Image Info

  • Dimensions2.090 × 2.674
  • Date20. априла 2018.
  • CameraSM-N9005
  • Aperturef2
  • Focal Length4 mm
  • ISO50
  • Shutter Speed1173 sec
  • TypeJPG
  • NameIMG_20180420_152907.jpg
  • Mime Typeimage/jpeg

6 коментара


  1. зашто свако у србији покушава да буде изумитељ точка? не може се ништа ако није како ја кажем, ако сви не прихвате баш моју фикс идеју. србијанство!? обична терминилошка зајебанција.

     
    Одговори

    1. уобичајено је да се огледи или идеје оспоравају
      или бране аргументима, а не само уклапају у свој „фикс“ систем вредности и поглед
      на свет. индивидуалном „фикс“ систему вредности изграђеном на субјективном
      доживљају света, лишеном објективне аргументације, свака идеја дођа наравно као
      „фикс“ идеја… битна је форма а суштина се негде изгубила …

       
      Одговори

  2. Србијанство је мотор српске државотворности! Тако ја схватам основну идеју која се промовише у овом тексту. Молим, аутора да ми каже да ли грешим. Уколико не грешим, онда сматрам да је текст сувише оптерећен теолошко-философком дијалектиком, те да би ова идејна била продорнија, морало би се писати једноставније и конкретније. Одмах да напоменем да је ова моја критика крајње добронамерна, јер и сам у својим писанијима патим од истих бољки.

     
    Одговори

    1. Пун погодак Дејане, мотор срБске државности. Драго нам је да се ова идеја на прави начин схвата. Пошто је ово идеолошка подлога она мора садржати свеобухватан поглед, а разрада ове идеје има разне конкретизације. Ако имате идеје за било каква конкретна решења отворени смо за сарадњу. Без заједништва (саборности) нема успеха.

       
      Одговори

  3. Није лако осмислити конкретно деловање! Тим пре што оно мора бити на неким идеолошким основама, које још увек немамо.
    Мој предлог је да се зато и не оптерећујемо изграђивањем идеологије као целокупног погледа на свет већ су нам потребна само извесна начела и смернице.
    Ми Срби, нарочито генерација рођена 70-тих, којој и сам припадам, склони смо нечему што сам назвао – „Тао комплекс“! О чему се ради? Ако нема целовитости, и то потпуно заокружене онда нећу ништа ни да радим! Тај екстремни тоталитет (не тоталитаризам) постао нам је својствен вероватно зато што смо у раној младости видели и доживеели да нам свет сруши (ово није метафора). Видели смо „адске жвале“ ништавила које су зинуле да нас прогутају, и то све скупа све Србе и сву Србију. И онда или бежимо у депресију „свесвеједности“ или патимо од „Тао комплекса“, као покушаја грађења некакве бране Смисла, а заправо врло често обичних мисаоних химера.
    Из овога закључујем да свеобухватна идеолошка основа није неопходна за деловање, да такав начин може бити, само, баласт и израз помињаног комплекса, Тачно је да ми нисмо расчистили са идентитетом, али не бих ја ту ни чепрк’о. По мом мишљењу српство јесте „коство“, есенција и биће српског народа. Оно може постојати и кад немамо државе. Али ДРЖАВА нам је неопходна да бисмо били слободни! Због тога треба практично да видимо како да се одговори на нека питања:
    – Сви Срби не живе у једној држави и скоро неће ни живети. Како да што боље поставимо ствари да не дође до суштинске поделе на Србијанце – држављане Србије и Србе изван Србије? А, опет та подела је неминовност, баш због одговорности према матичној држави, која пре свега, ако не и искључиво припада Србијанцима.
    – Како у ово доба окупације вратити СУВЕРЕНИТЕТ?
    – Ко је носилац суверенитета?
    – А, можда, још пре тога, како у народу створити ДРЖАВНИ ПАТРИОТИЗАМ? То тренутно не постоји ни код самих патриота.
    – Да ли да на уставу градимо нашу политичку акцију? Па да будемо УСТАВОБРАНИТЕЉИ! Без обзира што је тај устав мањкав.
    – Онда, кад дођемо до ДРЖАВЕ као основног инструмента родољубивог деловања, и нечег без чега нема националне слободе, тада требамо и морамо да се позабавимо и социјално – економским односима, без којих је државотворна прича апстракција.
    Дакле нама треба један НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ, али да опет не западнемо у „Тао комплекс“, тај национални програм треба делатно градити а не прво га осмислити па тек онда деловати.
    Морам да кажем да је мени као теологу јако тешко да пратим идеје о рефлесивности српске нације и односу српство – светосавље – србијанство. Мислим, да можемо да се бавимо практичним и конкретним државотворним радом и без тога.
    И да не заборавим једну потешкоћу! – У поднаслову ваше Србијанског клуба пише удружење СТАРОСЕДЕЛАЦА! То аутоматски, нас који нисмо рођени у Србији искљујуе?!
    Свако добро!
    Дејан

     
    Одговори

    1. Одлично, Дејане, мислимо да већ и питања која постављаш сведоче о снази идеје. То јесу питања која се намећу, али сада она имају сасвим другу подлогу и као што видиш могу да гледају несметано напред, односно без суштинских лутања. Од њих не треба унапред зазирати. На првом месту треба узети у обзир саборно ангажовање које се више не разилази у идејним лутањима, а мудрих и способних Срба свакако има. Подразумева се да се надамо и Божјем благослову самим тим што тражимо истину и за њу се боримо, што, сматрамо, и јесте улога Срба у Божјој расподели улога народима. Даље, неопходан је исправан редослед потеза: ако ставимо напред локомотиву, нема сумње да је следећи вагон са угљем, па теретни, па редом…
      На многа од постављених питања, верујемо, и сам ћеш наћи неко решење, а колико тога тек можемо заједно…
      Исправно је тражити целовитост. Ако не можемо да је нађемо једна је ствар, али ако смо је назрели што би она сметала?

      О староседеоцима: Та идеја је напуштена због непрецизности и штетности, покушали смо то да поправимо сматрајући да можемо да прошириримо на све древне српске територије (сматрамо да смо ту још пре седмог века), али смо схватили да то није добро и да нам прави штету, тако да смо од тога одустали. Овде на сајту остао је стари лого, али на новом стоји само Србијански клуб.

      Подела више није неминовност, сада су то разговори и сарадња, јер, не заборави нема Србијанаца (са великим с), сви су Срби, а србијанци (мало с) су опет сви али само по намери да стварају Србију.
      Србија је синоним за непрекидно стварање, независно где су границе, јер постоје и невидљиве. Србија није свршен појам. Који год Србин завири у своју душу видеће да је тако. Може изгледати овде да смо недовољно конкретни, али као теолог ти знаш да Бог даје по срцу.
      Суверенитет ћемо вратити односно задобити речју. Српско најубојитије оружје је истинита реч. Има начина за то и има материјала за то. Нарочито о носиоцу суверенитета не треба размишљати кроз поделе.
      Патриотизам се код Срба враћа лако само ако постоји јасан циљ и ако се нађе сасуд у који се то вино може сипати.
      На слична питања одговара наша књига која је у штампи, а на сарадњу позивамо све добронамерне, јер саборност нам је основа за свако делање. Надамо се да можемо да рачунамо и на Твоју сарадњу, која је, како изгледа, већ почела.
      Поздрав. С.К.

       
      Одговори

Кажите аутору, шта Ви мислите о овоме!