Карцином дојке и простате у републици Србији

За здравље мушкараца се издваја много мање него за здравље жена, иако су мушкарци највећи порески обвезници од којих се финансира држава и здравство, и који умиру у просеку 5 година раније него жене у Србији. Мамографија је стандардна здравствена дијагностичка процедура која се осигураницама пружа бесплатно, а у приватним клиникама кошта око 4000 динара, док ПСА тест (Простатични Специфични Антиген, туморски маркер) који у приватним лабораторијама кошта 900 динара, није обухваћен здравственим осигурањем. Такође, у домовима здравља на територији Београда (и вероватно у свим осталим градовима) у првој декади 21. века угашене су уролошке ординације, иако Служба за здравствену заштиту жена (гинеколог) постоји у сваком.

Министар Лончар је 2015. изјавио да „У Србији годишње 4.000 жена оболи од рака дојке, док 1.600 њих изгуби битку за живот“ (https://www.blic.rs/vesti/drustvo/loncar-srbija-druga-u-evropi-po-broju-umrlih-od-raka-dojke/meeqv2y) на основу података Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“ за 2012. годину. Међутим према публикацији истог института под називом „Здравствено статистички годишњак републике Србије 2015“, ове бројке су за 2013. годину 2515 и 1169 (страница 431 и 435 публикације). Пошто се ради о узастопним годинама, немогуће је да се у тако кратком периоду инциденција за 2013. у односу на 2012. смањила за 37% а морталитет за 27%, посебно што се доступност мамографије повећала, па би број новооткривених случајева требало да буде исти или да расте, а не да се смањи за више од трећине. Да ли се овде ради о преувеличавању статистика да би се тражила већа средства за борбу против ове незаразне болести? Шта је са средствима за борбу против карцинома простате који према поменутој брошури има 1508 нових случајева и 694 умрлих (странице 430 и 434)? Такође шта је са веровањем да се у рак дојке улаже више јер од њега умиру млађе жене него мушкарци од рака простате, када министар Лончар износи старосну структуру да „од укупног броја смртних случајева више од 10 одсто умрлих жена млађе од 50 година, а свака трећа жена је старости од 50 до 64 године“, што имплицира да већина случајева чине жене преко 65 година, као и мушакарци који умиру од рака простате!

Министарство здравља РС, уз подршку ЕУ, покренуло је Национални програм организованог скрининга (испитивања) на најчешће малигне болести (карцином дебелог црева, карцином грлића материце и карцином дојке). Погледајмо бројке из поменутог извештаја Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“:

новооткривени умрли
карцином грлића материце 863 341
карцином дојке 2515 1169
карцином дебелог црева 1746м + 1117ж 1131м + 680ж
карцином простате 1508 694

Иако је инциденција и смртност од карцинома простате приближно дупла од ових индикатора за карцином грлића материце, Друштво Србије за борбу против рака (http://www.serbiancancer.org/saznajte-o-raku/skrining) има став да су латентност карцинома простате и недовољна специфичност ПСА теста основне препреке организовању скрининг програма за ово обољење. Но да видимо каква је ситуација у свету. Као што истичу и протествују многи активисти за права мушкараца, за истраживање карцинома простате издвајају се много мања средства него за карцином дојке. Прегледом америчког сајта National Cancer Institute (део National Institutes of Health) https://fundedresearch.cancer.gov можемо видети да је у 2016. било финансирано 1829 пројеката за карцином дојке (са укупно $519.880.371), и само 941 за карцином простате (уложено само $240.985.347) – скоро дупло мањи број пројеката, и више него дупло мања средства. У Великој Британији (UK) је тај однос чак и већи, 3:1:

Које су последице овог дисбаланса улагања у истраживање, скрининг и лечење? Од 1999. године број жена у Великој Британији које умиру од карцинома дојке се стално смањује, док су смрти од карцинома простате још увек у порасту. За то време напредак у лечењу карцинома дојке остварен је скринингзима, инвестирањем у истраживање, и више од двоструко већим бројем објављених студија у поређењу са карциномом простате. Тако је 2015. године број умрлих од карцинома простате престигао број умрлих од карцинома дојке. Ево шта су потом урадили: премијерка Тереза Меј (Theresa May) је у априлу 2018. објавила улагање од 75 милиона фунти у истраживање и помоћ хиљадама оболелих од карцинома простате да добију лечење раније и брже (https://inews.co.uk/news/health/theresa-may-prostate-cancer-major-research-plan/). Да ли и Србија треба да пође овим путем, за почетак барем укључивањем ПСА теста у стандардну здравствену заштиту за све осигуранике?

сваке среде (и понекад викендом) за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

1 коментар


  1. Odličan tekst g.Alića i još jedan primer dvostrukih standarda. Medijski i svaki drugi tretman raka dojke i prostate je potpuno nesrazmeran i nepravedan. Kao i kod smrrtnih slučajeva na radu i teških povreda gde je procenat stradalih muškaraca skoro 100%. Sećam se još od detinjstva i vremena pred ratove 1990-ih da je uvek bilo „normalno“ videti muškarce invalide, bez nogu, ruku, prstiju, oka i slično dok je uvek bila velika retkost videti neku takvu ženu, ja to ne pamtim, a takvih muškaraca sam se nagledao. Kakva bi se tu napravila halabuka kod feminističkih organizacija kada bi bilo obrnuto?

     
    Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.