Саша Недељковић: СВЕСОКОЛСКИ СЛЕТ У ПРАГУ 1932.

                         

После Првог светског рата између Чехословачке и Југославије успостављени су срдачни односи. Од београдског слета 1930. соколство се спремало за слет у Прагу 1932. У Одбору за  IX свесоколски слет у Прагу 1932. били су председник Ђура Паунковић, секретар Анте Брозовић, чланови Бранко Живковић, Војислав Тодоровић, др. Милорад Драгић, Мирослав Војиновић и Фран Грегорић. Одбор је упутио позив “На слет у Праг” 20. новембра 1931. (1)  Соколи су  истицали значај др. Мирослава Тирша као оснивача Соколства.  Иако је Савез Сокола био организација приватне иницијативе, уживао је пуну подршку државних власти. Чехословачка је била савезничка, братска земља. По Тиршу су називане улице и шеталишта широм Југославије. У спомен Тиршу приредио је чехословачки одсек Соколског друштва Београд “Матица” 28. марта 1931. академију у Чехословачком дому у Београду. Било је присутно бројно чланство београдских соколских друштава. Између осталог чланице су извеле тачку “Наше приморје” од Војновићеве. За музику су коришћени приморски мотиви. Тачка је била посвећена старешини друштва адмиралу Прици. (2)

Савез Сокола Краљевине Југославије и његова друштва  прославили су 1932. стогодишњицу рођења оснивача Соколства.  Соколи у Суботици прославили су 5. марта 1932. 100-годишњицу рођења Тирша у градском позоришту. На програму су биле 4 музичке тачке, „Свечана реч о брату Мирославу Тиршу” и соколски скеч. Све музичке тачке извела је соколска музика. Чланови соколског оркестра са капелником на челу нису презали ни од каквих напора да би достигли максимум. Извели су : „Марш Масарикове жупе”; марш из „Продане невесте”; потпури „За моје пријатеље” од Седлачека и на крају Соколски марш. О Тиршу је говорио заменик старешине др. Човић. Говорио је о Тиршу као човеку, као соколу и као филозофу. Скеч „Успомене наше баке” преведен је са чешког и подешен за домаће прилике. Бакина прича била је илустрована вежбама деце, нараштаја и чланова, и на крају са две живе слике. Деца су вежбала са 12 дрвених квадрата на којима је било по једно „100” и по једно слово из Тиршевог имена. Деца су ређала квадрате правећи са њима разне скупине тако да се увек могло прочитати „Тирш 100”. Музика је после тачке свирала југословенску и чешкословачку химну. После музичке тачке приредба је завршена Соколским маршем. (3)

Соколско друштво Бар прославило је стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша свечано 5. марта 1932. У соколани је одржана свечана седница управе. Седницу је отворио старешина Јагош Поповић у присуству чланова свих категорија, представника месних власти, културних, просветних и осталих друштава, одржавши свечани говор о др. Тиршу. Увече одржана је свечана академија. Просветар Марко Страхињић одржао је предавање о животу, раду и значају др. Мирослава Тирша. Концертни део попуњен је свирањем друштвеног оркестра, који је увежбао капелник В. Черња. Мешовити хор који је увежбао Мр. Р. Глиго, отпевао је дует и финале из опере “Зрињски”, у коме су се као солисти истакли М. Пишел и Љ. Радошевић и чланови сокола Р. Глиго и Ч. Петровић. За клавиром је пратила Т. Девеља. У гимнастичком програму наступила је соколска чета из Мркојевића, предвођена учитељима Душаном Марковићем и Јовом Поповићем. После програма била је забава и игранка, на којој је свирала музика друштва „Братимства”. (4)  Соколско друштво Улцињ прославило је 13. марта 1932. стогодишњицу рођења др. Мирослава Тирша. Ујутро одржана је свечана седница у присуству скоро свих чланова свих категорија соколског друштва и великог броја грађана. На седници је старешина Бошко Јакшић одржао говор о Тиршу. Са седнице је послат председнику Чехословачке телеграм у коме се истиче : “Са крајње тачке словенског Југа, са обале нашег плавог Јадрана, клањамо се сени бесмртног великана дра. Мирослава Тирша, чију ћемо успомену чувати докле живи дух словенски, а он ће живети вековима на страх врагам. – Великом Тиршу слава, а братској Чехословачкој и њеном великом сину претседнику Масарику : Здраво ! “. После свечане седнице дуга поворка сокола и грађана дефиловала је кроз варош и спустила се на Обалу Краља Александра, где су категорије извеле многе вежбе, које су попраћене непрекидним аплаузом. Увече је одржана академија. Милан Вукичевић одржао је предавање, а изведен је и позоришни комад. Гостију из околине, и из Бара и других места било је више него икад раније. У прослави је учествовала и соколска чета из Салча, предвођена старешином Јовићевићем и тајником Шпадијером.(5)

Година у којој је одржан IX свесоколски слет у Прагу 1932. била је стогодишњица од рођења оснивача Соколства Мирослава Тирша. Из Југославије је на слет дошло неколико возова и неколико хиљада посетилаца. Поред сокола били су представници владе, Сената, Скупштине и разних корпорација. Општина града Београда послала је делегацију  на чијем је челу био подпредседник Виктор Крстић, са одборницима Владом Штерићем, Беловићем, Јованом Викторовићем, Павлом Карарадовановићем, Драг. Стојадиновићем и Јованом Гавриловићем. Делегацију је примио председник Масарик заједно са делегацијама Сената и Скупштине. И посланик Југославије у Прагу др. Гризогоно такође је примио делегацију и ставио им на расположење чиновника посланства Трифковића. Делегацију је примио приматор Прага др. Бакса. У званичној поворци делегација града Београда  положила  је венац белих ружа на гроб Незнаног Јунака са натписом “Незнаном Јунаку – Општина града Београда”. У оквиру соколских свечаности било је и освећење Спомен капеле и костурнице у Јиндриховицама код Карлових Вари. У костурници су били посмртни остаци 7.400 заробљеника, српских војника и 189 Руса. Делегација Београдске општине је положила венац са натписом : “Јунацима, палим за Краља и Отаџбину – Општина града Београда”.   Пред председником Масариком дефиловало је педесет хиљада сокола и соколица. Делегација града Београда присуствовала је соколским вежбама. Наступ војске Југославије пратио је урнебесни пљесак две стотине хиљада гледалаца. Испрачај одреда војника из Југославије био је више него срдачан. (6) Уз чланове и чланице соколских друштава и чета Соколски слет у Прагу 1932. посетила су 92 течајца Школе за обуку водника сеоских соколских чета под вођством Зденка Павића.  (7)

Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

  1. На слет у Праг !”, „Соколски гласник“, Љубљана, 26. новембра 1931, бр. 48, стр. 1;
  2. „Академија”, „Соколски гласник”, Љубљана, 30. априла 1931, бр. 18, стр. 3;
  3. М.Б.Н, „Свечана академија у славу Тирша”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 10 марта 1932, бр. 11, стр. 6;
  4. Соко, „Соколско друштво Бар”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5;
  5. В.Д. „Соколско друштво Улцињ”, „Соколски гласник“, Љубљана, 7. априла 1932, бр. 15, стр. 5; 
  6. Миличко Шошокић, „Соколски слетови и Београд”, „Београдске општинске новине, часопис за комунално-социјални, привредни и културни живот”, Београд, јули 1932, бр,7,  стр. 469,470;
  7. „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. XLIII, 13, 15;