен. Јер . . .

Враг не спава. Сваког часа, сваког трена, он нова непочинства смишља.

Таман кад су нам се уши мало одмориле и кад је у глави престало да нам одзвања: „македонски сценарио, македонски сценарио, македонски сценарио … „ – опет Јово, наново.

Додуше, ову злосутну и грозоморну кованицу нико још није на глас изустио. Али . . .

Узевши у обзир да смо ономад за длаку избегли „македонски сценарио“ логично је што нам се она сама појавила у мислима. Прошли пут смо, поред памети, имали и среће, те смо на изборима направили прави избор.

Изабрали смо како треба и како се од нас и очекивало. Шта ћемо ако нам овај пут срећа окрене леђа? Елем . . .

Већина становника БЈР Македоније је, колико јуче, окренула леђа својим властодршцима. Безочно. Мучки. Од њих 1 806 333 колико их је било позвано да се на референдуму изјасне како треба, своје властодршце послушало је само 36,11 %. Срамота!

Решила наша некадашња браћа из БЈР Македоније да побегну од одговорности. Катастрофа!

Управо је то, тај бег од одговорности, наша највећа брига. Шта ако и ми, кад будемо позвани на евентуални, а судбоносни референдум, поступимо на исти начин. Бежанијом. Уместо да нашим властодршцима понудимо своја леђа као заклон, решимо да упослимо ноге и збришемо од одговорности.

А смеши нам се једна таква прилика. Наиме . . .

Ради се о „референдуму о Косову“. Када ће он бити расписан нико жив не зна. У последње време о њему се само спорадично збори. Али обећан нам је.

Чим наши властодршци буду имали „нешто“ са чим би могли да изађу преда нас, народ, тј. рају своју, референдум о Косову ће бити расписан. И он неће бити само консултативног типа. Јок. Биће то прави референдум. Обавезујући.

Наравно. Претходно ће бити испуњени сви демократски услови за његово успешно, а какво друго, одржавање. Нису наши властодршци неискусни, па да организују референдум на којем би, не дај Боже, њихов предлог доживео пораз.

Решеност да референдум успе видеће се најпре по веома креативно и растегљиво осмишљеном референдумском питању. Шта је писац хтео да, у овом случају, пита биће просто и јасно као ноћ.

Мада није на одмет предложити, у виду народне иницијативе, да нам буде понуђен само један одговор. Од силног убеђивања, тј. јавне дебате, можда се један део народа не слуди довољно…

Затим, неизоставно се мора, нама, раји, предочити да се референдум о Косову организује и поред тога што страни партнери наших властодржаца његово расписивање сматрају непотребним.

Зна се да ми гајимо симпатије ка инаћењу. Макар оно било и симулирано.

Веома је битно да се сви позвани на референдум и одазову. Истина је да онај ко организује референдум организује и бројање, али авај, лакше је жељени исход „погурати“ кад је одзив већи.

Зато је битно да сви живи и мртви изађу на референдум, кад он једног дана буде расписан, и поступе баш онако како се од њих буде очекивало. А не као некадашња браћа из БЈР Македоније. Да побегну од одговорности.

Да оставе своје властодршце на цедилу. Без потурених рајиних леђа.

Зар да сав терет падне на њих, властодршце наше? Јер ако се догоди „македонски сценарио“ и пропадне евентуални референдум о Косову, о „нечему“ се мора гласати у скупштини. А иза гласања остају трагови. Тачно се зна ко је и како гласао, што није лепо.

Лепше је сакрити се иза народа. Он је безлична маса. Никад нисмо били овако безлични, равнодушни и себични.

Е, па то је лек! То је балван спаса! Управо због тога се код нас неће догодити „македонски сценарио“. Опет.

Клонули смо духом. Вероватно по први пут у својој историји. Зато убрзано пропадамо. Зато да нам данас – сутра потуре на било који начин склепан изговор за индиректно признање косовске* независности ми би га прогутали.

Клонули смо духом, те се продајемо за ситне новце.

Али за клонуће нам нико други нија крив до нас самих . . .

 

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.