Остоја Симетић: Политичар

Шта је политичар? Углавном гњида, лопина, преварант, битанга, гомила хуманоидног талога, бедан људски материјал спреман да за србрњак више прелети у другу странку пљујући на до тог трена декларисана идеолошко политичка опредељења, вазда жељан власти, моћи и привилегија, речју – шљам.

Шта би политичар требало да буде? Човек који воли своју земљу и свој народ, жели да им буде од користи, а притом уме да разуме и да дела. Доказао се у својој струци, непрестано ради на себи, има амбицију, али не подлеже сујети, жели да води служећи, спреман је да се мења набоље, да призна грешку и, кад се појави бољи и способнији, таквоме уступи власт.

Лазар Пачу, министар финансија Краљевине Србије

Да ли таквих политичара има? Не верујем. Анђели се политиком, нити ичим земаљским, не баве, али има засигурно оних који доста од побројаног испуњавају или макар разумеју да таквим идеалима ваља тежити.

Политиком не морају да се баве само политичари. Ту су и медији, народни трибуни, стручњаци који јавно иступају, удружења, културни радници итд. Како је политика ствар од најопштијег интереса, тако и сваки становник полиса треба да се њоме занима, јер му она непосредно уређује живот. Сви морамо да учествујемо у изградњи грађанске свести. Ту не мислим на „грађанско“ у смислу Весне Пешић, Жарка Кораћа или Гордане Чомић, већ на достојанствено осећање заједничарења у друштву и народу коме припадамо. Нужно је да имамо спознају о томе да смо и ми лично и сви што нас окружују, важни градивни делови државе која постоји да би нас штитила од унутрашњег хаоса и/или спољне агресије.

Остоја Симетић

Тако посматрајући ствари, освешћени, можда можемо да наметнемо образац понашања политичарима који би више личио на поступање народних чиновника, а мање на бахаћење Тамерланове хорде у поробљеном селу. Ту је неопходна поштена самоанализа свакога од нас. Не можемо очекивати више врлина од политичара него што их сами имамо. Ако бисмо и ми, као и они, злорабили положај у личну корист, сопствену или својих кумова и рођака, онда земљи не може и неће ускоро бити боље.

Тек када велика већина врлински узнапредује, можемо се надати напретку и опоравку, јер како каже бесмртни песник: „Из грумена великога лафу изић трудно није“, што значи, кад сви ми будемо бољи, такви ће бити и наши представници.

Тек онда, на почетно питање, шта је политичар, моћи ћемо да одговоримо како је то вредан и честит човек, школован, у раду искусан и успешан, који земљу и народ свој љуби већма неголи благо и почасти, а скроман је и похвале не воли, већ га постиде.

До тада, радимо на себи.

Петком читајте нове чланке Остоје Симетића.