Остоја Симетић: Када ћемо живети добро?

Желели то да признамо или не, квалитет живота у многоме нам зависи од каквоће власти, тј. од људи који је чине. Ми, дакле, као грађани, своју потенцијалну добробит поверавамо вршиоцима власти које бирамо на изборима. Они се, практично, кандидују за посао као професионални управници зграда. Само што потоњи треба да воде рачуна о степеништима, неонкама и лифтовима, а првопоменути о целокупном функционисању државе.

У иделном сучају, да не кажем утопијском, ми бисмо кандидате бирали по својствима и мотивима за бављење политиком. Неспорно је да је боље да они који обављају послове од интереса за целу земљу, треба да буду образовани и стручни, те лично поштени. Иако је то данас права реткост, мислим да би морало да буде подразумевано.

Оно што је чак важније од саме стручности, јесте разлог кандидата за бављење политиком.

Једино је корисно за друштво, да људи у политику долазе као монаси у манастир, по призиву Божјем, а не по сопственој жељи за влашћу, моћи, богаћењем и иживљавањем. Само као човек осети у себи неутаживу жељу и способност да служи своме народу, уз спремност на жртву, треба да се ангажује у политици и бори за власт. Једино такав може бити на ползу држави и грађанима. Ако је мотив који год други, властохлепље, воља да се управља другима, да се буде изнад осталих, частољубље итд. већ имамо огроман проблем.

Потпуно је немогуће да икада постане странка састављена искључиво или претежно, па чак и у иоле значајнијем проценту од људи оваквог кова и начина мишљења. Зато је далеко боље за друштво да уместо странака, право на кандидовање за политичке функције преузму цеховска удружења и појединци. Не само код нас, већ и у Русији, на Западу у Кини… странке су препуне бирократа, полтрона, медиокритета, комплексаша, Пера писара из административног одељења, доктора Нинковића, Шојића, Курчубића, хохштаплера, сецикеса, јајара и сличног отпада са депоније бедног људског материјала.

Чак и када се на челу неке партије нађу људи високих моралних начела, политичких знања и стручних квалитета, места у средњим и нижим ешалонима, из којих се регрутују будући чиновници власти, увек су препуна описаних у последњим редовима претходног пасуса. Они само чекају прилику да заседну, да зајашу државну кобилу, напуне џепове и шлајпике, позапошљавају своје сигурне гласове, уз девизну надокнаду, поотварају тендере и реализују инвестиције. Од те пошасти, сем промене система, нема одбране.

Зато треба трагати за бољим решењем. Не сме нас обесхрабрити чињеница да се таква решења не назиру у светској политичкој пракси. Иновације су увек биле и биће пут до успеха.

 

16 коментара


  1. Није то иновација, умни Љотић је то поодавно обрадио, поготово зло звано странке -вештачку творевину у народном ткиву. Бољег описа нема.

     
    Одговори

    1. Е мој Дејане, заборавио си на шта сам те упозоравао кад си био „умни“ Дверјанин?

      Најпре, ни Љотић није нашао тачну формулу као алтернативу страначком систему. Где год је испробан модел „сталешког система“ такво друштво/држава су пропали. Ту рачунам и Титов „кључ“ што је само дуги назив за сталешки систем.

      Оно што је добро и код Љотића и целокупној новијој светској историји је да су парламентарне монархије као систем супериорни.

      ДАКЛЕ СРБИЈА ТРЕБА ДА ВРАТИ МОНАРХИЈУ. БЕЗУСЛОВНО, АКО ЖЕЛИ ОПСТАНАК!

      Друго, упозоравао сам те да се (цитирам своје речи упућене приватно теби) „чувате мангупа из својих редова“. Џаба. Нисте се сачували. Цепали сте се по буђеларима до бесвести.

      После сам упозоравао да је једини циљ „Двери“ да униште ДСС, заједно са архи-барабама Шешељом и његовим СРС-овцима. Јесам или нисам?

      И то сте учинили, и сад се смуцате од једне до друге „европске“ испушене муштикле, за бедну накнаду. Управо тако: као остареле сифилистичарске курве.

      И коначно, џаба патриотских тирада, ако не сме да се каже истина.

      Ето, тако стоје ствари.

      Део коментара је обрисан због вређања делова српског народа.

       
      Одговори

        1. Шта фикус, љубичицу белу треба јопе поставити дати срце буде на месту.

          Редакција:

          „Део коментара је обрисан због вређања делова српског народа.“

          Вређам тачно онолико колико истина вређа, ни слова више.
          Вређају се тако и сви други аутошовинисти и одроди, па банују. Али, то није моја брига.

          Вређале су вас моје речи и око других питања, Шешељуге и оне шпице Санде Рашковић-Ивић на пример, па је време показало кој је говорио истину, а ко се користио шупљим тирадама и увредама.

          Могу само да поновим:

          …И коначно, џаба патриотских тирада, ако не сме да се каже истина.

          Ето, тако стоје ствари.

           
          Одговори

      1. Нејасно је какве везе имају Двери са овом темом осим што су странка, па су самим тим погубне као и осталих стотинак. Као и ДСС уосталом. И Симетић то схвата, али теби не приличи изгледа, сувише си, што се каже, спрцао година у позадину да би сад мењао мишљење. Неки то зову постојаношћу “кано клисурине“, мени личи на таштину…велику.

        Што се, опет, странака тиче, ја нисам мењао мишљење иако то не сматрам, као што рекох, неким грехом (зависи због чега човек мења мишљење). Са Дверима сам ушао у сукоб 2014. када сам видео то странчарско понашање, а дефинитивно прекинуо сваки контакт 2015. када су постали званично партија и то на онакав начин. Најмањи им је “грех“ да ли су хтели да униште ДСС. Пих… .

        Што се, пак, Љотића тиче, његов систем није нигде пропао, јер нигде није ни заживео и по томе је јединствен у политичкој теорији; бар у оној коју сам ја, с малену снагу и знање, за’ватио. Њега упоређујући, тј његове идеје државе, ингеренција и живота, са Грозом је дегуте колико и елементарно погрешно и не бих имао шта додати.

        Парламентарна монархија да, наравно!. Али ко чини парламент? Странке? Нека, далеко им лепа кућа. Ако трговачка (меркантилна) тиранија и њихови гласноговорници оличени у партијама треба да јашу онда бар нека јашу огољено, са републиком у устима. Непримерено је да скрнаве монархију и аристократију, јер до онога до чега су они дошли, стигли су лукавством, лажима, преварама и сваким другим непочинствима. Јер, да су били саздани од нечега ваљаног не би били трговци и партијаши, је л’.

         
        Одговори

        1. Шта нема везе?

          „ДејанК

          Није то иновација, умни Љотић је то поодавно обрадио, поготово зло звано странке -вештачку творевину у народном ткиву. Бољег описа нема.“

          Где се „сталешки систем“ (који је у својој иначици заговарао Љотић – вели ако нема партија већ народне интересе заступају сталежи, неће бити корупције ???!!!!) показао добро, односно које друштво са таквим системом није пропало, укљуив и СФРЈ, која је такође примењивала сталешки систем само га је називала „кључ“?
          (Ко не зна, у СФРЈ за све органе власти постојала је пропорција – колико радника, колико са инжињера, колико жена, колико омладинаца итд… и тако до врха власти где више иста правила нису важила).

          Насупрот томе, најстабилнија и једноставно најбоља друштва су уређена као парламентарне монархије. Такав случај је био и са српском државом. И то су чињенице.

          Дакле, и у свом историјском искуству ми имо све три организације друштва – Монархизам, сталешки ауторитативни систем и републиканску демокаратију.

          Питање је зашто тако тврдокорно одбијамо да признамо који се систем показао неприкосновено најбољи?

          Друго, не бавим се ја хронологијом твог односа са Дверима да бих теби нешто спочитавао, већ користим пример твог искуства са организацијом која је почела по моделу Љотићевом, дакле руковођење на принципима „Старешинства“, „послушања“, „породичним вредностима“ ИТД. На твоје очи, за само неколико година, све се то одронило и урушило у моралну депонију. Да ли је тако, или није?

          Љотићу у позитиву иду многе бритке критике неваљалстава у предратном друштву, што је увек пожељно. Али, он је отишао у колаборацију са окупатором па је, бар за мене, тиме дисквалификован као могући узор за моделирање неког будуће друштва. (Да ли би се и у том моделу нашло оправдање за колаборацију са јачим окупатором?)

          Ми сада заправо немамо ни неки систем наличан демократији, ни сталешки систем, ни једнакост у рудиментарном облику, већ племенску или трибалну структуру, у којој неколико земљачких племена влада територијом и народом Србије, а за рачун и под заштитом страног колонизатора, са извесним трагичним епилогом и по Србију и Републику Српску. Њихов (племенски) парламентаризам и вишестраначје је мимикрија, камелеонско скривање. Ја на ту ствар указујем. Редакција СКК сматра да тиме вређам „неке делове српског народа“. Ја опет такво њихово образложење не могу тумачити друкчије већ као одбијање да се призна истина. На исти начин, ако присталице АВ назовете „сендвичарима“ такође, молићемо, вређамо „неке делове српског народа“. Формулација „сендвичар“ је срећом довољно флуидна или неодређена, те можемо сачувати комфорну позицију салонских жестоких опозиционара, а наше гласило ће У СИСТЕМУ имати функцију фрустрационог вентила или одушка.

           
          Одговори

          1. Идеја да Вучић, као председник Владе и антисрпска политика, не би били могући у парламентарној монархији, сасвим је наивна. Не постоји ни један механизам који би могао да га спречи, а поготову не би могао да га спречи онај који сада хоће да буде краљ. Заговарати идеју да краљ буде фикус који даје легитимитет свакој политици, па и антисрпској, а онда тврдити да само постојање монархије представља брану антисрпској политици, потпуна је логичка бесмислица. Уосталом, не заборавимо, све што Вучић ради, не рачунајући Бриселски споразум, дозвољено је у уставно-правном поретку Србије. Све оно што називамо антисрпском политиком прописано је и дозвољено Уставом из 2006. И распродаја земље и предузећа и предаја суверенитета Бриселу и педеризација и арабизација и законска дискриминација Срба итд. Тврдити да пуки симбол без икакве политичке моћи може да утиче на суштину може само онај ко је заслепљен тим симболом. То је исто као када би неко рекао да ако Звезда промени симбол, па усвоји неки који личи на Барселонин, тим има да буде јак као Барселона.

             

          2. Сталешки систем Љотића (можда је требао да употреби неки други термин због константног збуњивања) како га је он замислио није постојао нигде и није као такав, логично, могао било где да пропадне. Нећемо то бркати са оним сталешким системом, је л’. Ја стварно не разумем ту фасцинацију са Грозом и упорношћу да се докаже како је то нешто слично Љотићу. Чак ни у оном поменутом кључу који је постојао само као национална одредница. Сваки обим производње захтева одређен број радника, на број радника иде одређен број инжењера и тако је то и данас свуда у свету. Што се жена тиче тачно је да су комунисти први на овим просторима “еманциповали“ жене, али то само значи да су и они део грађанистичке идеологије која је мутирала у ово што данас имамо са феминисткињама, људским правима и осталим грађанерским фекалијама.

            Да се разумемо. трговци су победили. Производ те победе која траје од 1789. (мада је прва победа била преко океана) су партије које их јавно заступају и које су, што би Љотић рекао, вештачки организам или инокосан у односу на народ. Нико ме не може убедити да ће тамо нека партија заступати пре народни него сопствени интерес. Није ни логично, јер они имају толико споја са народом колико им треба гласачка лакировка и ништа више. Тако је и на западу без обзира о “успешности“ тих друштава. Они су пре свега успешни у пљачкању планете и бацању коски својим земљацима који се задовољни ако им органи канализације имају шта радити. То што су им начин живота окренули за 180 степени, што више ни сопствену децу не могу да васпитају како они мисле да треба, што је зоофилија, педофилија и свака друга скаредност нормална – е, то нема везе. Битно је “у се, на се, и подасе“. Ако је то успешност о којој говориш нека им је, усрећили се дабогда. Проблем мој са њима је што они хоће и мене да “усреће“.

            Да би се победили трговци потребан је исти лек који су они употребили. Ни више ни мање. Све остало је празно наклапање, а и ово што ја пишем је исто тако само трабуњање. Нити ће се то десити што бих ја волео нити ћемо ми нашим празним торокањем било шта променити.

            Ај у здравље.

             

          3. @ Челекетић

            Најпре, да једном за свагда завршимо ту причу, НЕ МОГУ СЕ У ИСТИ КОШ ТРПАТИ ОНИ КОЈИ СУ ОСЛОБОДИЛИ И УЈЕДИНИЛИ СВЕ СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И РАЗДРОБЉЕНУ СРПСКУ ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ, СА ОНИМА КОЈИ СУ СВЕ ТО УПРОПАСТИЛИ. И ТАЧКА! Ја о томе нећу више да расправљам. То што Челекетић мрзи Ослободиоца и Ујединитеља не иде му на част, али је ирелевантно по овом питању.

            Шта каже логички смислени Челекетић? Цитирамо:

            „Уосталом, не заборавимо, све што Вучић ради, [b]не рачунајући Бриселски споразум[/b], дозвољено је у уставно-правном поретку Србије.“

            Шта у вези ове Челекетићеве логичке сплачине треба коментарисати? Ако систем коментарисања не реагује на „болд“, да нагласимо: „НЕ РАЧУНАЈУЋИ БРИСЕЛСКИ СПОРАЗУМ“! Само то? Ситница? А зашто да не рачунамо да је Вучић погазио Устав потписујући Бриселски споразум? Шта нас спречава? То нека ситница? По Челекетићевој гвозденој логици, ЈЕСТЕ???!!! Тако да су Челекетићу спале црно-жуте гаће.

            Сутра ће разгаћени Челекетић написати да се Вучић држи Коштуничиног Устава из 2006. сем што је признао отцепљење Косова и Метохије.

            Да питамо разгаћеног Челекетића, хоће ли колико сутра, пошто је против Коштуничиног устава из 2006., изаћи из доњег дела утробе афричког нилског коња или из подрума ДБ, већ где се налази, и гласати за нови Устав који ће нам скројити ЕУ јер им је садашњи кост у грлу? Да или не? Ако не изађе, то је исто као да гласа за устав по мери ЕУ.

            Основна теза Челекетића без гаћа је да „Идеја да Вучић, као председник Владе и антисрпска политика, не би били могући у парламентарној монархији, сасвим је наивна.“

            Прво, Вучић није председник Владе већ Председник Србије. Па је као такав поставио Брнабићку за Премијера, а она Дачића Ивицу (што има сестру Евицу) за министра иностраних дела, Стефановића за министра унутрашњих дела, а Вулина за министра војног. И тако даље, пирамидално. Заједничка карактеристика за побројане који држе кључне позиције у држави је да имају АУСТРОУГАРСКИ ПЕДИГРЕ. И сад Челекетић слободном десном руком све брже тврди да би српски Суверен све исто омогућио. Без доказа, само са живом маштом у глави.

            Напротив, по Челекетићевој логичкој визији, ако се друштво уместо на партије подели на СЕДАМ СТАЛЕЖА, онда би они који воле Аустроугарску а мрзе Србију, намах променили став и заволели Србију а замрзели Аустроугарску? Ја не бих даље да се бавим таквим баљезгаријама.

            Челекетић коначно представља ствар тако као да ја замишљам да се постави краљ, а да се ништа друго не промени. Па то упоређује са фудбалским клубовима о којима иначе појма нема.

            А не, несретни Челекетићу, није довољно променити симбол клуба. Потребно је ликвидирати „Шкаљаре“ и „Чеваре“, Кокезу и Вазуру, Крстајића и Вучелића који ведре и облаче фудбалским спортом и финансијама, да би клубови постали српски.

            фронт је врло јасан, ма колико петоколонаши збуњивали народ: Са једне стране СРБИЈАНСТВО (не као локално-географска одредница, већ као ВЕРТИКАЛА СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ), са супротне стране АУСТРОУГАРШТИНА. Па бирајте страну.

            РЅ. Зашто моји коментари чекају на објаву по 2-3 дана, а свако аутошовинистичко ђубре којим ми се опонира објавите муњевито, нећемо се лагати, показује коју страну сте ви изабрали.

             

          4. Коментари аутора који су раније одбијани аутоматски стоје док их неко од администратора не одобри, а коментари аутора који нису одбијани иду без контроле. Такав је програм.

             

          5. @ДејанК

            Што си нервозан?
            „Да би се победили трговци потребан је исти лек који су они употребили.“

            Рачунаш ли да ту спадају и банкари?

            Ако рачунаш, да ти помогнем: Љотић је био и банкар. Имао тал у једној банци у Смедереву.

            Не запетљавај се без везе.

             

          6. Аха, значи, када би Србија била монархија, Вучућ не би могао да буде председник, него би само могао да буде председник Владе. У том случају он не би могао да постави Ану Брнабић на премијерско место, а она не би могла да постави министре, Дачића, Стефановића и остале љубитеље Аустроугарске. И тако би остали и без Ане Брнабић и без Дачића и без Стефановића, једино што би било могуће јесте премијер Вучић, а све би то била заслуга српског Суверена.

            „Сутра ће разгаћени Челекетић написати да се Вучић држи Коштуничиног Устава из 2006. сем што је признао отцепљење Косова и Метохије.“

            Да, то је тачно. Мислим, ово за Вучића.

            „Челекетић коначно представља ствар тако као да ја замишљам да се постави краљ, а да се ништа друго не промени. “

            Ја само коментаришем оно што си написао. Кад објасниш какве механизме заштите Србије и Српства може да има парламентарна монархија, направљена по угледу на парламентарне монархије Европе, данас, можда и то коментаришем.

             

  2. Дошли смо до кримократије – олош влада, систем га брани! Прво лустрација, бар је сад лако: КОНКРЕТНА дела, НЕдела њихова ће да им суде!

     
    Одговори

  3. @Đorđe Ivković
    Postoje razne monarhije, ne samo evropske, monarhije su i Saudijska Arabija, Butan, Lesoto, Tajland, Kambodža, Svazilend, Bahrein…a slutim da su Ti te monarhije mentalitetski bliže nego one evropske. Da li su Ti one uzor i koja ti je monarhija uopšte uzor? Velika je laž danas “pecati” Srbe na priču o monarhiji jer su sve današnje evropske monarhije, uključujući i Karađorđeviće potpuno u službi globalizacije, mondijalizacije, migrantske invazije, svega što oličava levo-liberalni vladajući svetski poredak…..
    Teza o Srbijanstvu je veoma diskutabilna, nadmena, štetna, uskotračna i veliki je razlog stradanja i lutanja Srba u 20.veku, tj. to “gledanje s visine” na sve “prečane, nemačkare…”.
    Šta ćemo onda sa Teslom, Milankovićem, Pupinom, Crnjanskim, Andrićem, Selimovićem, čak Patrijarhom Pavlom….svi oni su vezani, na ovaj ili onaj našin, za “Austougarštinu” i nisu iz redova “otačastvenih sinova” kako su nekada govorili za Srbe iz Srbije.
    Tom nadmenošću Srbi iz Srbije su uspeli da od sebe odgurnu mnoge iz srpskog nacionalnog korpusa. Crnogorci sunpr. još pre više od sto godina govorili na stalne priče iz Srbije da iih oni hrane „hljeba s prijekora nama ne treba“.

     
    Одговори

  4. Imajući u vidu da mi je poslednji komentar odbijen iz ko zna kojih razloga, možda i zbog „hrvatske“ latinice, više se neću ni javljati a ni otvarati vaš sajt. Ima tu dobrih tekstova npr.gosp.Đorđevića i Alića ali kao i obično uvek pretegnu oni drugi.

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.