Некада змија, данас феминизам

Два пута је жена заведена, преварена, обманута.

Змија јој је обећала: „На дан када будеш окусила плод дрвета које је у средишту врта биће ти отворене очи духа. Нећете умрети, него постаћете као Бог“. Последица прве обмане је да их је Бог прогнао из Раја, и рекао Еви: „с мукама ћеш децу рађати, и воља ће твоја стајати под влашћу мужа твог, и он ће ти бити господар“, а Адаму: „земља да је проклета с тебе, с муком ћеш се од ње хранити, са знојем лица свог јешћеш хлеб“.

Феминизам јој је обећао да ће преокренути последице прве обмане, и поново јој отворити очи: „Постаћеш моћна као Мушкарац. Ослободићеш се од сваке зависности, и од одговорности, рада и рађања“. И би тако, еманципова се жена – сексуално, економски и брачно. Изгледало је као да је она сама себи довољна, но тај привид постојаше само догод су мушкарци у зноју лица свога обезбеђивали све да он опстаје.

Ђаво јој је рекао: „и потказиваћеш мужа свог, и спашавати децу своју“. И мушкарци беху проказани као насилници, одузимаше им се деца и имовина, све на пријаву жене своје, јер он више не беше господар њен, јер ју је феминизам научио да једе са дрвета сазнања, кроз Женске (родне) студије, и постаде моћна и победничка. Њена деца живеше у једнородитељским породицама са њом, ретко или уопште не виђаше оца. Држава их помагаше парама које су у буџет уплаћивали мушкарци, исти они од којих су деца отета, и који плаћаху и њихово издржавање, а мајке их отуђиваше од очева, и васпитаваше као заштитнике жена. Али томе крај не беше, јер отето је проклето, и отета деца биваше још једном отета, да би се удомила у истополним браковима у некој далекој земљи где су жене биле још напредније, и где су се у потпуности ослободиле рађања. Но тамо више не живеше породични људи, и тамо више не беше родитељске љубави, и деца пожелеше да нису рођена, јер не живеше са родитељима својим, од којих их социјалне службе отргнуше „из њиховог најбољег интереса“. Јер деца посташе јањичари и играчке туђину, а она заостала у развоју, аутистична, изгубише свој живот млади, као невољни донори органа. У природи увек има грабљиваца, који ће своју децу туђом децом хранити, и многа ће мајка заплакати, не могавши да спречи тај окрутни закон природе, и данак у крви. И питаће се шта јој је заправо донео феминизам, као што су се осиромашени радници питали шта им је донео комунизам, и као што су Немци, бауљајући кроз рушевине Рајха, питали шта им је донео фашизам, од свега оног лепог што је обећано. Исто ће се питати и оне које због феминизма осташе бездетне, и без партнера, или са сурогатном истополном партнерком. Последице ове друге обмане живимо сада и у блиској будућности.

Ђаво очигледно не спава, тада преображен у змију, данас у форми феминизма. А Бог, хоће ли се он пробудити да нас заштити и спасти, или ће Земљу препустити неком другом, који је од нас настао – Вештачкој интелигенцији и роботима? Да ли ће силиконски живот у електроници заменити доминацију биолошког (на бази угљеника), а ми завршити као остале биолошке врсте у зоолошким вртовима, резерватима, и под режимом заштите угрожених врста?

 

сваке среде (и понекад викендом) за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.