Приручник за прогресивног маскулисту

Ја сам против патријархата скоро колико и феминисткиње, и то из симетричног разлога – тврдим да су у њему мушкарци били експлоатисани од стране жена. Разлог није апсолутно симетричан – патријархат је била добровољна одлука мушкараца (мада условљена понашањем мужјака у милионима година претходне еволуције животињског света, или ако ћемо филозофски: јин-јанг принципом активног-пасивног), а друго је што су на бази повећаног улагања у породицу имали за узврат ауторитет, тј. моћ одлучивања. Време у коме живимо је повећало обавезе и очекивања од мушкараца, а смањило њихова права, посебно ауторитет. Ту долазимо до потребе за маскулизмом, тј. борбом за права мушкараца, заправо борбом за истинску равноправност полова, у многоме превазилазећи јин-јанг принцип. Истовремено, ово је борба и за одржање традиционалне, хетеросексуалне, породице, коју је умногоме урушио радикални феминизам како ће у овој књизи бити показано. Прогресивни маскулизам сматра да је патријархат историјски и технолошки превазиђен, и да полови данас имају могућност и шансу да изграде односе равноправности, готово једнакости.

Маскулизам или маскулинизам је заступање права или потреба мушкараца и дечака, придржавање или промоција мишљења, вредности и ставова који се сматрају типични за мушкарце и дечаке, а из њега се рађа и активизам, тј. борба за њихова права. Филозоф Ferrell Christensen разликује термине „маскулизам“ и „маскулинизам“, он дефинише овај други као промоцију атрибута мушкости. Политички научник Georgia Duerst-Lahti такође разликује ове термине, па са маскулизмом више повезује ране фазе борбе за равноправност покрета за мушка права, док маскулинизам више повезује са патријархатом и његовом идеологијом. Christensen прави разлику између „прогресивног маскулизма“ и „екстремистичке верзије“. Први прихвата неке друштвене промене које промовише феминизам, мада многе промене уведене за смањење сексизма против жена види као повећање сексизма против (дискриминације) мушкараца. Овај други, по аутору, промовише надмоћ мушкараца и генерално веровање у инфериорност жена. Nicholas Davidson, у својој књизи „The Failure of Feminism“, описује екстремистичку верзију маскулизма коју је назвао „виризам“. Према овом аутору, ова верзија тврди да „оно што смета друштву је феминизација, и да напредовање друштва захтева да се утицај женских вредности смањи, а утицај мушких повећа“. Дакле постоје две струје:

  1. традиционалистички маскулизам заговарају активисти оријентисани на традиционалну, патријархалну породицу,
  2. прогресивни маскулизам, близак феминизму једнакости, који равноправност полова посматра као једнакост, тј. подједнако учешће оба пола у обавезама и правима у оквиру породице. Подсећам се емисије о пингвинима на Антартику, где док мајка недељама лови, мужјак између ногу чува јаје на својим стопалима одвојено од смрзнуте земље, а када се она врати на копно, онда она преузима јаје или излеглу бебу, а он иде у лов. Птице су иначе једне од ретких животиња које су моногамне, па је и то разлог зашто се на њих можемо угледати ако желимо да створимо хармоничне брачне и породичне односе међу половима, за разлику од садашње ситуације где се сваки други брак пре или касније распадне. У пракси, ни код птица та моногамност није апсолутна, али ради идиличности причу ћемо поједноставити, да би указали да постоји нешто чему људи требају стремити, насупрот потрошачког индивидуализма који пропагира неолиберални, глобалистички, капитализам.

Ако се 19. век може сматрати веком патријархата, 20. век је почетак његовог краја: жене су освојиле право гласа, да бирају и буду биране (са кашњењем од не више од 50так година након увођења општег права гласа за мушкарце), право на школовање, запошљавање, исте плате за исти рад, као и право наслеђивања имовине. У 21. веку је само остало да им са привилегије повећају, а уведе прогон хетеросексуалних мушкараца, и отимање деце, имовине и руководећих позиција од њих, што се постепено дешава под утицајем радикалног феминизма, постајући пракса, и законска норма, која води увођењу власти жена, тј. матријархата, до средине 21. века (они опрезнији и информисанији тврде да већ живимо у матријархату).

Како је до тога дошло? Увођењем феминистичког правила: „Моје тело, моја ствар“, жене су освојиле право на једини ресурс који заправо имају, и једину ствар која је врсти неопходна за биолошки просперитет. Све остале полуге развоја држе мушкарци, али без продужења врсте, све пада у воду, а идеолози феминизма су искористили тај недостатак, и технолошку недовршеност која женама (за сада) даје неодољиву предност. Везано уз продужење врсте је и секс као радња, која сада постаје извор свакојаке злоупотребе, па се стално говори о сексуалном узнемиравању жена, сексуалној злоупотреби деце, насиљу над женама, „силовању“ у најширем могућем дефинисању појма (од додиривања делова тела, неупотребе кондома, до брачног „силовања“). Потом су у сарадњи са глобалистичком елитом решиле да помогну у депопулацији света, као и редистрибуцији богатства и моћи у руке малобројних мушкараца, као и перјаница феминистичке елите, док би сви други били послушни радници и ратници људске глобалне колоније, нешто попут организације већине заједница инсеката, као бројчано најуспешније животињске врсте.

Вратимо се историји: остајање жене у кући у 19. веку је било оправдано, породице су имале много већи број деце, индустријска производња је била још у повоју па се штрикало и крпило код куће, струја, текућа вода и грејање нису били лако доступни, кухињиска и остала помагала су била на ручни погон, што је рад у кући чинило много обимнијим и тежим. У 20. веку, а посебно у 21, остајање жене код куће је потпуно беспотребно, и врста привилегије за оне које нису завршавале школе и факултете, али разумеју да је сат или два рада у кући много мања инвестиција времена него 9 – 10 сати које запослени улажу (са паузом за ручак и превозом до, и са посла).

Зашто сам рекао да су мушкарци (финансијски) експлоатисани? Чак и у ретким везама где жена зарађује колико и мушкарац (где или он не ради на тежим и ризичнијим пословима, прековремено, викендом и празницима, и где су подједнако образовани, и то не само по степену стручне спреме, већ и по струци), женини расходи су УВЕК знатно већи него мушкарчеви (јер су је тако васпитали и убедили), њене најлонске чарапе коштају више, а трају 10 – 30 пута краће него мушкарчеве, утрошак на креме, козметику и фризуру је бар 10 пута већи, пропорционално и на ципеле и гардеробу, жена има истанчанији укус у избору хране и пића, подложнија је рекламама и проширењу асортимана „неопходних“ производа, све у свему, и често, женина плата је њен џепарац, а мужевљева је за заједничке трошкове, и његове минималистичке потребе, уколико није феминизиран (када има приближно исте жеље и потребе као и она).

Прогресивни према традиционалистичком маскулизму – ове две верзије, иако обе теже истом (побољшању садашњег положаја мушкарца и опстанку хетеросексуалне породице), разлкују се у приступу, односно начину како то остварују. Традиционалистички маскулизам оснаживање мушкарца види кроз повратак у патријархат, где мушкарац ради и издржава породицу, док је прогресивни онај који је сличан социјалистичком, или феминизму једнакости (трећи назив је либерални феминизам) у коме два партнера приближног или компатибилног образовања раде, тј. запослени су ван куће, и пропорционално деле обавезе у кући и око деце. У овом потоњем, традиционалистички и прогресивни маскулизам се слажу, односно мушкарац се бави кућом и децом обрнуто пропорционално свом ангажману ван куће – што је његов допринос кућном буџету већи, мањи је рад код куће и око деце. Оба маскулистичка модела су подједнако праведна, примењују се по договору партнера, с тиме да се традиционалистички примењује када партнери процене да је женино остајање код куће исплатљивије или жељеније од њеног радног ангажовања, запослења, ван куће. Овим смо описали и зашто је феминистички мит о неплаћеном кућном раду лако оборива измишљотина, а слично се здраворазумски могу објаснити и други митови, као што је познати о доходовном јазу, но о томе више у мојим чланцима.

Након годину дана писања, и објављивања преко 50 чланака на интернет порталима (најчешће на Српском културном клубу и Видовдану, најинтересантнији су преношени и на осталим порталима), дошло је време да се они систематизују, оквирно поделе по темама (мада су многи мултитематски), и објаве у виду књиге чији је ово увод и наслов. Очекујмо је ускоро у књижари најближој вама 😉

 

за СКК пише Михаило Алић

http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.