Кад чују да смо спремни . . .

Кад чују да смо спремни, за ЕУ спремни, другу ће песму певати. Неку веселу. Певаће песму пуну радости. Одрешиће кесу и певати. А и ми ћемо певати заједно са њима.

Јер наш једини циљ биће испуњен. Коначно.

Показаћемо свима који су сумњали у нашу истрајност и решеност да успемо да су се грдно преварили. Показаћемо им да из ината можемо и нешто корисно да урадимо.

Србија ће, из ината, постати следећа пуноправна чланица ЕУ породице!

То је прави дух. Прави начин. Једини могући начин на који можемо реаговати на вест да у нацрту новог седмогодишњег буџета Европске уније, за период од 2021. до 2027. године, ставка о проширењу ЕУ једноставно не постоји.

Да је ова страшна и шокантна вест истинита, потврдио је Гунтер Отингер, европски комесар за буџет. Он је на конференцији за штампу потврдио да у буџетском периоду 2021 – 2027 „није одвојен нити један евро за нове чланице“.

Ове злокобне речи европског комесара за буџет још страшнијим чине упозорење француског председника Емануела Макрона упућено земаљама Западног Балкана:

„ЕУ не треба да прихвати ни једну нову чланицу . . .“

Није ни чудо што смо, чувши ове вести, клонули духом. Оне нису у сагласју са стратегијом  која се зове „Веродостојна перспектива проширења за западни Балкан и већи ангажман ЕУ у том региону”. Стратегијом која је усвојена у фебруару ове године.

И у којој је записан „индикативан датум“.

Као година нашег потенцијалног уласка у европски клуб, по споменутој стратегији, назначена је 2025. година. Наравно, ако до тада будемо спремни. За ЕУ спремни.

Не смемо клонути духом

Даћемо све од себе и бићемо спремни.

Већ се дешавало да се у буџету ЕУ не одвоје новци за нове чланице, а да оне ипак буду примљене. То се десило баш нашим комшијама – Хрватској.

На овај позитивни пример нас је подсетила наша министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

„Нема потребе да се уносе негативна очекивања, уколико нека од држава кандидата, на пример Србија, буде спремна за чланство, њен пријем ће, ипак, бити омогућен“ истакла је у интервјуу датом „Политици“ министарка Јадранка Јоксимовић.

Она је то изјавила да би нас охрабрила. Јашта. Охрабрила да останемо на европском путу. Путу којим упорно тумарамо више од деценију и по.

Зато ми треба још жешће да запнемо, да постанемо још упорнији ходочасници европског пута. Кад спроведемо све наређене нам реформе, доказаћемо да смо спремни. А бирократе из ЕУ неће имати куд. Мораће да одреше кесу и да нас приме.

Али ми ове реформе треба да спроведемо, на првом месту, због нас самих и нашег бољег сутра. На месту одмах до првог, ове реформе треба да спроведемо и због наших партнера из ЕУ.

Ни они не би волели да одустанемо од ЕУ пута. То би им пореметило одређене планове…

И они желе да све земље Западног Балкана остану на европском путу. Спремни су, чак, и  да нам с времена на време подгреју наду да ћемо једног дана тај пут успешно и окончати.

Морамо искористити спремност наших партнера из ЕУ и прихватити испружену руку помоћи. Морамо се тргнути. Јаче прионути на реформе.

Треба бити самокритичан. Опустили смо се. Поколебали смо се. И тако угрозили своју лидерску позицију у региону.

У реду пред европским вратима наше место је заузела Македонија. Сад су испред нас. Како? Лепо. Као што то ради и свака друга озбиљна и велика нација – ступили су у преговоре око свог имена.

Кад се с Грцима договоре, а то ће канда бити ускоро, јер су и Грци постали кооперативни, час посла ће бити примљени у НАТО. Тамо их већ чека Црна Гора, те ће заједно с њима, руку под руку, лаганим ходом наставити ка ЕУ.

А ми? Шта ми да радимо?

Компромис да правимо! Да не оклевамо. Ако Македонци око имена своје државе могу да се договарају, можемо ми ваљда са  делом своје територије да тргујемо.

Да тргујемо и да не одуговлачимо са постизањем компромисног решења са Арнаутима. Ако будемо одуговлачили, мање ћемо искамчити. Нашим партнерима из ЕУ се жури. Не гледајмо само наше интересе . . . потпишимо већ једном тај правно обавезујући споразум са Приштином.

Кад се, одмах на почетку, ратосиљамо највећег терета, терета који кочи наш напредак на ЕУ путу, лако ћемо променити Устав. Ако треба, и више пута. Кад год Венецијанска комисија буде рекла: Мењај те; ми ћемо га мењати.

И све друге захтеве и наредбе лакше ћемо и полетније испуњавати.

Кад скинемо гаће до краја, ништа наш напредак на ЕУ путу неће моћи да заустави. Бићемо спремни. Јездићемо њиме.

Еее, колико само човек може брзо трчати спуштених гаћа…