Критичке студије маскулинитета, феминизација Србије

Као одговор на покрет за права мушкараца, феминисткиње су још 1970тих у Америци покренуле критичке студије маскулинитета у оквиру својих родних студија, са циљем критике мушкости и стварања теоријске основе за преумљавање мушкараца кроз процес васпитања, како би их спречиле да се боре за своја права, научиле да уступају руководеће позиције женама, и да буду послушни војници надолазећег матријархата, односно бели витезови (феминисти, БЕЗУСЛОВНИ заштитници жена, и по цену сопствене смрти – пример: Жена на јавном месту малтретира мушкарца, виче на њега, псује, пљује, а онда и удара, када је он врати ударац притрчавају два бела витеза које „насилник“ рањава или убија, док жена остаје са лакшим повредама, а „насилник“ на дугогодишњој робији. Резултат феминистичког тренинга, три мушкарца са дуготрајним последицама, а жена која је све то изазвала пролази са једном масницом).

Студије маскулинитета су феминистичке студије за геј, бисексуалне и трансџендер мушкарце којима их оне прихватају под своје заштитничко крило, објашњавајући им да су они ОК (познати слоган / рима: „Gay is OK“) а да су хетеросексуалци токсични, мада ове студије служе и да хетеросексуалне мушкарце наведу да се стиде своје мушкости (зато се и зову критичке студије), да је крију и потискују, и да на сваком месту уступају говорницу женама да им оне објасне чињенице о животу. Њихов назив је у Америци намерно изабран да буде збуњујућ („Men’s studies“), срећом у Србији су изабрали да их зову студије маскулинитета, па је нама лакше да наше маскулистичке студије назовемо мушке студије, по аналогији како су феминисткиње крајем прошлог века у Србији организовале своје женске студије. У 21. веку су женске студије преименоване у родне студије, да би им се смањио сексизам у називу, и нагласило да се баве свим родовима који се могу измислити, а не само женским полом, повећавајући своју публику и подржаваоце, но то се ипак своди на ЛГБТ популацију. С друге стране, када би маскулисти (борци за права мушкараца, и породице која је угрожена налетом радикалног феминизма) основали уз своје мушке студије и критичке студије фемининитета, то би се одмах окарактерисало као мизогинија, пошто су жене по феминистичкој теорији жртве патријархата, а жртве се не могу критиковати и прозивати / преиспитивати.

Значи ради се о својеврсном социјалном инжењерингу, углавном над мушкарцима који се критикују да би се повукли, а донекле и над женама, како би се „оснажиле“, одважиле, и преузеле власт. Мушкарцима се повећавају одговорности, а смањују права, а жене се ослобађају сваке одговорности, а повећавају им се „права“ (заправо привилегије). Како је у феминистичкој теорији родних идентитета главни концепт да су родне улоге друштвени конструкт, и да ту биологија има малог удела, феминисткиње су се бациле у пројекат преумљавања (промене свести) мушкараца, али од малих ногу, кроз школске програме (формирања свести) ненасилног понашања и толеранције, сексуалног образовања са јаким ЛГБТ елементима, а иза угла је и нормализација педофилије, и ко зна још које тренутно неприхватљиве праксе. Оне кувају жабу у пет корака, у социјалном инжењерингу познатијем као Прозор Овертона (https://www.youtube.com/watch?v=Tuv5Jo9ZuqM): од незамисливог до радикалног, па преко прихватљивог до разумног,  потом популарног, и на крају постаје политика (закон). Постоји и шести корак, који Џозеф Овертон није навео, а који се може видети у неким европским земљама – од норме до диктатуре.

За оне који нису под утицајем родних студија и школских програма, ту су НВО „Гнездо“, и „Центар Е8“, који таргетирају очеве и младе хетеросексуалне мушкарце. Вероватно постоје још многе, али на њима ћемо објаснити додатни обухват промене свести мушкараца ван родних студија и школе. НВО „Гнездо“ која чак нема ни веб сајт, ни Фејсбук страницу (смањујући обавезе оснивача, и вероватно јединог запосленог, новинара Мише Стојиљковића) па морамо о њеном раду да сазнајемо из новина (http://42magazin.rs/misa-stojiljkovic-posao-moze-lako-da-se-izgubi-ocinstvo-je-za-ceo-zivot/) и пресс конференције које организује на Интернационални дан очева (http://www.mc.rs/medjunarodni-dan-oceva.4.html?eventId=10559). Овде је нагласак да се у духу родне равноправности, статистикама добијених из ко зна од кога наручених истраживања, очеви посраме како мало учествују у обавезама око деце, онда да им се представи да је то право задовољство (од кога и многе мајке беже на посао), а онда да се упрегну да раде и око деце и у кући. Једина ствар коју им ово удружење не каже је да независно од њиховог ангажмана у кући и око деце, по разводу ће их 90% остати без старатељства над децом и без пола своје имовине, као да уопште нису доприносили обавезама око деце и куће, а потом ће их у трећини случајева бивше партнерке ометати или им потпуно укинути и оно мало виђања деце које добију судском пресудом. Дакле, то је право лице родне равноправности – оно је равноправно док жени одговара и користи, а када мушкарац престане да испуњава њене снове, може да се спакује и оде, без отпремнине (горе него жена у муслиманским земљама), али са обавезом скоро доживотног плаћања алиментације.

Да феминистичка индоктринација у школи још није довољна (јер још нису усвојени образовни пакети Инцес траума центра што је покушано да се убаци 2017), сведочи постојање омладинске НВО „Центар Е8“ (http://e8.org.rs/) која има канцеларије у Београду и Врању. Њихов фокус су млади мушкарци, имају јаку секцију за тате (па је „Гнездо“ у силном проблему), баве се и девојкама, сексом (за кога кажу да многи почињу и у основној школи), али као и друге феминистичке организације тема су им и Роми и мигранти. То је веома озбиљна организација, са осмогодишњом традицијом, руководством (7 људи), тренерским тимом (10), креативним тимом (3), блогерима (7), и волонтерима, значи тридесетак људи на платном списку, сви јапијевци између 18 и 28 година. Они организују семинаре, трибине, радионице, уличне догађаје, шта год помислите. Јасно вам је да би о њиховом раду могао да се напише засебни чланак. У њиховим активностима има и доста корисних тема за младе, а успут и:

  1. усађују идеје родне равноправности (која им је главна тема),
  2. шаљу младе у иностранство да волонтирају (тј. да их даље индоктринирају и радно израбљују),
  3. врше промоцију здравих стилова живота (није редовно умивање, прање зуба и ногу, него „унапређење менталног, сексуланог и репродуктивног здравља младих … користећи разноврсне методологије, од употребе драме у едукацији до плеса и музике“),
  4. имају секцију за медије у којој их уче да читају новинске натписе углавном о насиљу над женама (судећи према броју чланака и медија који се њом баве, најпопуларнија тема и највећи проблем у Србији), и да препознају сензационалистичко писање, науче да је недопуштено оправдавање злочина и стварање слике да жртва није невина,
  5. повезивање са ЕУ програмима размене младих и неформалног образовања
  6. разбијање родних стереотипа и улога: прво испишу на табли какве особине треба да има мушкарац а какве жена у традиционалном (патријархалном) друштву, односно које су њихове друштвено условљене улоге (конструкт), а онда им кажу да треба да раде све супротно. Наравно младима је то интересантно, пошто је младост бунтовна, па се они тако побуном против патријархалног ауторитета доводе у родно равноправне улоге, где ће мушкарци бити у контакту са својим осећањима, а жене оснажене и доминантне. Или да парафразирамо табелу коју приказују са неке своје радионице: жене ће бити мање нежне, више такмичарски орјентисане, псоваће да покажу своју еманципацију, неће се бријати (познато за лезбејке), неће се сређивати / улепшавати, причаће много и бити бучне, неће бити скромне, неће имати децу, биће промућурније и отреситије, и никако незаштићене даме. Мушкарци ће бити слаби, показиваће емоције, плакаће, паничити, неће се истицати својом памећу, нити зарађивати више, биће плашљиви и попустљиви, неуредни, неће бити агресивни, нити прилазити девојкама или глумити џентлмене. СТРАШНОГ ЛИ СВЕТА ГДЕ ОВАКВА РАВНОПРАВНОСТ ЗАВЛАДА.

У том смислу је најинтересантнија кампања „Буди мушко!“, где раде углавном са средњошколцима, „на формирању ставова и понашања који подржавају родно равноправне друштвене норме, здраве животне стилове и противе се насилном понашању према заједници, женама и својим вршњацима“. Додељују и годишњу награду коју су до сада добили карикатуриста Марко Сомборац, политичар Саша Јанковић, музичар Марко Шелић Марчело, ТВ водитељ Зоран Кесић, и алас Ренато Грбић.

сваке среде (и понекад викендом) за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

8 коментара


  1. Још један бриљантан чланак Михила Алића. Његова поента је да су „Кртичке студије маскулинитета“ практично синоним за „Феминистичке студије“, „Женске студије“ и „Родне студије“. Четири назива – суштина иста. Браво Михаило!

     
    Одговори

    1. Zaključak je da će sve otići dođavola ako se nastavi sa feminističkim štrojenjem muškaraca, a najveći gubitnici će biti same žene. Zato žene recite NE licemernoj rodnoj ravnopravnosti, prepoznajte da su privilegije koje vam ona nudi zapravo lažna obećanja edenske zmije, i radite zajedno sa svojim muškarcima na istinskoj ravnopravnosti polova. Biće to za vas teži put, ali jedini koji će doneti dobra svetu, i smanjenje ili nestanak međupolnih sukoba. Sve ostalo (feministički progon muškaraca, privilegije koje će samo feministkinje i lezbejke u njihovom vođstvu dobiti, dok će ostale žene ostati neudate i bezdetne, i upućene na istopolnu, jalovu, ljubav) je pogrešan put.

       
      Одговори

  2. Ej, Mikele, kakvi su ti ovo primeri? Da ti kaže čika Sima, patrijarh mnogih harema i ajatolah r’n’r-a, kad čitam ovo što si napis’o, više mi liči da ti ženama zavidiš i da bi ti zapravo ‘teo da budeš povlašćeno žensko, maženo, paženo i obožavano, nego što mi iz tvog pisanja deluješ ka’ čo’ek i borac, ličnost kak’a svakoj ženskoj imponuje avtoritetom prirodnijem.

    Da, svakako je fora u propisima pisanim za propas’, ispiranju mozga omladine sa tim „gender neuter“ bašibozucima, udar na muškos’ kroz medije i prosvetu… Sve to braćela stoji! Nego, kad te čo’ek čita, stiče se utisak poraza iz tvoga popečenija, k’o da si uš’o u ring na rvanje sa sumo-borcem od 210 kg i svestan si da si već izgubio, pa kukaš nad sudbom kletom? A zaboravio si na mudru pouku velikog Sun Tzua: „Prvo pobedi, pa se onda bori.“

    Kakvi beli vitezovi i bakrači, ‘di ti je duh pobede? Gde je preporuka da stanem guji „nogom za’vrat“, jer aspide to vole?

    Zašto se ženska bori protivu tebe i mene i svakog čo’eka? Pa ona se bori da bi bila poražena. Ona neće mekušca i slabotinju, jer joj priroda ne da da zaprlja genetski bazen budućnosti. Ona traži tog muškarca koji će da je porazi, da slomi đav’la u duši njezinoj. I to da ga slomi uprkos suludim zakonima, propagandi debelih dlakavih feminazi baba i drugih demona. Ona, žena, hoće da bude lepa i zavodljiva, ali ne da zavede, no da zavedenom bude – i da ta, takva, onda pruži srednjak feminazi ološu i s ljubavlju iz znojne postelje, pune mirisa strasti, s radošću usklikne onu staru rimsku: PENIS BONUS PAX IN DOMUS!

    Ne služi patrijarhat tome da se avetinje kote tako što će prisiliti ženu da i njih primi međ’ butine mjedne, nego je patrijarhat ratnički princip gde onaj najbolji plodi mnoge zadovoljne i zahvalne mu ženke, vedre, srećne i vazda nasmejane.

    Jesi ti braćeloni u pravu za one drkadžije što slede Stašu „Zajebić“ i te neke druge karakondžule što i dildo ‘oće da pukne radije, no da uđe u njihove smradne jame pohotnog užitka, ali slabo će ta boranija da nas tangira dok branimo vrednosti avtentično muške, a nadasve radosni duh ratničke pobede. Mi jašimo ka sunčanom horizontu, usput osvajamo i potčinjavamo te naše dugokose ždrebice pune strasti, ali nikada to ne radimo kukanjem i zahtevanjem da budemo isti k’o one – jerbo bi tako, Bože sačuvaj, neko mogao i nas da kresne, ako proceni da smo „pičkasti“. Pozdrav od atamana Sime, vladara slobodnijeh srbskijeh stepa, tebi, Đorđeviću, Antoniću i ostaloj veseloj družbi. Dobar posao radite s onim debelim babunkama i gender psihopatama, ali slobodno to radite na muškiji način, da se neko ne bi zbunio kad vas čita.

     
    Одговори

    1. Mi se borimo na sistemskom nivou, a ti braćela izvoli na individualnom. Svako ima svoje oružje. Lepa ti je i herojska poetika, ali nije baš realna. Šta biva kada izgustiraš jednu ženu, a sa nom si u braku, imaš decu i imovinu. E onda to tvoje junačenje puno ne pomaže, ako ti mi ne izborimo zakone koji će te zaštititi. Borba je trenutno neravnopravna, no mi smo u nju hrabro ušli. Nikoga ne zamajavamo da će biti laka i kratka, nego se ti pridruži, bolje nego što pridikuješ i poješ.

       
      Одговори

    2. Simo, Simo…braćala…!!! Ne da si se iskenjao, nego si i preterao. Iz ženskog ugla komentarišem.

       
      Одговори

    3. U pravu je Sima, ovaj članak zvuči kao da ga je pisala neka tetka koja se pomrila sa sudbinom, a ne muškarac koji se bori za sebe svim srcem.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.