Остоја Симетић: Националиста сам, па шта?!

Откад памтим за себе, било ми је прилично свеједно који су трендови актуелни и шта је модерно. Нисам хтео да се било чему прилагођавам.

Од основне школе слушам Елвиса Прислија и Драгана Стојнића, а гледам филмове с Хемфријем Богартом и Софијом Лорен.

Шта ће ко о томе рећи, хоћу ли бити кул, ин, фенси… ме савршено не интересује.

Тако и данас. „Отмено“ је бити изнад нације и политике, ја се врло занимам овим темама. Светски је распадати се од бриге за керове луталице, ја мислим да је то приоритет #109826635, те да су људи и држава оно о чему ваља превасходно водити рачуна.

Српски национални интерес је стални предмет мог размишљање и деловања. Мислим да је једино нормално волети свој народ и државу. Подржавати историјско политичке интересе супротстављене онима своје нације, држим одвратним издајништвом достојним сваког гађења.

Да ли ће неко мислити да су политичке теме напорне и досадне, већ да треба причати о путовањима и фудбалу, ни најмање ме не дотиче, макар се тај шаран представљао као Рамбо Амадеус. Оне које судбина земље занима мање од гајбе пива, посматрам као потпуне будалчине.

Либосе који не виде да су тзв. борци за слободу и толеранцију најгори латентни тирани, сажаљевам и презирем у исто време. Људе који мисле да је ћирилица неважна, оцењујем као тупаве и историјски несвесне.

Оне Србе који верују да Косово и Метохија треба да припадну Арнаутима, а да БиХ ваља да постане унитарна држим за обично смеће.

Сваког Србина којем није стало до положаја наших сународника у бившим југословенским републикама проглашавам говедом и ђубретом.

Остоја Симетић

Такође, иако најискреније верујем у неопходност стварања могућности свакоме да изрази своју личност, сматрам да општи интерес мора бити изнад појединачних. Ово из чисто прагматичних разлога. Једини оквир у ком појединац, на овом ступњу развоја цивилизације, може истински да буде слободан, јесте стварно независна национална држава. Без ње, његова права ће нужно бити подређена интересима друге земље.

Историја је створила националне државе зато што су оне неопходне народима да би се очували.

Није свеједно имамо ли државу или не, те јесмо ли Срби, Французи, Норвежани или Парагвајци. Држава је и духовна заједница прошлих, садашњих и будућих нараштаја једног народа. Није само тренутак. Она је и дужност.

Како је природно волети своју децу и родитеље, тако је нормално волети и своју државу.

То не значи било какву мржњу према другим народима и државама, али значи свест о ограничености свих ресурса, територије нарочито, те бригу за максимално остварење сопственог националног интереса.

Да ли овде речено неко сматра затуцаношћу, фашизмом, шовинизмом… и то ме баш заболе.