Драган Средановић: Феминизам као штетна појава

Фотo: Andreia Bohner

Мушкарци и жене, мајке и очеви, међусобно треба да се допуњују, јер је, уосталом, то тако и природно предодређено. Једнакост и равноправност су регулисани законима, али не и усклађено са природним уређењем где је комплеметарност саставни део једнакости и равноправности између жена и мушкараца, засновано на реалном и рационалном промишљању жена и мушкараца.

У делу друштва који је шовинистички и мушкомрзачки на штету по потомство, феминизам је зло. Ако из једне крајности, одемо у другу, која је штетна по децу, као и она прва:

– шта смо учинили добро за децу?

– шта смо учинили добро за жене?

– шта смо учинили добро за мушкарце?

– шта смо учинили добро за друштво?

И на глобалној и на домаћој сцени приметан је појачан ниво тензија између одређених групација које су злоупотребиле покрете феминизма и маскулизма, као и последица које проистичу из таквог стања, те би у датим околностима и у складу са свим присутним околностима саме феминисткиње требало да приступе чишћењу својих редова, исто онако као што је то приметно и присутно у маскулистичким редовима.

(комуникација две особе која указује на елементарно битно по жене и мушкарце, а то је комплементарност жена и мушкараца из које проистичу сви односи жена и мушкараца)

Зашто предност маскулистичким унутрашњим сукобима? Зато што маскулисти међусобним сукобљавањем производе реалније и рационалније исходе од данашњих феминистичких и роднозаснованих наступа, против породице као основног чиниоца друштва и система вредности којем теже, и жене и мушкарци пођеднако и у најбољем интересу сопственог заједничког потомства. А затим и у сопственом интересу, у смислу да не треба бити у константном сукобу након што се постигну резултати са позитивним исходом, у правцу заједничког циља, а то је међусобна допуна у нечему заједничком, попут породице и потреба породице, са циљем очувања потомства, а самим тим и врсте.

Систем управљања вредностима које покрећу жене и мушкарце, а самим тим и читав свет, компромитован је данашњих дана. Постоји могућност колапса у функционалности заснованој на родно заснованом поступању једног дела жена, које из неког разлога потиру вредности жена. Оне исте које су жене стекле кроз векове и свакако, уз помоћ и међусобно допуњавање са мушкарцима, а уједно и вредност мушкараца као основни циљ, јер немају капацитете за реалност и унисекс разумевање односа жена и мушкараца по већини проблема које жене и мушкарци само заједнички и међусобним допуњавањем могу решити заиста квалитетно, реално и рационално.

Феминистички покрети су разноврсни, али свим тим покретима је заједничко усмерење на мушкарца као једини проблем и објекат поступања, што никако не може бити реално и рационално поступање. услед постојања свих истоветности и свих различитости жена и мушкараца које им одређују међусобну интеракцију и суживот, као и удруживање искључиво на полној идеолошкој основи, уз укључивање у своје редове свих оних који су усмерени против мушкараца, било да је реч о реалном или нереалном, где је најбољи пример родна подела жена и родна подела мушкараца као извор сукоба и даљих подела којом ће се још неко прикључити у борби и понижавању мушкараца првенствено, а затим и самих жена, нарочито оних које се супротставе нереалном и нерационалном у оквиру датих редова.

Битно је потомство и породица, као систем који у основи треба да штити потомство и све своје чланове са тенденцијом проширења и уједињења са другим сличним системима како би се лакше и боље очувало и потомство и чланство.

Али, погледајмо приручник:

У приручнику за примену општег протокола за заштиту деце од насиља и занемаривања, где је један од аутора Тања Игњатовић, представница АЖЦ (Аутономни женски центар), приметно је да је приручник писан од стране искључиво жена, где је именована Тања Игњатовић, лобиста у свим причама у Србији по питању закона и насиља над женама и децом, као и што је приметно да се у дефиницијама насиља (по мом мишљењу) намерно изузима битан сегмент, а то је породичан живот и социјално укључење (суживот) и жена и мушкараца, како у породичан живот тако и у остале сфере заједничког живота жена и мушкараца, потпуно равноправно и на начелима једнакости у свим сверама породичног и друштвеног живота жена и мушкараца.

Као у наведеном примеру (32. страна Приручника за примену општег протокола за заштиту деце од злостављања и занемаривања), где је приметно да се ни простим навођењем примера неће навести околност где родитељ који искључује дете из социјалног живота са члановима породице, зато што је општепозната чињеница да се након разилажења породице и доделе самосталног вршења родитељских права и обавеза, може процесуирати најчешћи извршилац социјалног насиља над дететом и једним родитељем, а то је мајка детета.

Та функција се првенствено додељује жени, која је раније била стуб породице и децу усмеравала на оца и све остале чланове породице, за разлику од данас, када је ситуација више него непримерена и аларманта када су у питању здравље деце, родитеља и породице.

У наведеном примеру уколико би се заменила околност изолација према спољном, у односу на породицу, са унутрашњим у породици, закључак је недвосмислен, изолација чланова породице у односу на друге чланове породице је насиље кроз изолацију, социјално искључивање и остали присутни облици ограничавања насилним путем и детета и једног родитеља.

Мушкарци и даље заузимају прве редове у свим тешким пословима и пословима који обухватају у основи чување породице која укључује систем вредности којима се штите сви чланови породице, без обзира на полну припадност, а у складу са способностима чланова. Док феминистичке организације (не жене) све своје снаге и пројекте усмеравају ка деградацији оних који чувају оне које воле. Мушкарци ће осудити и процесуирати све оне који су насилни према женама, док ће феминисткиње опуштено прикрити битно и на тај начин извршити преусмеравање са наводног циља.

Где је ту једнакост и равноправност?

ИЗВОР: konkretno.co.rs

 

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.