Немања Петровић: ВУЧИЋ У СТРАХУ ОД СОПСТВЕНОГ НАРОДА

Изузимајући друштвено социјалне сегменте распуштања дечјег кампа на Златибору, какав нам то сигнал шаље „државно“ руководство !? Негде између промовисања проституције на телевизијама са националном фреквенцијом и све отворенијом намером увођења истополних бракова не стичемо утисак о бризи надлежних органа за развој и будућност наше деце.

Изговори за „разбијање“ групе младих људи који су учили како се склапа и расклапа шатор, оријентише у природи, сналази у несвакидашњим ситуацијама делују неупечатљиво и морам истаћи психотично. Имамо ли права да као чланови једног друштва посматрамо његов свакодневни суноврат, који ће ако убрзо нешто не предузмемо довести до потпуног краха и нестанка једног народа и суштине његовог постојања. Да ли ћемо васпитање своје деце препустити Хепија и Пинку који попут Гебелса све интензивније у морална начела генерација које долазе прожимају блуд, разврат, педерастију, педофилију и све оне наказности против којих се нормалан део цивилизације грчевито бори. Кукавичким чином исказивања моћи Александар Вучић је показао патолошки страх од сопственог народа.

Још један показатељ да поред свог умоболног труда попушта под сопственом личношћу која не може да се помири са предстојећим крајем једне издајничке политике. На нама као народу је да се тргнемо из поспаности, саберемо се, окупимо и спречимо га да са својим одласком за собом не повуче и целокупну будућност Србије. Крајње је време да победимо своје страхове, уздигнемо се и боримо. Више немамо права на попуштање, понижавање и предају. Бацивши нас на руб сиромаштва, духовно осакаћени постали смо подложни манипулацијама којима нас свакодневно гурају ка литици. Ми то више не смемо и нећемо дозволити јер се не плашимо, јер живимо за наше боље сутра, јер ЖИВИМО ЗА СРБИЈУ.

Решени да променимо систем вредности које су наметнуле власти задњих деценија позивамо целокупан народ да нам се придружи и отргне се окова којима смо заробљени.

До слободе, живела Србија !

Потпредседник покрета „Живим за Србију“, Немања Петровић.