Кад порастем бићу бескичмењак

Херој нашег доба. Још мало па митска личност. Храбро послушан. Спреман да невероватном брзином прихвати туђе мишљење. Неоптерећен заузимањем става по било ком питању. Доследан само свом ситном интересу.

И овако написано звучи супер. Како ли је тек у стварности?

Мора бити да је и више него супер. На сваком кораку можеш чути: „Е, па он то може, кад је бескичмењак. И сигурно ће боље проћи него ја!“ или „Ма,одлично нам иде, кад нас воде бескичмењаци!“.

Ем ти је добро, ем и сви говоре о теби. Права победничка комбинација.

Али нешто квари слику . . . хм, бескичмењак не звучи лепо. Асоцира на нешто љигаво. Нешто мекано. Нешто што није баш лепо видети.

 

У потрази за бољим именом

 

Хајде да погледамо које то особине красе бескичмењака. Можда ће нам се успут адекватније име само јавити.

Пошто сам сигуран да је позиција бескичмењака супериорна, објективности ради, навешћу оне особине које му највише замерају његови противници:

  • дволичност,
  • улизиштво,
  • слепо подаништво,
  • окреће се како ветар дува,
  • ограничен на поглед из свог угла,
  • само се над онима испод себе сили.

Доста више. Наопако, па ово све црно да црње не може бити. Зар ништа лепо о бескичмењаку не може да се каже? Зар сте толико завидни?

„Знаш, такво је време, мораш бити прилагодљив ако хоћеш своје циљеве да испуниш. Ћути, пусти, ради како ти кажу“

Спас. Ова много пута изговорена реченица ће бити од користи. Прилагодљив, своји циљеви . . .

Прилагодљиви користољубивац. Или још боље: флексибилни користољубивац.

Моја флексибилност ће бити награђена успехом, а успех је мера свега.

Признајем, мало је рогобатано ово „флексибилни користољубивац“. Пошто ћу бити успешан, неће ми сметати ни да ме бескичмењаком зову.

 

Чега ћу, као бескичмењак, бити ослобођен?

 

Заузимања става и имања сопственог мишљења. Одлично. Неће глава да ме боли.

Емпатије. Е, као да другима моји проблеми нешто значе.

Тражења правичног решења. Нек’ се само нађе, молим лепо.

Једнаког опхођења према свима. Не може. Неки од нас су и једнакији!

Таласања. Може. Ионако избегавам стадионе.

Држања дате речи. Осим ако то мени у корист иде.

Ихај! Одлично, све што је тешко нећу морати да радим.

Саопштиће ми моје мишљење. Рећи ће ми шта да радим, а шта не. Шта је добро за мене и мој прогрес, а шта није.

Посматрајући друге бескичмењаке научићу:

  • кад да се смешкам, а кад озбиљан и намргођен да будем,
  • коме да се смешкам, а кога да кињим,
  • кога да уздижем, а кога да спуштам,
  • где да подилазим, а где да притежем,
  • како своје бескичмењаштво с поносом да носим.

Остаје ми још само да изаберем делатност, друштвену сферу у којој ћу моћи да засијам пуним сјајом.

 

Бескичмењака има свуда, али где су капитални примерци?

 

Где је конкуренција највећа?

Вероватно тамо где је, за бескичмењаке, највећа корист. Дакле. Политиком да се бавим. Политикант да будем.

„Бескичмењаци су кичма нашег политичког система.“

Већ видим – мало седим на партијским састанцима, смешкам се, вичем: Браво!, аплаудирам одлучно и јако. Следи прва функција. Функцијица додуше, ал’ први корак је и најтежи, зар не? После ће све својим током.

Мени лепо, а другима . . .  Морам да направим паузу. Дуго већ седим, а то није добро за кичму. Кичма . . .

 

Чему нам служи кичма?

 

Да се разликујемо од бескичмењака. Да идемо исправљени. Дигнутог чела. Да нам омогући да и повелики терет кадгод поднесемо. Да будемо оно што јесмо. Људи.

Време у којем преживљавамо јесте тешко. Систем вредности који се пропагира јесте наопак. Већина оних који су у првом плану то никако не заслужује.

Ући ћемо у њихове редове, па ћемо их изнутра победити? Како да не. Постаћемо гори од њих. Копија је увек гора.

Исправити се. Заузети став. Имати своје мишљење. Немати страх од туђег. Није страшно признати да некад ниси у праву. Да си погрешио. Научићеш нешто. Исправити грешку. Постаћеш бољи. Бићеш сигурнији у себе. Задовољнији собом. Бићеш срећан.

Исправи се. Тако ћеш боље видети да ли некоме треба твоја помоћ. Да ли некоме беспотребно сметаш. Нећеш морати друге да гураш доле да би ти био горе.

О респектабилним представницима сорте бескичмењака – каријеристима, Бранислав Нушић је рекао:

„Каријеристи не остављају никакав траг за собом, осим бивших пријатеља.“

Кад порастем бићу Човек. . .

 

 

 

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!

WordPress spam blocked by CleanTalk.