Саша Недељковић: ОСНИВАЊЕ И РАД СРПСКОГ СОКОЛА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

После Мајског преврата 1903. јачала је активност српске омладине у Аустро-Угарској. Нови дух у Србији, слом режима грофа Куена у Хрватској, тешка криза режима у Босни после смрти Калајеве, буран протестни покрет у Далмацији, устанак у Македонији и споразум о реформама турске управе у Европи закључен у Мирцштету све је то будило нове наде. Са оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима 1903, почело је оснивање српских соколских друштава у српским земљама под влашћу Аустро-Угарске. У томе часу одржана је крајем септембра 1903. скупштина српске академске омладине у Сремским Карловцима, да решава о „новим задацима омладине“. На састанку су учествовали ђаци из свих српских покрајина и пратили своје речи живим примерима из Далмације, Војводине, Босне и Македоније. Доносиле су се хитно резолуције … .

Од свега тога остао је лист „Омладински гласник“; оснива се помоћу омладинаца неколико нових земљорадничких задруга по селима; ствара се десетак народних књижница које ускоро нестају, и оснива се Српски соко у Сремским Карловцима, а оснивач његов Лаза Поповић, предложио је у „Омладинском гласнику“ оснивање сокола на све стране. Лаза Поповић ступио је у контакт са чешким соколима. Оснивање Српског сокола је био једини трајни успех Омладинске скупштине. Омладинци који су покренули Српски соко, разишли су се по школама, а Лаза Поповић остао је сам са неповерљивим грађанима, и међу њима неколико романтичара прошле омладинске генерације. Било је присутно неповерење и ометање рада соколског друштва од старијих грађана и професора. Насупрот њима Тихомир Остојић, професор Новосадске гимназије, издао је свеску својих чланака о гимнастици и посветио је Соколима у Карловцима. У тим чланцима говорио је о реформи видовданске славе у Раваници у Срему у националном и витешком духу. Патријарх Бранковић је 1906. поклонио карловачком соколу кућу с околним зградама и земљиштем. Српски соко су помагали књижевник Паја Марковић Адамов и други српски писци. Нова соколска друштва оснивана су у свим српским крајевима под Аустро-Угарском. Са свих страна стизале су Карловачком соколу молбе за упутства ради оснивања соколских друштава (из Загреба, Земуна, Сомбора, Коренице, Книна,Удбине, Меленаца, Пакраца, Двора …). Убрзо је основано 30 српских соколских друштава, која су подељена на жупе. Друштво у Карловцима било је матица српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. Из Сремских Карловаца одлазили су предњаци, гимназијска и богословска омладина, у све српске крајеве. Сремски Карловци као средиште Фрушкогорске соколске жупе подстакли су оснивање Босанско-Херцеговачке, Крајишке и Приморске српске соколске жупе. Др. Лаза Поповић настојао је да средиште Српског соколства буде у Београду. Техничко вођство и соколски лист прешли су из Карловаца у Београд. Врхунац рада били су Видовдански слетови са вежбама и такмичењима у јуначким играма у Сремској Раваници. На Раваничким соколским слетовима српски соколи заветовали су се да ће се борити за ослобођење и уједињење. (1)

  Народ који је био на ходочашћу у Раваници могао се приликом слета упознати са соколима и њиховим радом. На Другом слету у Раваници 1906. учествовало је око 250 сокола од којих је 170 вежбало просте вежбе. Учествовали су : Српски соко из Сремских Карловаца са старешином др. Лазом Поповићем и 41 чланом; Српски соко из Сремске Митровице са старешином Николом Поповићем и 28 чланова; Српски соко из Руме са старешином др. Миладиновићем и 31 чланом; Српски соко из Шида са подстарешином Ст. Пајићем и 25 чланова; Српски соко из Ирига са стерешином др. Симом Грчићем и 18 чланова; Српски соко из Вуковара са старешином др. Св. Новаком и 25 чланова; … . Друштва која нису вежбала просте вежбе била су : Српски соко из Загреба са старешином др. Стојановићем и 5 чланова; Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова; Српски соко из Осијека са вођом Јосипом Соукупом и 3 члана; Српски соко из Винковаца са вођом Влад. Игњатовићем и 6 чланова; Српски соко из Новог Сада са вођом др. Свињарцем и 10 чланова. Били је присутна депутација Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Цијаком и делегација „Душана Силног” из Београда на челу са председником Тасом Поповићем и са повећим бројем чланова и функционера друштва. У Раваници сва друштва су у поворци кренула на један овећи плато иза манастира Раванице, где су вршили покус за просте вежбе. Након покуса окупили су се соколи у дворани гостионице на заједнички ручак. Изашавши из дворане соколи су формирали поворку која је кренула на вежбалиште у Раваници, где се окупило око 6.000 гледалаца. На челу поворке је било 5 застава, иза којих су ишли старешине друштава, за њима су ишла друштва у соколском друштвеном оделу, а за њима друштва у гимнастичком оделу.
Одржана је јавна вежба са простим вежбама, а онда је одржано такмичење у скоку у вис, у скоку у даљину, у скоку са мотком, у бацању диска, камена и копља, и трчању. У бацању диска најбољи је био старешина др. Лаза Поповић. Бацане су гвоздене кугле тешке 5 килограма. Изведена је српска народна игра бацање камена тешког 16 колограма. После такмичења развила се народна слава уз певање, свирање и играње. (2)

                                                                          

После Сарајевског атентата 1914. забрањена је прослава десетогодишњице оснивања Српског сокола, а полиција и жандарми су трећег дана по атентату извршили претрес у просторијама соколског друштва у Сремским Карловцима. По избијању Првог светског рата међу првима је распуштен Соко у Сремским Карловцима и сва имовина конфискована. Многи чланови били су узети у војску, затворени или интернирани, код скоро свих осталих биле су извршени претреси, а саслушавања трајала су до краја 1916. Др. Лаза Поповић и вођа Милан Теодоровић били су ухапшени и провели су 16 месеци у истражном затвору. Др. Лаза Поповић био је осуђен на 10 месеци тамнице, а Теодоровић ослобођен и узет у војску, где је издржао све тортуре као политички сумњив. Сва покретна имовина друштва продата је 1916. на јавној дражби. После претрпљених патњи као талац умро је 1915. професор Стеван Поповић. Након претрпљених мука у арадским казаматима поп Гига Јовић умро је 1915. Соколи у Карловцима нису клонули, уверени да ће им после рата синути сунце слободе, уједињења и боље будућности српског народа. Дочекали су остварење соколске мисли, за коју су десет година пуни вере радили и стрпљиво чекали.  (3)  

   Поводом прославе 30-годишњице оснивања Соколског друштва у Сремским Карловцима 23. септембра 1934. одржан је слет на коме су вежбали стари соколи вежбе са Раваничких слетова. Слет  је преносио Београдски радио од 10 часова до 13.30 часова. (4) На прославу је стигао велику број сокола и соколица из оближњих и удаљенијих крајева, а нарочито са територија Соколске жупе Нови Сад, из Новог Сада и из Суботице, затим Соколске жупе Бечкерек, Соколске жупе Београд, Београда, Земуна, Старе Пазове и околних места. На прослави окупио се велики број старих соколских радника и националних бораца. Уз др. Лазу Поповића били су Милан Теокаревић, начелник  Соколске жупе Нови Сад, др. Воја Бесаревић старешина Соколске жупе Сарајево, Стеван Жакула, од бивших затвореника “Црне куће”у Бања Луци епископ струмички др. Симеон Поповић и Даринка Ђурић, соколски ветерани из Београда Воја Кујунџић и др. Воја Рашић. Био је и Сретен Обрадовић, који је уз  др. Лазу Поповића уређивао “Српски соколски гласник”. Савез Сокола су на прослави заступали подстарешине Гангл и Паунковић, тајник Брозовић, просветар Белајчић, економ Живковић, др. Павлас, др. Градојевић, др. Драгић, Брзаковић, Ковач и Тодоровић. Руско соколство заступао је староста Драјлинг и староста Артамонов. Прослави су присуствовали и старешина жупе Загреб др. Гавранчић,  старешина жупе Велики Бечкерек инж. Бешлић,  старешина жупе Цетиње Милошевић,  старешина Љубљанског сокола Кајзељ, … . Народну скупштину и сенат представљали су : др. Богдан Видовић,  др. Отон Гавранчић, Гавра  Милошевић, Милан Добровољац, Ћирић, Светислав Михајловић и сенатор Дака Поповић. Присуствовали су и многи бивши ђаци карловачке гимназије. Свечана соколска поворка пошла је са слетишта, одушевљено поздрављана од мештана и гостију. Поворку је предводио Милан Теодоровић. У поворци су били руски соколи и соколице и чланови у народним ношњама из Бачке. Са десног крила поворке ношено је двадесет соколских застава. Са балкона градске куће у уме соколства поздравио је Сремске Карловце др. Павлас, који је  језгровитим речима истакао велику улогу  Сремских Карловаца у соколском, културном и националном животу. У саборној дворани Народног дома одржана је свечана седница. Гимназијски хор певао је “Соколски поздрав” од Пашћана. Говорио је старешина соколског друштва Сремски Карловци Стеван Симеуновић. Истакао је рад оснивача српског сокола Милана Теодоровића, Николе Максимовића, Душана Котура и Гиге Јовића. У свом говору Гангл је истакао : “… И да истакнемо своје признање вашем раду те да то признање и видно искажемо, закључили смо на поменутој седници Извршног одбора нашега Савеза, да се у Савезу СКЈ оснује “Фонд брата дра Лазе Поповића” у износу од Дин 100.000.-, из кога се фонда … употребљавати на промицање идејно-књижевног деловања”. Правила фонда требао је да напише Игњат Павлас. После Гангла говорио је Паунковић. Истакао је  : “… да је оснивање Соколског друштва у Сремским Карловцима … својом појавом имало на себи карактер вулканске ерупције, а његово деловање готово карактер чисте самониклости и аутохтоности. … На челу тог новооснованог Соколског друштва – првог Соколског друштва које се назвало српским именом- стоји неколико свесних и идеалних омладинаца, а главни посленици његови јесу гимназисте и гласовити карловачки богослови. Могло би се можда готово рећи : деца, али деца која су живела у традицијама заносне српске омладине 60-тих и 70-тих година прошлога века … и која су сву лепоту своје младићске и патриотски-ватрене душе унела у тај нови, соколски покрет. Њихов беспримерни елан, њихово одушевљење, које се ретко чему може да упореди, њихова безгранична вера у лепоту и победу соколске мисли, њихов еминентно национални и чисто народски став у примени соколске идеологије и најзад, неслућени успеси које су својим делом постигли дају ми баш пуно право да цео тај рад карловачког Сокола сматрам самониклим чисто изразито својим, специјално српско-соколским, који је у богатству и пространству соколске идеологије и у Соколству као народној и словенској омладинској организацији, нашао своје лепо, видно и особено место. … рад карловачког Српског Сокола разбудио је, наелектрисао и готово на јуриш освојио све што се поносило српским именом : Бачку и Банат под крутом мађарском чизмом, Босну с Херцеговином, Банију и Приморје наше, па и нас све који смо тада живели на оном малом парчету слободне српске и југословенске земље. Зар то није дивно чудо : мали и незнатни Сремски Карловци уједињују идејно готово цело тада разкомадано Српство пламеним обручем соколске идеје!”. После Паунковића епископ Тихон је у име патријарха Варнаве честитао соколском друштву.  У име жупе Нови Сад др. Игњат Павлас поклонио је у знак признања  за соколски рад др. Лази Поповићу и Милану Теодоровићу сребрне венце.  У име руских сокола говорио је старешина Роман Дрејлинг. У име министра за физичко васпитање народа професор Богољуб Крејчик честитао је сремско-карловачком друштву. Воја Бесаровић, старешина жупе Сарајево поздравио је др. Лазу Поповића као првог соколског идеолога, поклонивши му фотографију управног одбора првог Српског соколског друштва у Сарајеву.  Тодоровићу је поклонио Споменицу II покрајинског слета у Сарајеву. У име жупе Загреб говорио је др. Отон Гавранчић. Бранко Живковић говорио је у име жупе Београд. Рекао је : “ … Брат др. Лаза Поповић својим апостолским делима и речима уз помоћ својих сарадника настоји да се искра националног заноса не угаси, него да из ње распири пожар, чији ће пламен попут Бранкових песама расветљавати путеве будућим генерацијама. И успео је. За кратко време почеше ницати Соколска друштва по свим већим местима у … крајевима ван Србије, а српски Соко у Сремским Карловцима постаје матица Српског Соколства. Соколска идеологија брата Лазе постаје “Вјерују” не само српског Соколства ван Србије, него и онога у Србији, с којим чини једну духовну целину. И стога је данашњи јубилеј Соколског друштва Сремски Карловци уједно и јубилеј целокупног некадашњег Српског Соколства … Као старешина Соколске жупе Београд, која данас наставља соколски рад и на једном делу територија бивше Фрушкогорске жупе, пресретан сам што вам могу честитати ову ретку и значајну славу и поздрављам вас као ретке сретнике, који су сте доживели остварење ваших највећих соколских идеала из младеначких дана. Нека ова лепа прослава и овај значајан догађај буду подстрек за нова стремљења онима који долазе,запајајући их духом славних предака и јуначке прошлости, васпитајући их на примерима пожртвовања за народну слободу и јединство, подижући им и снажећи поуздање и веру”. У име старије браће бившег Српског сокола у Загребу говорио је Коста Југовић. Поклонио је том приликом у име српских сокола из Загреба бронзану бисту дра Лазе Поповића са мраморним постаментом. На крају говорила је Јелица Јовић, кћи попа Гиге Јовића. У свом одговору др. Лаза Поповић истакао је : “… Соколство је показало трајност и виталност. Осим те трајности постоји и дивна моћ акомодације мудре и паметне. Треба увек попуштати док се не дира у част и поштење. Наше Соколство учинило је огроман напредак. Немојте мислити, да се јунаци рађају. У јунаке треба да се верује. Ако прирада нека слава нама, онда више припада оном поверењу које сте имали у нама. А пре свега треба скинути капу вери наше славне и поносите нације.” После свечане седнице приредила је жупа Нови Сад свечани ручак у ресторану “Шарановић”. Отворена је у свечаној сали гимназије изложба “Шта су Карловци дали нацији и отаџбини”. Међу изложбеним предметима била су фотографије, преписка са Чесима и са 100 соколских друштава основаних по сремскокарловачкочком соколу. Био је изложен  часопис “Српски соко” који је излазио од 1907. до 1911. Као и слике са видовданских слетова.

На игралишту Спорт-клуба “Стражилово” одржана је жупска јавна вежба. Слетиште је било украшено заставама свих словенских земаља. Старија браћа, њих 120, су вежбала просте вежбе са првог слета у Раваници. За њима је 128 мушке и женске деце вежбало просте вежбе. После деце настуло је 168 нараштајаца у простим вежбама. Затим су наступила 3 одељења са 24 вежбача у вежбама на разбоју, прећи и коњу. После њих наступило је одељење руских сокола у симболичној вежби са штитовима и буздованима. Затим 180 чланова у простим вежбама, а за њима 160 чланица у простим вежбама. Следила је посебна тачка чланова и чланица Соколског друштва Бачки Петровац, који су у народним ношњама извели словачке народне игре. Соколско друштво Београд II је под управом И.Ковача извело Ковачев састав “Хајд јунаци”. Учествовало је 16 чланица и 32 члана. Из Соколског друштва Нови Сад 24 чланице наступиле су у вежбама на гредама. Све категорије Соколског друштва Суботица извеле су слетску сцену “На стражи” од Л.Тешића-Ј. Арадске. Деца, нараштај и чланство вежбали су просте вежбе са сарајевског и загребачког слета. Вежбе су пратиле музике из Новог Сада и Суботице-Сомбора. Увече је било народно весеље.(5)

   У предговору Споменице коју је издало Соколско друштво у Старој Пазови др. Лаза Поповић пишући о почецима Соколства истакао је : „Није било веће сиротиње, није било мање искуства, није било горих прилика, па се обарало, јуришало и заузимало, увек напред и са огромним одушевљењем само напред … оних дивних ђака, богословаца и омладинаца фрушкогорских од пре двадесетпет и више година, … Чудна су и велика времена била, али за нас нису прошла.”(6)

У Сремским Карловцима је 23. јуна 1940. на скроман начин освећен Соколски дом др. Лазе Поповића. Тадашње опште прилике у свету наметнуле  су потребу, да се прослава одржи што скромније. Пре Првог светског рата била је покренута сабирна акција за изградњу новог соколског дома, али је избијање рата ту акцију обуставило. Након 35 година рада соколско друштво у Сремским Карловцима дошло је до свог дома. На дом је било потрошено преко 600.000 динара, прикупљених од добровољних прилога и од дарова Народне скупштине, Дунавске бановине, министарства за физичко васпитање, личне помоћи др.   Лазе Поповића и других родољуба, као и безкаматног зајма Савеза Сокола. Прослави је присуствовао др.  Лаза Поповић, који је био предмет овација,  и Милан Теодоровић, као и низ старих чланова : Никола Максимовић, прота А. Поповић, Сима Гајић, Стеван Санодер …. .  На прослави је учествовао ранији министар за физичко васпитање народа Јеврем Томић, …. а у име Савеза Сокола заменик старешине инж. Миливоје Смиљанић. Учествовали су и представници београдске и новосадске соколске жупе. Прота Глигорије Микић, који је обавио освећење, одржао је патриотски говор. После њега је говорио старешина соколског друштва у Сремским Карловцима др. Стеван Симеоновић-Чокић. (7)

После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Са увођењем вишестраначког система рад Савеза Сокола је обновљен 1992.  У Сремским Карловцима одржан је 2 јуна 2001. „Дан сећања на др Лазу Поповића”, националног и соколског великана. У згради Соколског дома у Сремским Карловцима,  14.09.2014.  била је  обележена 110-та  годишњица од оснивања Српског Сокола  и  Соколског друштва Сремски Карловци. Том приликом била је  представљена књига  историчара Жарка Димића,  „Споменица карловачког Сокола 1904 – 2014“. О књизи и Соколству говорили су проф. др Зоран Милошевић и др Велимир Шешум.                                                                                      

                                                                                     

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1.     Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник“, Година I, Београд 1934, стр. 136-139; Б.Ј., „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114;

2.     Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб, 15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;

3.     „Соко у Сремским Карловцима”, „Соколски Гласник”, Загреб,  1920, бр. 4, стр.206-208;

4.     Б.Ј, „Карловачки соко”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 114; „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. 61;

5.     С.Ч., „Прослава 30-годишњице Соколског друштва Срем. Карловци, матице бившег Српског Соколства”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 28 септембра 1934, бр. 40, стр. 1,2;

6.     „Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија „Јединство”, Стара Пазова, стр. 7;

7.     „Освећен је Дом др. Лазе Поповића у Сремским Карловцима”, „Соколски гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 2;

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.