Како мали Перица чита Закон о родној равноправности, наставак

Мали Перица, Ђокица и дечак са краја Андерсенове бајке „Царево ново одело“ одлучили су да поделе са нама своје јединствено читање и интерпретацију нацрта Закона о родној равноправности (РР). Деца ће рећи ствари које се одрасли не усуђују да кажу, а одрасли су заинтересовани да чују њихово виђење и суд јер је тема свакако важна за опстанак врсте. Ево неких њихових запажања, и питања која су им се јавила док су читали:

  1. Члан 22, став 3: „Органи јавне власти непосредно или преко органа надлежног за сарадњу са цивилним друштвом, сарађују са удружењима, а посебно за потребе: припреме извештаја о остваривању РР …, праћења примене закона …, спровођења активности везаних за промоцију РР“. Хм, значи биће пуно посла и за органе и за (феминистичке) НВО, значи доста запошљавања жена са родних студија и у администрацији државних органа, а мање новца за праве проблеме грађана и грађанки.
  2. Члан 23, став 1: „У органима јавне власти који имају органе управљања и органе надзора, у складу са прописима на основу којих су основани и унутрашњим општим актима, обезбеђује се равноправна заступљеност жена и мушкараца у тим органима, уз уважавање специфичности које произлазе из природе посла, службе или делатности, места и услова рада прописаних мерила за избор, односно именовање и других објективних разлога утврђених у складу са законом“. Значи за управљање поједнак број жена, а за рад према специфичностима посла, ако је природа посла да је тежи и ризичнији, онда више мушкараца, и обрнуто.

  1. Члан 24, став 2: „Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључивање или давање првенства због особености одређеног посла код кога пол односно род лица представља стварни и одлучујући услов обављања посла, ако је сврха која се тиме жели постићи оправдана, као и предузимање мера заштите према појединим, рањивим категоријама лица као што су жене, труднице, породиље, родитељи, малолетници, особе са инвалидитетом и други“. Ово ми делује одлично за мушкарце, значи ако се тражи увођење квота за очеве који су по разводу мање заступљен пол у додели старатељства над децом, то неће бити дискриминација мајки, пошто су родитељи овим чланом означени као „рањива“ категорија. Са друге стране МУП је упутио примедбу да „ако је циљ доношења овог закона успостављање РР мишљења је да не треба издвајати жене као рањиву категорију“.
  2. Члан 26, став 3: „Послодавцу и органу јавне власти забрањено је да захтева обавештења о брачном и породичном животу или брачним и породичним плановима кандидата приликом пријема у радни однос и одлучивања о избору лица која траже запослење“ Ово делује као омиљен феминистички захтев, да се о кандидату што мање зна, а ипак донесе исправна одлука. Рецимо у САД нико не може бити изабран на фунцију председника државе ако није срећно ожењен, а у приватном животу нико се не би одлучио за партнера а да пре о његовој брачној и породичној прошлости не сазна. Али послодавац мора да све то прескочи, јер му овај закон тако диктира.
  3. Члан 26, став 5 и 6: „Послодавцу и органу јавне власти забрањено је да … приликом одлучивања о распоређивању, напредовању и стручном усавршавању захтевају обавештења о породичном животу или породичним плановима запосленог (став 5). Послодавац и орган јавне власти дужни су да планирају време, место и начин професионалне обуке или усавршавања запослених и радно ангажованих лица уважавајући њихове породичне обавезе (обавезе старања и бриге о деци, старијим и болесним члановима породице и  сл), (став 6)“. Баш да видим како ће уважавати њихове породичне обавезе, када им је забрањено да захтевају обавештења о породичном животу или породичним плановима запосленог. Стаклена кугла ће ту сигурно бити од користи, посебно оне које имају снег који пада када се протресу.
  4. Члан 28: „Забрањен је отказ, односно раскид радног односа од стране послодавца, као и проглашавање запосленог за вишак по основу пола, трудноће, породиљског одсуства или одсуства са рада ради неге детета, као и због покренутог поступка за заштиту од дискриминације, узнемиравања, сексуалног узнемиравања и сексуалног уцењивања на основу пола односно рода“. Ово не оставља пуно простора послодавцима, а даје простор за манипулације, па је Привредна комора Србије предложила да се на крају дода: „осим ако је поступак покренут због злоупотребе права на заштиту“.
  5. Члан 35, обезбеђивање родне равноправности у области образовања и науке: „да обезбеде поштовање РР у поступку доношења наставних планова и програма, обезбеде измену садржаја наставних планова и  програма,  интегрисање РР у наставне планове и програме“, па „планирања и организације различитих облика обуке у свим образовним установама, центрима или организацијама у којима се школује наставни кадар, континуирано стручно усавршавање и оспособљавање запослених у образовању, континуирано оспособљавање и стручно усавршавање запослених у органима јавне власти, за подстицање РР, препознавање и заштиту од дискриминације како по основу пола односно рода, тако и по другим личним својствима, повећање осетљивости на садржај наставног плана и програма и наставног материјала, људских права, родне дискриминације, положаја и заштите особа са инвалидитетом, вршњачког насиља, родно заснованог насиља и насиља према женама и сл“. Изгледа да се у образавању неће стићи да третира ниједна тема сем ових политички коректних, и да ће промена свести наставног кадра, у органима јавне власти, и ученика бити једино што ће се радити, све остало знање ће бити секундарно. Биће ту и доста посла за феминистичке НВО које ће изводити ове силне обуке, као што АЖЦ већ дуго обучава ЦСР, са видним негативним последицама по брак и рађање. Све у свему, друштво и образовање се неће бавити ничим сем родним темама, а феминизам ће постати државна идеологија, као што је пре 50 година био марксизам (свака сличност је намерна, то могу да посведоче Роза Луксембург и Клара Цеткин). Јер још средином 19. века Маркс је писао у Тезама о Фојербаху: „Материјалистичко учење о промени околности и васпитања заборавља да људи мењају околности и да сам васпитач мора бити васпитан“.
  6. Члан 36, РР у области културе: како у култури већ одавно доминирају жене и нехетеросексуалне особе, потпуно је излишан захтев за „једнаке могућности у испољавању и развијању талената у уметничком и културном стваралаштву за оба пола“. Но суштину овог члана видимо при крају члана где се захтева „успостављање равноправне  заступљености полова у органима управљања у установама културе“, јер наравно руковођење је главни циљ феминисткиња, и то не према квотама, овај пут „равноправно“.
  7. Члан 37: „Средства јавног информисања дужна су да користе родно осетљив језик, да извештавају родно осетљиво и избалансирано, без сензационализма и изношења детаља из породичног и приватног живота“. Без детаља из породичног и приватног живота се не може разумети позадина насиља у породици, чиме се извештавање своди на једноумно понављање да је мушкарац монструм а жена увек невина жртва. Тражење и изношење узрока који могу да буду неповољни за „жртву“ није „релативизирање“ насиља, већ родно неутрално извештавање. Некада је Библија (Стари завет) била књига која нас је подучавала о добрим и лошим праксама, а сада нам медији и њихово извештавање о актуелним догађајима може послужити као водиља у томе како избори и понашања могу имати позитиван или негативан исход.
  8. Члан 38, једнаке могућности у спорту: Колико пута сте прошли поред школског дворишта и видели момке како играју кошарку, а група девојака са стране посматра или се бави својом социјализацијом? Сада овај закон хоће да то преокрене за 180 степени и тражи да се „предузму посебне мере за укључивање припадника одређеног пола у бављење спортским активностима уколико је учешће припадника тог пола процентуално мање од њиховог процентуалног учешће у укупном броју становника Републике Србије“. Наравно ту је и стални захтев за управљањем: „Органи јавне власти у области спорта предузимају посебне мере ради обезбеђивања услова за напредовање и равноправно учешће жена у органима управљања организација у области спорта“.
  9. Члан 39: „Органи јавне власти, као оснивачи установа у области образовања и васпитања, научних, културних и организација у области спорта и као оснивачи издавача медија, дужни су да предузимају посебне мере којима ће се поступно обезбедити најмање 40% представника мање заступљеног пола у органима управљања и надзора, као и у њиховим телима“. Значи, ипак се неће тражити равноправност према процентуалном учешћу у укупном броју становника, већ ће се тражити само квоте од 40%, сада нам је лакше.
  10. Члан 41: „Политичка странка предузима посебне мере којима ће се поступно обезбедити најмање 40% представника мање заступљеног пола у органима странке“. Како у чланству политичке партије обично има 10 до 15% жена, то значи да ће жене у односу на мушке колеге 3 до 4 пута брже доћи до места у органима странке, као и до осталих изборних функција, посланичких места, …?

И ту се деца уморише од сувопарног и строгог закона, па одоше да се играју, до следеће прилике када буду могли да одраслима буду од користи и укажу на њихове грешке.

Први део овог чланка:

http://скк.срб/2018/04/11/1kako-mali-perica-cita-zakon-o-rodnoj-ravnopravnosti-uvod/

 

сваке среде (и понекад викендом) за СКК пише Михаило Алић
http://www.ultrahome.in.rs/muska

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.