Никола Алексић: ПОЗИВ БОШКА ОБРАДОВИЋА ВОЈСЦИ И ПОЛИЦИЈИ ДА УХАПСЕ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

После Видовданског шестодневног протеста испред тзв Народне скупштине, недвосмислени утисак је да се Србија ипак почела будити. Питање је дана када ће се и неко из структура војске пробудити, да ли војници под уговором, водници или потпоручници, свеједно, треба само кренути, oстали неће имати избора, а полиција је већ на страни народа. Најбољи доказ за ову оцену је реакција овог умоболника на челу државе на наручени позив Бошка Обрадовића војсци и полицији да га ухапсе. Овај позив сам ја иначе јавно износио на протестима испред Скупштине, Председништва РС, Генералштаба, Владе и РТС од 2011. године више од 15 пута до сада. На моје позиве нико није реаговао, као да се нису десили, хапсили ме јесу, али не због наводног позива на пуч, него због забране јавне речи кршењем Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода. Сада одједном осуда са свих страна тог копираног позива Бошка Обрадовића који је у парламент накнадно ушао на захтев америчког амбасадора, чак се позивају и правосудни органи да одреагују на овај позив. Било би заиста смешно када би се Бошко на суду бранио речима да је Никола Алексић први јавно изнео тај позив да се издајници похапсе и да зато није одговарао.Нисам нити могао да одговарам, јер тај позив није позив на тзв. преврат или пуч, него легитимно право сваког народа када им председник крши Устав или гази законе. Војска има само две Уставом утврђене дужности; да штити Уставом утврђени друштвени поредак и територијалну целовитост Србије. Када се председник јавно договара са непријатељима о распарчавању територијалне целовитости Србије он чини акт велеиздаје и војска то и без позива Јавног тужиоца мора да спречи. Војска би хапшењем тог умоболника на челу државе практично одбранила Устав и стала на страну свог народа што јој је и уставна дужност и због чега је плаћена од тог истог народа кога треба да штите.

Друга битна чињеница зашто нисам до сада судски одговарао зато што сам јавно позивао војску и полицију испред институција режима да ухапсе председника Србије, Владу и Генералштаб јесте то што они представљају уличну банду која је власт освојила са улице терористичким путем и опстала на власти уз помоћ окупатора који ту помоћ прескупо наплаћује.
Трећи разлог због чега нисам до сада одговарао у мандату овог умоболника јесте што је председник Србије стварно психички болесник коме медицинска струка из страха не сме да пружи помоћ, али ако би био ухапшен, одмах би послали амбулантна кола да га сместе у неку психијатријску установу.

Ради потврде трећег разлога због чега нисам до сада одговарао износим једну хипотезу; да је Србија којим случајем нуклеарна сила, цео свет би се хватао за главу и захтевао и од војске и од Србског народа да га смене или изолују, јер би представљао опасност за цео свет. Овако, док он дозвољава свакодневни геноцид над становништвом Србије и распарчава Србију по налозима Запада који нам исцртава границе, он њима одговара и чак желе да га номинују за Нобелову награду да би заувек најстрашније понизили Србски народ избором умоболника за ту некада престижну награду
Све у свему, овог пута после шестодневног Видовданског протеста и штрајка жеђу и глађу, којом жртвом сам покушао да пробудим војску и народ, Србија се почела будити. Отуда и толика халабука на копирани позив Бошка Обрадовића чиме се показало да је тај мој позив, годинама понављан, негде примљен к знању и да је реализација тог позива могућа, због чега се и помиње у јавности и да представља стварну претњу по режим.
Једино се требамо чувати подвале окупатора који нам може наметнути другог издајника уместо потрошеног умоболника на начин да војска по налогу окупатора послуша позив Бошка Обрадовића и једног издајника замени другим.
Зато понављам циљеве Патриотског блока које Бошко Обрадовић није смео да копира, јер укључују и његово хапшење, који једино могу донети слободу Србије на једино могући миран начин, без капи проливене крви или разбијеног излога, а они гласе:
1. Рушење Владе.
2. Увођење ванредног стања.
3. Образовање Владе националног јединства (на
предлог Патриотског блока).
4. Образовање Специјалног суда за дела против народа
и државе.
5. Хапшење свих политичара, генерала и тајкуна од
1990 до данас и
6. Расписивање референдума о будућности Србије,
наравно, после ревидирања бирачких спискова.

Наведене циљеве нико до данас није оспорио, нити изнео бољи предлог за излазак Србије из агоније у коју ју је гурнула издајничка власт.

Полиција је већ стала на страну народа и само чека његов масован излазак на улице, а Патриотски блок гарантује да нити један припадник полиције неће добити отказ осим оних који су огрезли у криминалу и да ће имати плате достојне службе коју врше тако да више никад неће морати радити додатне послове за ситне криминалце.

На основу изреченог, једино могу да закључим позивом;
ВОЈСКО СРБИЈЕ, НА ИЗВРШЕЊЕ! КОМАНДА ЈЕ ИЗДАТА!