4 јун – Међународни дан деце жртава насиља

Поводом обележавања Међународног дана деце жртава насиља, Бујић Горан, један од оснивача ГГ „ПРАВДА ЗА ТАТЕ“-  и тата је родитељ указао је на више деценијску дискриминацију деце у свим поступцима пред Органом старатељства, суду, тужлаштву, а нарочито након прекида брачних и ванбрачних веза родитеља.

 

Указано је на институционално и системско насиље које се деценијама уназад спроводи над децом. На породично насиље које се несметано спроводи над децом.

 

Да се ​​ради о великом друштвеном проблему показују и подаци УНИЦЕФ-а за 2014. годину, који говоре како 6 од 10 деце у доби од две до четрнаест година широм света, дакле готово милијарду деце, свакодневно доживљава физичко кажњавање од стране својих родитеља или старатеља .

 

 

 Насиље над децом јавља се у различитим облицима – занемаривање детета, физичко злостављање, психичко насиље, сексуално искоришћавање, насиље путем интернета, при чему је велики проблем што се оно често не препознаје на време па изостаје одговарајућа реакција надлежних, како у делу подршке и помоћи детету тако и у делу утврђивања одговорности починилаца. Како породица има примарну улогу у развоју и одрастању детета, нажалост, многа деца управо у породици и у најранијој доби доживљавају различите облике занемаривања, повређивања њихових права, понижавања и злостављања.
Насиље које деца доживљавају у породици никако није одговорност само породице, без обзира што се догађа унутар ње, већ је то озбиљан друштвени проблем. Старија деца се често боје и сраме пријавити насиље у породици, док она најмлађа још нити немају појам да је такво насилно понашање неприхватљиво. „Утолико је одговорност одраслих већа јер је сваки облик насиља, злостављања и занемаривања детета озбиљна претња одрастању детета јер угрожава основно право детета – право на живот и развој.
Осигуравајући основно право детета на поштовање његовог људског достојанства, физичког и психичког интегритета, спречавањем свих облика насиља и злостављања, неопходан је предуслов за осигуравање свих других права детета.
У Републици Србији свакодневно крше се  основна људска права, нарочито права детета. Процењујемо да су права детета посебно угрожена у ситуацијама после прекида брачних и ванбрачних веза, да родитељи, нарочито мајке, врше злоупотребу деце спроводећи психичко насиље над њима у циљу задовољавања сопствених психолошких и правних потреба, те да је зато потребна додатна заштита деце. Заштита коју деца немају, као ни родитељи који, у датом тренутку, не живе са дететом, па тако и нису у могућности да врше родитељско право. Тај облик насиља над децом се несметано спроводи, а њега, у својим поступцима, штите и подстичу надлежне институције државе, нарочито Органи старатељства.
Судови који доносе одлуке о самосталном вршењу родитељског права, после развода брачних и ванбрачних заједница, у 96% случајева, самосталним старатељством над децом, дарују мајке. Очеви, углавном, добијају неко време, изражено у неколико часова, колико ће лични односи са децом трајати у току седмице. У бракоразводним парницама, за потребе суда, Центри за социјални рад у 99% случајева мишљења су да мајци треба поверити бригу, и старање о деци, што је чиста дискриминација мушких родитељских права, пре свега дискриминација права детета и насиље над децом и очевима.
Центри за социјални рад, законом одређени за помоћ породици и надзор над вршењем родитељског права, постали су одељења невладиних организација, који на све начине помажу мајкама у законом забрањеној злоупотреби родитељског права и кршењу права детета.
Свако четврто дете,у Србији одраста без оца. Преко 100.000 деце у Србији нема личне односе са својим очевима, због тога што мајке то не допуштају, а надлежне државне институције нескривено толеришу непоштовање судских одлука око времена и начина одржавања личних односа деце и њихових очева. Иако то само формално представља кривично дело у Србији, веома ретко ће надлежна тужилаштва и судови неку мајку гонити због извршења, док Центри за социјални рад не предузимају ништа на заштити деце.
Преко 100.000 мајки врши насиље над сопственом децом, а надлежне државне институције нескривено толеришу сваки облик насиља над децом.